MIRIŠLJAVA TRSKA, NARODNI LEK ZAŠTIĆEN ZAKONOM U SRBIJI Obalama Fruške gore raste čudotvorna biljka - iđirot (FOTO)
Neki od nas su iskusili da nam bake "čuvaju leđa" mašući ovom trskom dok gore njeni izdanci, verovatno ni ne znajući da je i lekovita. Čaj od korena iđirota se u narodnoj medicini koristio za odvikavanje od pušenja.
U bukvalnom prevodu sa engleskog ova biljka se zove "slatka zastava". Da metafora bude još draža spomenućemo naše mile bake koje uvek imaju keca u rukavu kad je u pitanju "odbrana" zdravlja njihove unučadi.
Nekada u te "odbrane" spada i borba sa komarcima.
Možda je nekome ove poznato, ali ova trska se koristila da bi se razbežali komarci, tako što se zapali njen suvi deo i maše kako bi se dimom rasterali isti, ali to nije njena jedina namena, što naše bake tada možda nisu znale.
Možda vas zanima:
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
Možda vas zanima:
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
Možda vas zanima:
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
Mahale su "zlatom" u sferi lekovitog bilja
Možda vas zanima:
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
Možda vas zanima:
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
Iđirot ili mirišljava trska (lat. Acorus) je jedini rod familije Acoraceae. Obuhvata 6 vrsta vodenih biljaka, od kojih kod nas raste vrsta Acorus calamus, piše vikipedija.
Poznata i kao vodeni božur, mirisav šaš, mirisna trska, mirisni koren, komuš, vodena sabljica. Čaj od korena iđirota se u narodnoj medicini koristio za odvikavanje od pušenja.
U prirodi je u nestajanju, zbog intenzivnog korišćenja rizoma u farmaceutskoj industriji. U Srbiji je danas zaštićen zakonom.
Shutterstock
U flori Fruške gore je prisutno oko 1500 vrsta, sa preko 40 biljaka zaštićenih kao strogozaštićene i zaštićene vrste Srbije.
Iz grupe reliktnih vrsta izdvajaju se tercijerni relikti: lovorasti jeremičak (Daphne laureola), kadivka (Kitaibelia vitifolia), zvončić (Campanula lingulata), pljevika (Cheilanthes marantae), a od kserotermnih relikata stepe, panonskih endema i subendema: tatarsko zelje (Crambe tataria), velika sasa (Pulsatilla vulgaris subsp. grandis), gorocvet (Adonis vernalis), babaluška (Sterbergia colchiciflora) i dr.
Posebno obeležje flore upotpunjuje preko 30 vrsta orhideja (Orchidacea), od kojih je 18 međunarodnog značaja.
Fruška gora je od 2005. godine uvrštena u međunarodna botanička značajna područja Centralne i Istočne Evrope (IPA).
Iđirot je svakako jedna od najlekovitijih vrsta sa Fruške gore
vikipedija
Ova lekovita aromatična biljka cveta od maja do avgusta, a može narasti do otprilike metar visine.
Cvetni grozd nalazi se na dnu stabljike i izdužen je, valjkast i ima vrlo guste cvetiće žutozelene boje.
Podanak leži na dugom horizontalnom korenu i vrlo je razgranat te iz njega rastu dugi kopljasti listovi.
U proleće ili kasnu jesen sabiremo podanak – njega je potrebno dobro isprati, prerezati i osušiti. Tako obrađen, iđirot se sprema na suvo mesto.
Narodni lekari savetuju da njegov koren treba uzimati kod opšte slabosti organizma, nadutosti želuca i creva, kao i grčeva. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta.
Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.
Zbog prijatnog mirisa koji podseća na cimet, iđirot se koristi i za spravljanje skupog etarskog ulja za kozmetiku i parfeme.
Obloge pripremljene od praha iđirota u spoju sa jakom rakijom lozovačom, koriste se kod raznih čireva, gihta i kostobolje.
(vojvodinauživo, srbijuvolimo, vikipedija, Lepote Srbije)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Ovakve kiflice do sada niste spremali: Jedan sastojak ih čini najmekšim (RECEPT)
Puter kiflice su najmekše, a do sada ih sigurno niste spremali
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
Ovako pripremljena jagnjetina se bukvalno topi u ustima: Savršena za Uskršnju trpezu, a ne zahteva puno truda
Ovaj recept je idealan za svečane prilike ili vikend ručkove, jer ne zahteva mnogo aktivnog rada – rerna će obaviti većinu posla dok vi uživate sa gostima
Recept: Uskočni kolač od jabuke i kvasnog testa – poslastica između posta i praznika
Zaboravljeni kolač koji se u Šumadiji spremao samo na Veliku subotu, bez mleka i jaja
Grobna pogača sa bosiljkom i vinom: Zaboravljen recept koji se nosio samo mrtvima
Obredna hrana koja se nije jela kod kuće, već delila tiho – za dušu i zavet
Komentari(0)