Sve više mladih u Srbiji započinje ovaj biznis! Ne zahteva mnogo ulaganja, a donosi masnu zaradu!
Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.

Pre godinu dana, Marijana Kostić, na porodičnom gazdinstvu u tamnavskom selu Brezovica, počela je da gaji i plasira na tržište sezonsko cveće. Pored povrtarstva, kojim se njeni roditelji bave već godinama, kako kaže, ni ovaj posao joj nije toliko nepoznat i ima dosta sličnosti sa drugim granama poljoprivrede. U dva plastenika rastu surfinije, kaliope, viseće lozice, kadife, begonije, lepi jova, ukrasna koprivica i druge cvetnice.
- Godinama sa majkom sam radila oko cveća, za nas u domaćinstvu. Ona mi je dala ideju da se oprobam u cvećarstvu, tako da sam uporedo uz njih počela za ovim poslom. Ovo mi je druga godina, tako da ćemo videti kako će napredovati.
- Prošle godine je bilo dosta manje i lošije, a ove godine vidim ja napredak, vide i kupci, tako da sam zadovoljna za početak. Početnik sam i vidim razliku u mom cveću i kod drugih. Mislim da su moje cene u skladu sa izgledom cveća i manje više su iste kao i prethodne sezone - kaže Marijana.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Od povrća do cveća
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Godine iskustva rasadničarske proizvodnje paradajza, krastavca, paprike, samo su bili odskočna daska za Miru Mirković iz Pričevića da se otisne i u svet cvećarstva. Svake godine blizu 3.000 odgajenih biljka u saksijama i nešto manje sezonske rasade, iz rasadnika, krasi brojna dvorišta.
- Proizvodnja i prodaja se svake godine uvećavaju za određeni procenat. Potražnje za cvećem ima, a ono što je meni interesantno je to da je Srbija i dalje uvoznik cveća pored dosta dobrih i velikih proizvođača u našoj zemlji. Zahtevno je odgajiti jednu veliku biljku. Da bi došli do početka aprila i prodaje, potrebno je dosta rada, a za uvozne sadnice koje dobijama u novembru sa zagrevanjem plastenika treba početi u januaru, kako bi se biljke razvijale i imale neku pristojnu veličinu. Intezivan rad je otprilike od januara do početka aprila odnosno početka prodaje - priča Mira Mirković.

Valjevski kraj pogodan za uzgoj cveća
Valjevski kraj ima povoljne klimatske i edafske faktore za proizvodnju cvetnih kultura, što ide u prilog proizvodnji kvalitetnog rasada cveća, pojašnjava Smiljana Simeunović, samostalni stručni saradnik za hortikulturu.
Po njenim rečima, zainteresovanost za ovu granu poljoprivrede u trendu je rasta, i to su uglavnom proizvođači koji su nasledili proizvodnju od svojih roditelja i odlučili da je prošire i unaprede.
- Bitno je istaći da u valjevskom kraju postoje mladi proizvođači koji su ušli u ovu proizvodnju sa namerom da nauče, pokrenu i vremenom povećaju površine pod cvećarskom proizvodnjom, a kao krajnji cilj cvećarstvo je postalo njihov glavni posao. Razvoj savremene cvećarske proizvodnje ide u pravcu povećanja površina u zaštićenom prostoru, zbog toga treba očekivati nekoliko puta više površina pod plastenicima i staklenicima. Cilj je da se u narednom periodu poveća profitabilnost i zastupljenost proizvodnje rasada sezonskog i višegodišnjeg cveća na lokalnom nivou - smatra Smiljana Simeunović.
Troškovi proizvodnje se povećavaju svake godine i predstavljaju izazov za naše cvećare, ulaganje u proizvodne objekte i unutrašnje uređenje (sistem za grejanje, zalivanje, provetravanje), cene semena, reznica, supstrata, đubriva, sredstava za zaštitu od bolesti i štetočina samo su jedni od mnogobrojnih troškova koji su na listi prilikom kalkulacija troškova proizvodnje.
Velika šansa za Srbiju u Cvećarstvu: Savet iz Inostranstva
- Cvećarstvo uspeva da odoli izazovnim vremenima, potražnja na lokalnom tržištu beleži rast i opravdava povećanje površina pod plastenicima namenjenim za cvećarsku proizvodnju u valjevskom kraju - zaključuje ona.

Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova

Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude

Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.

Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti

PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Komentari(0)