OVAKO JE ČUVENI ROMSKI TRUBAČ IZVOJEVAO POBEDU SRPSKE VOJSKE JEDNIM POTEZOM! Od kralja dobio čak i ORDEN (FOTO)
Rustem Sejdić je nakon Velikog rata odlikovan i Albanskom spomenicom, budući je u sklopu srpske vojske prešao preko Albanije, ali se nažalost ne zna kada je tačno preminuo
Ako se kojim periodom istorije može srpstvo pohvaliti, onda su to vremena i veliki trijumfi naše hrabre vojske u Prvom svetskom ratu. Cerska bitka i veličanstvena pobeda, mudrost Putnika, Stepanovića, Jurišića, Bojovića, ali jedna akcija biće zapamćena za vek vekova kao taktički savršen potez uz vrhunac jednostavnosti i lukavosti. Jedan čovek iz legendarnog puka je na svoju ruku, svojom trubom izvojevao pobedu. Kako? Tako da se stotinu godina kasnije prepričava.
Njegovo ime je Rustem Sejdić.
vikipedija
Sejdić je 1892. godine rođen u romskoj porodici, a ostao je upamćen kao trubač Gvozdenog puka i nosilac Albanske spomenice.
Njegova lukavost je jedne noći, 1917. godine, dostigla vrhunac, te je uz dvojicu kolega, bez znanja komande, krenuo u proboj linija na jedan specifičan način.
Bugari su masovno streljali stanovništvo jablaničkog i topličkog sreza. Ubili su više od dve i po hiljade ljudi i spalili hiljade kuća. Tu vest su borci Gvozdenog puka dobili dok su bili na Solunskom frontu, a mnogi su bili upravo iz krajeva koje je pokolj direktno pogodio. U jezivom strahu za sudbinu svojih najmilijih, rešili su da se osvete, a trojica vojnika uradila su to krišom, bez znanja svojih nadređenih.
Naime, u noći između 29. i 30. oktobra pripadnici čuvene bugarske Rilske divizije — inače poznate po spretnosti i borbenosti te popunjene mahom onim najboljim što je bugarska vojska imala — krenula je da jurišom povrati Kajmakčalan i da nas sa njega potisne. Dva puta su nas isterivali iz rovova, i dva puta smo se vraćali, ali je treći put po nas situacija bila na ivici katastrofe. U tom trenutku, dok se lomilo, začuo se zvuk naše trube koji je pozvao na juriš. Srbi su „na jedan“ jurnuli, i odbacili dušmane.
vikipedija
Sutradan, pukovnik Milić bio je u čudu oko toga šta se zbilo, pa se dao u istragu, ne bi li ustanovio ko je izdao naređenje da se oglasi juriš. Oficiri su se rastrčali, ustanovilo se da niko nije ništa slično zapovedio, te da je Jablaničanin po imenu Rustem Sejdić na svoju ruku dunuo koliko ga pluća nose.
Izveden je pred komandanta. „Ko je tebe ovlastio da upotrebiš tu tvoju trubu i daš znak za juriš?“, besno ga pita ovaj. Rustem slegne ramenima, pa prizna: „Kada sam video, gospodine komandante, kako će naša slavna vojska da propadne, ja sam zasvirao juriš samovlasno, pa makar me streljali“. Pukovnik Milić je istog dana od štaba tražio orden za Sejdića, i dobio ga: u pitanju je bila takođe Karađorđeva zvezda sa mačevima, a izgleda da ga je odlikovao lično vojvoda Stepa Stepanović.
Orden je dobio i godinu dana kasnije, zbog nove „smicalice“, i to lično od našeg regenta Aleksandra u prisustvu francuskog generala Franšea d’Eperea. Počelo je tako, što su Bugari izvršili masovno streljanje stanovništva jablaničkog i topličkog sreza, iz čijih redova su, kao što rekosmo, mahom dolazili pripadnici Gvozdenog puka. Glas o tome stigao je na Solunski front, a tri vojnika su odlučila da se krvavo osvete, bez znanja svojih pretpostavljenih. Vojnici su bili Ilija Ilić, Buksan Strugoprutić i Rustem Sejdić.
Šta su uradili? Prišunjali su se do bugarskih položaja, koristeći grmljavinu nečujno i neprimetno kleštima isekli bodljikavu žicu, pa zasuli bombama neprijateljske rovove. Po dogovoru, kad su grunule bombe, Sejdić je zasvirao srpski znak za napad pa odmah potom bugarski za povlačenje, koji je naučio jer im se lukavac već ranije bio prikradao i osluškivao. Pakao olujne noći je tako počeo. Bugari su poslušali „naređenje“ i napustili svoje položaje, razbežavši se, a Srbi su ih zaposeli, ni sami ne znajući kako i zašto. Odlikovana su sva trojica.
Rustem Sejdić je nakon Velikog rata odlikovan i Albanskom spomenicom, budući je u sklopu srpske vojske prešao preko Albanije, ali se nažalost ne zna kada je tačno preminuo. Zna se, ipak, da je njegov unuk čuveni trubač Fejat Sejdić (1941—2017), „gospodar Guče“ i „kralj trube“, čovek koji je svirao Titu, kraljici Elizabeti II, Šarlu de Golu, Orsonu Velsu. Za razliku gospodina Ademovića, gospodin Rustem Sejdić nema ulicu nigde u Srbiji.
Inače, dopisnik švajcarskog dnevnika „Žurnal de Ženev“ oktobra 1918. godine ovim je rečima opisao Gvozdeni puk: „Izgleda da oni vode borbu u hipnozi, u nekom letargičnom snu, idu napred pod neprestanom borbom, zaneseni, opijeni, idu iz dana u dan kao oluja, kao mahniti po 30—40 kilometara dnevno. Ova brzina gonjena je samo za kinematografske filmove“. Uopšte o srpskoj vojsci, general d’Epere je zapisao: „To su seljaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi; to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva“. Amin.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)