Ustanak je označavao „početak rata i sukob sa ogromnom imperijom, koji je nosio veliki rizik", kaže istoričar Miloš Ković
Od 2002. godine, Srbija obeležava Dan državnosti 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva važna istorijska datuma.
Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa.
Drugi - dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.
Možda vas zanima:
Danas slavimo Sretenje: Za neudate devojke se vezuje posebno verovanje, a da biste zaštitili kuću od nesreće treba da uradite sledeće
Danas obležavamo Sretenje, državni i verski praznik za koji se vezuje i istorija i tradicija.
Danas proslavljamo Sretenje - Dan Državnosti Republike Srbije
Na Sretenje je 1835. donet je i prvi, kratkotrajni ustav Knjažestva Srbije
Možda vas zanima:
Danas slavimo Sretenje: Za neudate devojke se vezuje posebno verovanje, a da biste zaštitili kuću od nesreće treba da uradite sledeće
Danas obležavamo Sretenje, državni i verski praznik za koji se vezuje i istorija i tradicija.
Danas proslavljamo Sretenje - Dan Državnosti Republike Srbije
Na Sretenje je 1835. donet je i prvi, kratkotrajni ustav Knjažestva Srbije
Možda vas zanima:
Danas slavimo Sretenje: Za neudate devojke se vezuje posebno verovanje, a da biste zaštitili kuću od nesreće treba da uradite sledeće
Danas obležavamo Sretenje, državni i verski praznik za koji se vezuje i istorija i tradicija.
Danas proslavljamo Sretenje - Dan Državnosti Republike Srbije
Na Sretenje je 1835. donet je i prvi, kratkotrajni ustav Knjažestva Srbije
Iako se praznuju 15. i 16. februara, oba događaja su se desila na crkveni praznik Sretenje, po julijanskom kalendaru - 2. i 3. februara.
Printscreen
Zašto su ti događaji važni?
Ustanak je označavao „početak rata i sukob sa ogromnom imperijom, koji je nosio veliki rizik", kaže istoričar Miloš Ković za BBC na srpskom.
„Donošenje Sretenjskog ustava je značajno kao početak puta ka stvaranju demokratskog društva i države", kaže Ković.
Ako bi morao da se opredeli koji je od dva događaja istorijski važniji, Ković bi rekao - 1804. godina.
„Tad su mnogo ozbiljnije stvari bile u igri. To je početak ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srba, a i to je prvi takav ustanak na Balkanu", ističe Ković.
Mada je to i posledica geografskog položaja - teritorija Srbije nalazila se na obodu Osmanskog carstva.
Kakav je njihov uticaj na modernu Srbiju?
Od Prvog srpskog ustanka pa tokom narednih 100 godina, Srbi su prošli put koji su neke druge zemlje prolazile vekovima - oslobađanje od strane vlasti, a i izgradnja unutrašnjih institucija - države, vojske, kulture.
vikipedija
Kako je sve počelo?
Povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka bio je janjičarski zulum nametnut u Beogradskom pašaluku i seča knezova - kada su Turci poubijali brojne ugledne građane tadašnje Srbije.
Preživele narodne vođe okupile su se u Šumadiji, u Orašcu na Sretenje 1804. godine, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga.
Posle sloma ustanka i nagodbe novog srpskog kneza Miloša Obrenovića sa turskim vlastima, i samo pominjanje Karađorđevog imena ni pred njim ni pred Turcima nije bilo baš uputno, pisao je novinar Vremena Nebojša Grujičić.
Karađorđe je ubijen po naređenju samog Miloša, a njegova glava poslata sultanu u Istanbul.
„Zabeleženo je da je Prvi srpski ustanak potcenjivački nazivao 'Karađorđevom razmiricom', a samog Crnog Đorđa 'zveroobraznim vođom'. Na pitanje ko je ubio Karađorđa, Miloš je znao da kaže 'ubila ga suza narodna', aludirajući na činjenicu da je Karađorđe u kritičnom momentu Ustanka 1813. napustio zemlju", piše Grujičić.
I, zaista, nije sačuvana pisana istorijska građa o Prvom srpskom ustanku.
Prvi pisani dokumenti o početku revolucije u Srbiji objavljuju se tek krajem 19. veka, „i to daleko od Srbije i pod budnim Miloševim okom".
„Knez je Vuku Karadžiću pretio da će ga goniti „kod svije evropejskije dvorova" ukoliko bi pohvalno pisao o Crnom Đorđiju", pisao je Grujičić.
Shutterstock
Moderni liberalni ustav
„Stanislav Vinaver je rekao da je ustanak početak borbe za ljudska prava, jer su oni branili živote, imovinu i čast od samovolje dahija", navodi Ković.
Dahije su bili odmetnici od turskog sultana koje niko nije kontrolisao.
Kao važan doprinos Karađorđa napominje i davanje seljacima vlasništva nad malim posedima.
„Karađorđe je podelio zemlju seljacima i to je Miloševom potvrdom postala država slobodnih seljaka. U to vreme, u Americi i dalje postoji ropstvo, a u Rusiji je kmetski sistem", objašnjava Ković.
Sva ova prava bila su sadržana u Ustavu koji je donet na Sretenjskoj skupštini 1835.
Tvorac ovog dokumenta bio je novinar, političar i diplomata Dimitrije Davidović. Pisao ga je po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Ovo je prvi srpski ustav - u njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine.
Ipak, takozvani Sretenjski ustav izazvao
Šta je, između ostalog, pisalo u Ustavu?
Serbija je nerazdjelno, i u pravljeniju svom nezavisimo Knjažestvo po priznaniju Sultana MAHMUDA Drugoga, i Imperatora NIKOLAJA Prvoga.
Svaki Srbin i bez svake razlike jednak je pred zakonima Srbskim, kako u obrani, tako i u kazni na svim sudovima ot najmanjeg do najvećeg.
112) Niko u Serbiji ne može se ni goniti ni zatvoriti, razvje po propisu zakona, i ot zakone i prirodne vlasti.
113) Niko u Serbiji da ne stoji više ot tri dana u zatvoru, a da mu se ne javi krivica, za koju je zatvoren, i da se ne uzme na ispit.
114) Niko u Serbiji ne može kaznjen biti, već po zakonu i po presudi nadležnoga suda.
115) Komu se jedan put sudilo već za kakvu krivicu, pak je po presudi sudejskoj kaznjen i otpušten, ili nađen da nije kriv, onomu nemožese po drugi put suditi za istu krivicu.
116) Svakomu građaninu Srbskomu otvoren je put k svim činovima u Serbiji, kako se samo nađe,daje sposoban i dostojan k njima. Pri jednakoj sposobnosti predpostavljase Srbin stranomu.
117) Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na obštenarodnu štetu.
118) Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati.
119) Imanje svakog Srbina, bilo kakvo mu drago, jest neprikosnoveno. Ko se pokusi, dirnuti u tuđe dobro i imanje, ili prisvajati ga, ili okrnjiti, onaj će se smatrati za narušitelja obštenarodne bezbjednosti, bio on ko mu drago i ot kud mu drago.
122) Svaki Srbin dužan je plaćati svake godine zakonom otređeni danak, ot koga se nikoneoslobođava, i priticati k obštinskim potrebama pri građenju mostova i krčenju drumov
138) Nikakav činovnik ne smje voditi trgovine, il' raditi zanata sam i pod svojim imenom.
Tako zaključeno i zakletvom sviju podpisani i sve Sretenske Skupštine podtvrđeno uKragujevcu Trećega Fevruarija iljade osam stotina i trideset pete godine ot Roždestva Hristova.
*Izvor: Sretenjski ustav, bbc na srpskom
Povratak korenima: Priča iz Kušića o čoveku koji je poslušao komšije i uspeo
Nakon Beograda, ekonomista Dragan Civrić odlučio je da sreću potraži u rodnom selu Kušići kod Ivanjice. Umesto hladnjače, poslušao je savet komšija i otvorio pumpu za gorivo – odluka koja je promenila život čitavog kraja.
DANAS SU SVETI MUČENICI FLOR I LAVR: Veruje se da je izgovaranje ovih reči spas i spokoj za dušu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svete mučenike Flora i Lavra – braću po telu, duhu i po zanimanju. Obojica su bili revnosni hrišćani, a po zanatu kamenoresci. Živeli su u Iliriji.
Širi se gasovodna mreža u Čačku: U naredne tri godine biće omogućeno najmanje 300 novih priključaka na teritoriji grada
Na radost velikog broja građana Čačka na teritoriji ovog grada biće proširena gasovodna mreža. Na sednici Gradskog veća usvojen je trogodišnji Program gasifikacije grada, a njegova realizacija podrazumeva projektovanje i izgradnju distributivne gasovodne mreže za period od 2025. do 2028. godine čime se stvaraju uslovi za priključenje individualnih domaćinstava, privrede i javnih potrošača na prirodni gas kao energent na celoj teritoriji grada Čačka.
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
10 vrsta baštenskog cveća koje je praktično nemoguće ubiti: Ne plevi se, kiša ga zaliva, a prihrana mu ne treba
Ukoliko ste jedan od onih lenjih baštovana, onda morate da znate za 11 vrsta baštenskog cveća koje je nemoguće ubiti
Komentari(0)