GARANT OPSTANKA SRBIJE Banke semena, pravo blago, ovde možete pronaći zaboravljene sorte voća, povrća i žitarica

Lepote Srbije

16:00

Aktuelno 0

Banke semena su inicijativa koja se bavi očuvanjem i čuvanjem starih sorti povrća, voća i žitarica. U Srbiji ih postoji nekoliko i imaju zadatak da sačuvaju autohtone biljne genetičke resurse od nestanka.

dunje
Shutterstock

Prva banka semena u Srbiji formalno je osnovana 2019. godine, ali postoji već duže vreme zahvaljujući ljudima koji čuvaju i seju semena starih sorti.

U ovoj banci semena čuva se preko 320 autohtonih sorti žita, voća i povrća.

Banka semena ima za cilj da sačuva autohtone sorte od nestajanja i omogući njihovu razmenu među poljoprivrednicima.

Osim očuvanja samih sorti, banka semena doprinosi i zaštiti životne sredine, jer stare sorte obično ne zahtevaju toliko hemijske zaštite. Takođe, banka semena povećava dostupnost starih sorti i omogućava njihovu razmenu među poljoprivrednicima.

Razmena semena

Banka semena organizuje besplatnu podelu semena starih sorti dva puta godišnje, u proleće i jesen. Na taj način omogućava se poljoprivrednicima da sade, umnožavaju i razmenjuju semena.

Važno je napomenuti da nije nužno izabrati najbolji plod, jer je upravo diverzitet unutar iste sorte izuzetno značajan. Različite karakteristike svake sorte doprinose njihovoj otpornosti i ukusu.

Banke semena u Srbiji

Prva banka semena je osnovana u selu Paštrić nadomak Mionice. Danas ih u Srbiji postoji nekoliko. U selu Vučkovica, nadomak Kragujevca, gde je baza još jedne banke semena, može se naći krompir mesečar, kukuruz osmak. Banka semena Kragujevac osnovana je nakon prve u Mionici, ali na tom polju ima pomaka i u Guči, Pirotu, na Staroj planini.

Svaka od ovih banaka fokusira se na autohtone sorte specifične za svoje područje

Značaj banki semena

Banke semena igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i tradicionalnih sorti biljaka, čime doprinose održivosti poljoprivrede i ishrane, a poljoprivrednici imaju priliku da aktivno doprinesu očuvanju ovih vrednih sorti.

Banke semena su na prvoj liniji odbrane starih biljnih vrsta od nestanka.
Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetičkih resursa iznosi 1-2% godišnje.

Evo nekoliko starih sorti voća koje su prisutne u našoj zemlji

Vranjska dunja (ili Dunjac), ova sorta dunje vodi poreklo sa juga Srbije. Plodovi su jako krupni, težine i do 600 grama. Koristi se kao oprašivač za Leskovačku dunju, ali se može gajiti i kao pojedinačna biljka.

Leskovačka dunja, ova sorta sazreva u prvoj polovini oktobra i jedna je od najrasprostranjenijih sorti kod nas. Plodovi su srednje krupnoće, oko 350–400 grama.

Rasinska dunja, idealna je za rakiju i slična je Leskovačkoj dunji. Plodovi su aromatični, jarko žute boje i srednje krupnoće. Spada u otporne sorte voća.

Vinogradarska breskva, ova stara sorta se obično gaji u dvorištima, okućnicama i na kraju njive. Plodovi su sitniji, profinjenog ukusa i odlični za pravljenje kompota. Ne zahteva hemijsku zaštitu i spada u stare sorte voćaka.

Bela kolačara, domaća stara sorta jabuke srednje bujnosti sa razgranatim stablom. Plod je srednje krupan, pljosnatog oblika, sa tankom i glatkom kožicom. Meso je belo, čvrsto i blago nakiselog ukusa.

Budimka, cveta srednje pozno, bujna je i dugovečna sa razgranatom krošnjom. Plodovi su srednje krupnoće, a meso bele boje i čvrste građe.

Senabija, srednje krupna jabuka okruglasto pljosnatog oblika. Pokožica je tanka, sjajna, zelenkasto-crvene boje. Meso je sočno, čvrsto, hrskavo i blago nakiselo.

Petrovača, najranija letnja jabuka kod nas. Plod je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika. Meso je sočno i krto, prijatnog ukusa i mirisa. Za konzumiranje je tek u novembru.

Krstovača: Bujna stara sorta sa krupnim plodovima koji mogu biti i do 300 grama težki. Pokožica je tanka i glatka, zelenkaste boje. Meso je belo, krto, srednje sočno i slatko.

Osim ovih sorti, postoji još mnogo drugih autohtonih i starih sorti. Njihovo očuvanje je veoma važno za biodiverzitet.

U budućnosti će se postaviti pitanje kome pripadaju stare sorte

Jedini ispravan odgovor je da pripadaju lokalnoj zajednici koja ih ih je kroz vekove čuvala, a pre svega malim seoskim gazdinstvima koja su kroz vekove čuvala i gajila to bogatstvo, te smo mi svi i danas u mogućnosti da osetimo ukuse i mirise starih sorti voća i povrća.

Pročitajte još:

https://lepotesrbije.alo.rs/zanimljivosti/vesti/89130/mocno-organsko-sredstvo-za-suzbijanje-stetocina-preporodice-vasu-bastu-a-vi-cete-jesti-najzdravije-voce-i-povrce/vest

https://lepotesrbije.alo.rs/zanimljivosti/vesti/88900/biljke-koje-morate-imati-u-dvoristu-odbijaju-insekte-i-stetocine-a-neke-mozete-koristiti-i-kao-zacinsko-bilje-za-pravljenje-ukusnih-jela/vest

Nebojša Đurić

Njegova medalja sija kao zlato, a pasoš spreman za Olimpijske igre: Paraatletičar Nebojša Djurić zasluženo na putu za Pariz

Aktuelno

18:00

19 jul, 2024

Povodom osvajanja srebrne medalje na Svetskom paraatletskom prvenstvu u Japanu i plasmana na Paraolimpijske igre u Parizu u kabinetu gradonačelnice Užica, priređen je prijem za paraatletičara Nebojšu Đurića i njegovog trenera Miloša Zarića. Uz čestitke na osvajanju medalje i sjajnom rezultatu, gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević poželela je Đuriću novo odličje u Parizu i poručila da će sportisti kao i do sada imati punu podršku grada.

Komentari(0)

Loading