Sve manje konobara hoće da radi za platu, odlučuju se za vikend i dnevnicu do 60 evra: Mladi beže od ajncera, ali Tošo je veteran i ponos konobarske profesije u Srbiji
Ogromna potržanja u Srbiji vlada za konobarima, a sve manje mladih se odlučuje da se bavi ovim zanimanjem. Posao je težak, ali uz bakišiš može pristojno da se zaradi, ali ipak dobrog konobara u Srbiji sve je teže naći.
- Plata konobara u Srbiji kreće se od nekih 50.000 do 60.000 dinara. Dosta konobara se odlucuje da radi samo veselja, jer su tu dnevnice do 60 eura a radi se samo vikendom. Dosta njih se povlači iz posla. Posao konobara težak je i psihički, ali i fizički. Imate tu smenu koju morate da odradite sa ancerom u rukama i sve vreme ste uglavnom na nogama. U objekat dolaze razni gosti, naravno većina ih je ljubazna i fino vaspitana, ali ima i onih koji su pod dejstvom alkohola ili narkotika, psihički nestabilni. Neki ne žele da idu kući. Sa svim tim konobar mora da izađe na kraj. Da sve "hendluje" i da sve u lokalu bude u redu , kaže za RINU konobar Dejan Petrović koji se nekoliko godina bavi ovim poslom.
Ipak, da je nekada bilo potpuno drugačije pokazuje stara garda poput konobara Todora Toše Vujičića sa Zlatara koji četiri decenije radi ovaj posao i to bez greške. On je ponos, ali i znak raspozavanje Hotela Panorama na ovoj srpskoj planini.
rina
- Sa istim žarom radim ovaj posao kao prvog dana, svako ko bi me pitao da li bi promenio posao da mogu, odgovor je svima uvek isti - ni u snu. Za mene nema veće nagrade, nego kada vas u centru Knez Mihajlove, prepozna gost koji je jednom svratio na Zlatar i dobaci "eno ga Tošo sa Panorame". Sa mojim poslom pošteno sam zaradio svaki dinar i prehranio čitavu svoju porodicu i unučiće", rekao je Tošo za RINU.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Neverovatan dogovor dvojice ugostiteja iz Čačka: Rapo i Vujo rade jedan kod drugog u lokalu, tako u nedostatku konobara imaju bar jedan slobodan dan
Neverovatna kolegijalna priča stiže iz Čačka gde su kafedžija Vujo i ugostitelj Rapo napravili neobičan dogovor. U situaciji kada jako teško mogu da nađu konobare, oni su prinuđeni da sami rade u svojim lokalima svih sedam dana u nedelji. Ipak, za ovu situaciju pronašli su rešenje.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Neverovatan dogovor dvojice ugostiteja iz Čačka: Rapo i Vujo rade jedan kod drugog u lokalu, tako u nedostatku konobara imaju bar jedan slobodan dan
Neverovatna kolegijalna priča stiže iz Čačka gde su kafedžija Vujo i ugostitelj Rapo napravili neobičan dogovor. U situaciji kada jako teško mogu da nađu konobare, oni su prinuđeni da sami rade u svojim lokalima svih sedam dana u nedelji. Ipak, za ovu situaciju pronašli su rešenje.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Neverovatan dogovor dvojice ugostiteja iz Čačka: Rapo i Vujo rade jedan kod drugog u lokalu, tako u nedostatku konobara imaju bar jedan slobodan dan
Neverovatna kolegijalna priča stiže iz Čačka gde su kafedžija Vujo i ugostitelj Rapo napravili neobičan dogovor. U situaciji kada jako teško mogu da nađu konobare, oni su prinuđeni da sami rade u svojim lokalima svih sedam dana u nedelji. Ipak, za ovu situaciju pronašli su rešenje.
Iskusan veteran u svom poslu otkriva da ga zna i čitava bivša Jugoslavija. Tajne svog uspeha nije sebično čuvao, već je i mlađim kolegama uvek bio pri ruci i delio im savete da se lakše snađu i opstanu.
- Ako se bavite ovim poslom morate se držati definicije "gost je svetinja i uvek upravu". Svaki gost koji ulazi u hotel ili restoran ne razgovara sa direktorima i šefovima, već sa konobarima i ugostiteljima koji će mu na početku dana ljubazno otvoriti vrata. Ukoliko gost bude ispoštovan uvek će se vraćati", objašanjava poznati konobar sa Zlatara.
rina
Kao glavni motiv i večitu inspiraciju da bude bolji ističe samo jednu stvar, a to je ljubav prema poslu. Lako je konobar postati, ali bez greške uslužiti tolike ljude tokom svih tih godina prava je umetnost.
- Jednostavno posao koji radite morate i da volite, kada imate takav osećaj onda i uspeh nije daleko, samo treba biti disciplinovan, obrazovan i naravno druželjubiv", priča Tošo.
Ovaj veteran poručuje kako je prava šteta što se danas malo mladih odlučuje školovati za ovaj živtni poziv. Imajući u vidu potražnju za konobarima u svim delovima Srbije, a naročito na Zlataru gde se turizam ubrzano razvija, posla ima i biće za generacije koje dolaze, samo ako se na to odluče.
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Ručak ispod sača na 1.200 metara: Planinski dom Lisine koji oduševljava gurmane
U srcu Srbije, visoko među borovima i slapovima, krije se mesto gde svaki zalogaj ima ukus detinjstva.
Komentari(0)