Neverovatan dogovor dvojice ugostiteja iz Čačka: Rapo i Vujo rade jedan kod drugog u lokalu, tako u nedostatku konobara imaju bar jedan slobodan dan
Neverovatna kolegijalna priča stiže iz Čačka gde su kafedžija Vujo i ugostitelj Rapo napravili neobičan dogovor. U situaciji kada jako teško mogu da nađu konobare, oni su prinuđeni da sami rade u svojim lokalima svih sedam dana u nedelji. Ipak, za ovu situaciju pronašli su rešenje.
- Teško je naći radnike, konobare i zbog toga smo prinuđeni da svakodnevno radimo u svojim ugostiteljskim objektima i da nemamo ni jedan slobodan dan. A onda smo seli, moj komšija Rapo koji ima isti problem i ja i dogovorili se da jedan dan radim ja kod njega, da bi on bio slobodan, a drugi dan on kod mene kako bih ja bio tada slobodan”, rekao je za RINU Vujo.
Ova dvojica Čačana najbolji su primer da između ugostitelja ne mora uvek da postoji samo i isključivo rivalitet, već da i te kako mogu dobro da sarađuju i druže se.
- Ovo što smo se dogovorili je zaista odlična stvar. Ne možemo da zatvorimo jedan dan lokal kako bi odmarali, ali ne možemo ni da radimo svaki dan, dodaje Vujo.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Sve manje konobara hoće da radi za platu, odlučuju se za vikend i dnevnicu do 60 evra: Mladi beže od ajncera, ali Tošo je veteran i ponos konobarske profesije u Srbiji
Ogromna potržanja u Srbiji vlada za konobarima, a sve manje mladih se odlučuje da se bavi ovim zanimanjem. Posao je težak, ali uz bakišiš može pristojno da se zaradi, ali ipak dobrog konobara u Srbiji sve je teže naći.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Sve manje konobara hoće da radi za platu, odlučuju se za vikend i dnevnicu do 60 evra: Mladi beže od ajncera, ali Tošo je veteran i ponos konobarske profesije u Srbiji
Ogromna potržanja u Srbiji vlada za konobarima, a sve manje mladih se odlučuje da se bavi ovim zanimanjem. Posao je težak, ali uz bakišiš može pristojno da se zaradi, ali ipak dobrog konobara u Srbiji sve je teže naći.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Sve manje konobara hoće da radi za platu, odlučuju se za vikend i dnevnicu do 60 evra: Mladi beže od ajncera, ali Tošo je veteran i ponos konobarske profesije u Srbiji
Ogromna potržanja u Srbiji vlada za konobarima, a sve manje mladih se odlučuje da se bavi ovim zanimanjem. Posao je težak, ali uz bakišiš može pristojno da se zaradi, ali ipak dobrog konobara u Srbiji sve je teže naći.
Inače, i Rapo i Vujo su poznati čačanski ugostitelji koji rade dugi niz godina. Rapo je vrstan pečenjar iz Trbušana, dok je Vujo njegov komšija kafedžija iz prigradskog naselja Lugovi.
DA LI JE ŠTETNIJI ŠEĆER ILI SO? Naučnici tvrde ovo, bićete totalno šokirani
Namirnice koje se dosta nalaze u hrani u skrivenom obliku dovode do toga da nismo zapravo svesni u kolikoj meri ih unosimo.
Mnogima je omiljena, ali jedna grupa ljudi treba da bude pažljiva sa LUBENICOM
Sa svojim sočnim crvenim mesom i osvežavajućim ukusom, lubenica nije samo ukusno voće (odnosno povrće) već je prava poslastica koja donosi olakšanje tokom vrelih letnjih dana.
ZAŠTO PARADAJZ PUCA I PRE BRANJA I 6 NAČINA DA TO SPREČITE: Savet iskustnih baštovana
Čim se paradajz "raspukne" dok je još na stabljici - to znači samo jedno: ubrzano propadanje
Gde greši srpski narod kad obeležava zadušnice? Sveštenik kaže da često imamo pogrešna uverenja kad idemo na groblje
Zadušnice su dan koji je određen da se snažnije i jasnije posvećemo mrtvim pokojnicima
Sutra su letnje Zadušnice: Ovo nikako ne nosite na groblje
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
Komentari(0)