GARANT OPSTANKA SRBIJE Banke semena, pravo blago, ovde možete pronaći zaboravljene sorte voća, povrća i žitarica
Banke semena su inicijativa koja se bavi očuvanjem i čuvanjem starih sorti povrća, voća i žitarica. U Srbiji ih postoji nekoliko i imaju zadatak da sačuvaju autohtone biljne genetičke resurse od nestanka.
Prva banka semena u Srbiji formalno je osnovana 2019. godine, ali postoji već duže vreme zahvaljujući ljudima koji čuvaju i seju semena starih sorti.
U ovoj banci semena čuva se preko 320 autohtonih sorti žita, voća i povrća.
Banka semena ima za cilj da sačuva autohtone sorte od nestajanja i omogući njihovu razmenu među poljoprivrednicima.
Osim očuvanja samih sorti, banka semena doprinosi i zaštiti životne sredine, jer stare sorte obično ne zahtevaju toliko hemijske zaštite. Takođe, banka semena povećava dostupnost starih sorti i omogućava njihovu razmenu među poljoprivrednicima.
Razmena semena
Banka semena organizuje besplatnu podelu semena starih sorti dva puta godišnje, u proleće i jesen. Na taj način omogućava se poljoprivrednicima da sade, umnožavaju i razmenjuju semena.
Važno je napomenuti da nije nužno izabrati najbolji plod, jer je upravo diverzitet unutar iste sorte izuzetno značajan. Različite karakteristike svake sorte doprinose njihovoj otpornosti i ukusu.
Banke semena u Srbiji
Prva banka semena je osnovana u selu Paštrić nadomak Mionice. Danas ih u Srbiji postoji nekoliko. U selu Vučkovica, nadomak Kragujevca, gde je baza još jedne banke semena, može se naći krompir mesečar, kukuruz osmak. Banka semena Kragujevac osnovana je nakon prve u Mionici, ali na tom polju ima pomaka i u Guči, Pirotu, na Staroj planini.
Svaka od ovih banaka fokusira se na autohtone sorte specifične za svoje područje
Značaj banki semena
Banke semena igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i tradicionalnih sorti biljaka, čime doprinose održivosti poljoprivrede i ishrane, a poljoprivrednici imaju priliku da aktivno doprinesu očuvanju ovih vrednih sorti.
Banke semena su na prvoj liniji odbrane starih biljnih vrsta od nestanka.
Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetičkih resursa iznosi 1-2% godišnje.
Evo nekoliko starih sorti voća koje su prisutne u našoj zemlji
Vranjska dunja (ili Dunjac), ova sorta dunje vodi poreklo sa juga Srbije. Plodovi su jako krupni, težine i do 600 grama. Koristi se kao oprašivač za Leskovačku dunju, ali se može gajiti i kao pojedinačna biljka.
Leskovačka dunja, ova sorta sazreva u prvoj polovini oktobra i jedna je od najrasprostranjenijih sorti kod nas. Plodovi su srednje krupnoće, oko 350–400 grama.
Rasinska dunja, idealna je za rakiju i slična je Leskovačkoj dunji. Plodovi su aromatični, jarko žute boje i srednje krupnoće. Spada u otporne sorte voća.
Vinogradarska breskva, ova stara sorta se obično gaji u dvorištima, okućnicama i na kraju njive. Plodovi su sitniji, profinjenog ukusa i odlični za pravljenje kompota. Ne zahteva hemijsku zaštitu i spada u stare sorte voćaka.
Bela kolačara, domaća stara sorta jabuke srednje bujnosti sa razgranatim stablom. Plod je srednje krupan, pljosnatog oblika, sa tankom i glatkom kožicom. Meso je belo, čvrsto i blago nakiselog ukusa.
Budimka, cveta srednje pozno, bujna je i dugovečna sa razgranatom krošnjom. Plodovi su srednje krupnoće, a meso bele boje i čvrste građe.
Senabija, srednje krupna jabuka okruglasto pljosnatog oblika. Pokožica je tanka, sjajna, zelenkasto-crvene boje. Meso je sočno, čvrsto, hrskavo i blago nakiselo.
Petrovača, najranija letnja jabuka kod nas. Plod je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika. Meso je sočno i krto, prijatnog ukusa i mirisa. Za konzumiranje je tek u novembru.
Krstovača: Bujna stara sorta sa krupnim plodovima koji mogu biti i do 300 grama težki. Pokožica je tanka i glatka, zelenkaste boje. Meso je belo, krto, srednje sočno i slatko.
Osim ovih sorti, postoji još mnogo drugih autohtonih i starih sorti. Njihovo očuvanje je veoma važno za biodiverzitet.
U budućnosti će se postaviti pitanje kome pripadaju stare sorte
Jedini ispravan odgovor je da pripadaju lokalnoj zajednici koja ih ih je kroz vekove čuvala, a pre svega malim seoskim gazdinstvima koja su kroz vekove čuvala i gajila to bogatstvo, te smo mi svi i danas u mogućnosti da osetimo ukuse i mirise starih sorti voća i povrća.
Pročitajte još:
Kako da u Srbiji pronađete skriveno blago? Evo gde ga ljudi najviše nalaze i kako ga detektuju, odmah unovče plen!
U Srbiji sve više ljudi otkriva uzbudljivu strast – traženje vrednih predmeta u prirodi
Sutra obavezno izgovorite ovu molitvu Svetom Luki: Veruje se da donosi zdravlje, mir i snagu
Njegovo ime nosi i treće jevanđelje u Novom zavetu – ono koje najviše govori o ljubavi, milosrđu i oproštaju
SUTRA JE SVETI PROROK OSIJA: Ako uradite ovo izmolićete milost od Boga!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju dan Svetog proroka Osija, koji pada tačno pred praznovanje velikog crkvenog praznika posvećenom Svetom Luki.
Trikovi o kojima vrtlari ćute: Uz ove korake vaše biljke će bujati kao nikad pre
Uz malo strpljenja i pravilne nege, svaka biljka može postati ponos vašeg doma. Nije potrebno mnogo — samo pažnja, doslednost i ljubav prema zelenilu
Sutra je Sveti Longin Sotnik: Brojna su svedočenja o čudima koja su se nakon molitve ovom svetitelju dešavala
Srpska pravoslavna crkva sutra proslavlja dan Svetog mučenika Longina Sotnika, koji je u crkvenom kalendaru upisan kao crnim slovom, ali je jedan važan običaj vezan za ovaj dan.
Komentari(0)