GARANT OPSTANKA SRBIJE Banke semena, pravo blago, ovde možete pronaći zaboravljene sorte voća, povrća i žitarica
Banke semena su inicijativa koja se bavi očuvanjem i čuvanjem starih sorti povrća, voća i žitarica. U Srbiji ih postoji nekoliko i imaju zadatak da sačuvaju autohtone biljne genetičke resurse od nestanka.
Prva banka semena u Srbiji formalno je osnovana 2019. godine, ali postoji već duže vreme zahvaljujući ljudima koji čuvaju i seju semena starih sorti.
Banka semena ima za cilj da sačuva autohtone sorte od nestajanja i omogući njihovu razmenu među poljoprivrednicima.
Osim očuvanja samih sorti, banka semena doprinosi i zaštiti životne sredine, jer stare sorte obično ne zahtevaju toliko hemijske zaštite. Takođe, banka semena povećava dostupnost starih sorti i omogućava njihovu razmenu među poljoprivrednicima.
Razmena semena
Banka semena organizuje besplatnu podelu semena starih sorti dva puta godišnje, u proleće i jesen. Na taj način omogućava se poljoprivrednicima da sade, umnožavaju i razmenjuju semena.
Važno je napomenuti da nije nužno izabrati najbolji plod, jer je upravo diverzitet unutar iste sorte izuzetno značajan. Različite karakteristike svake sorte doprinose njihovoj otpornosti i ukusu.
Banke semena u Srbiji
Prva banka semena je osnovana u selu Paštrić nadomak Mionice. Danas ih u Srbiji postoji nekoliko. U selu Vučkovica, nadomak Kragujevca, gde je baza još jedne banke semena, može se naći krompir mesečar, kukuruz osmak. Banka semena Kragujevac osnovana je nakon prve u Mionici, ali na tom polju ima pomaka i u Guči, Pirotu, na Staroj planini.
Svaka od ovih banaka fokusira se na autohtone sorte specifične za svoje područje
Značaj banki semena
Banke semena igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i tradicionalnih sorti biljaka, čime doprinose održivosti poljoprivrede i ishrane, a poljoprivrednici imaju priliku da aktivno doprinesu očuvanju ovih vrednih sorti.
Banke semena su na prvoj liniji odbrane starih biljnih vrsta od nestanka.
Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetičkih resursa iznosi 1-2% godišnje.
Evo nekoliko starih sorti voća koje su prisutne u našoj zemlji
Vranjska dunja (ili Dunjac), ova sorta dunje vodi poreklo sa juga Srbije. Plodovi su jako krupni, težine i do 600 grama. Koristi se kao oprašivač za Leskovačku dunju, ali se može gajiti i kao pojedinačna biljka.
Leskovačka dunja, ova sorta sazreva u prvoj polovini oktobra i jedna je od najrasprostranjenijih sorti kod nas. Plodovi su srednje krupnoće, oko 350–400 grama.
Rasinska dunja, idealna je za rakiju i slična je Leskovačkoj dunji. Plodovi su aromatični, jarko žute boje i srednje krupnoće. Spada u otporne sorte voća.
Vinogradarska breskva, ova stara sorta se obično gaji u dvorištima, okućnicama i na kraju njive. Plodovi su sitniji, profinjenog ukusa i odlični za pravljenje kompota. Ne zahteva hemijsku zaštitu i spada u stare sorte voćaka.
Bela kolačara, domaća stara sorta jabuke srednje bujnosti sa razgranatim stablom. Plod je srednje krupan, pljosnatog oblika, sa tankom i glatkom kožicom. Meso je belo, čvrsto i blago nakiselog ukusa.
Budimka, cveta srednje pozno, bujna je i dugovečna sa razgranatom krošnjom. Plodovi su srednje krupnoće, a meso bele boje i čvrste građe.
Senabija, srednje krupna jabuka okruglasto pljosnatog oblika. Pokožica je tanka, sjajna, zelenkasto-crvene boje. Meso je sočno, čvrsto, hrskavo i blago nakiselo.
Petrovača, najranija letnja jabuka kod nas. Plod je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika. Meso je sočno i krto, prijatnog ukusa i mirisa. Za konzumiranje je tek u novembru.
Krstovača: Bujna stara sorta sa krupnim plodovima koji mogu biti i do 300 grama težki. Pokožica je tanka i glatka, zelenkaste boje. Meso je belo, krto, srednje sočno i slatko.
Osim ovih sorti, postoji još mnogo drugih autohtonih i starih sorti. Njihovo očuvanje je veoma važno za biodiverzitet.
U budućnosti će se postaviti pitanje kome pripadaju stare sorte
Jedini ispravan odgovor je da pripadaju lokalnoj zajednici koja ih ih je kroz vekove čuvala, a pre svega malim seoskim gazdinstvima koja su kroz vekove čuvala i gajila to bogatstvo, te smo mi svi i danas u mogućnosti da osetimo ukuse i mirise starih sorti voća i povrća.
Pročitajte još:
Danas, na Mali Božić, jednu stvar čim ustanete morate da uradite! Običaj za veliki praznik je strog, veruje se da će vas pratiti...
Na ovaj dan u nekim krajevima dolazi i polaznik ili položajnik
Odlažu žar u kontejnere i prave haos: Svaki čas gore kontejneri u Čačku zbog bahatih građana, pojedini čak i namerno izazivaju požar
Grejna sezona je u punom jeku, a pored velikog broja odgovornih tu su nažalost i oni brojni neodgovorni građani koji bez pardona odlažu žar u kontejnere i tako prave velike probeme komunalnim radnicima.
Momova "ledena čorba" izlečila mnoge: Ovog čoveka smatraju čudotvorcem kad je u pitanju narodna medicina, Snežana i Srđan svedoče kako ih je travar spasio (FOTO)
Iako se medicina nezaustavljivo razvija, naš narod još uvek i te kako veruje narodnim načinima lečenja, a posebnu pažnju posvećuju travarima. Jedan od onih, za kog kažu da već dugo godina unazad uz pomoć trava i takozvane posebne „ledene čorbe“ leči ljude jeste i Momčilo Momo Deljanin. Ovaj travar nije želeo mnogo da priča o sebi, već je želeo da to urade drugi. Snežana Popović iz sela Trešnjetine kod Lazarevca kaže da je čak i jedan oblik kancera izlečila upravo kod njega.
Srbi večeras slave srpsku Novu godinu, a ove običaje morate da ispoštujete ako ste vernik! Jedna stvar je obavezna
Julijanska Nova godina, praznik je koji se slavi 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru svake godine.
Večita dilema koja muči Srbe: Kako se pravilno piše SRPSKA Nova godina? Iznenadićete se koliko ustvari grešite!
Iako se često viđa da se S piše velikim, zapravo je to greška
Komentari(0)