INŽENJERI IZ BEOGRADA OTIŠLI NA DEDOVINU DA PRAVE DŽEM: Gaje biljku koja nije zahtevna! ODLIČNO zarađuju, a ulaganja su minimalna
Svoju dedovinu i očevinu nisu želeli da zapuste, a niti da je prodaju. Brzo su odlučili da na 4 hektara posade šipak i to na dva plodna kraja Srbije – kod Prokuplja i Mionice. Tamo gde su im i koreni.
Nemanja i Jovana Glišić, mladi bračni par iz Beograda, inženjeri šumarstva predano rade i stvaraju. I prave planove dostojne predaka koji su svaki komad zemlje obrađivali, a ona je rađala.
- Finansijskom i analizom tržišta, sagledavanjem svih potencijala i problema, kao i analizom samog zemljišta došli smo do toga da je šipak vrsta koja ne zahteva preterano velika ulaganja kao što je to u slučaju oraha ili lešnika, na primer. S obzirom na to da su površine vrlo kvalitetnog hemijskog sastava i prethodnih godina su bile obrađivane nije trebalo dodatno ulaganje za obradu i pripremu zemljišta za sadnju. I cena šipka na tržištu godinama je bila konstantna, pa je i odluka da otpočnemo proizvodnju veoma lako doneta - počinje Nemanja sa poljoprivrednog gazdinstva Glišić – Popović, koje ima zasade ove biljke na po dva hektara – na teritoriji sela Donja Konjuša kod Prokuplja, i isto toliko ali u selu Rakari u Opštini Mionica.
Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegnu mrazeve i one uvek daju lep crven plod. Nikada žbun nije bez roda crvenog šipka, koji rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim godinama.
Printscreen/Youtube
Nekada je kilogram šipka koštao od 90 do 100 dinara, a sada ide i do 130 dinara. I cena šipka prati inflaciju. Domaći je i jeftiniji od onog koji se sakuplja a čija cena sad iznosi 125 do 130. Najisplativije je, međutim, prodati poluproizvod smesu za džem a još bolje džem.
Nemanja zajedno sa suprugom Jovanom proizvodi šipak. Oni su master inženjeri šumarstva, a počeli su 2020. godine sa zasadom na četiri hektara, plan je da uskoro bude zasejano 10 hektara.
- Nismo se pomerili mnogo u planovima jer imamo velike poteškoće sa zakupom odgovarajućih površina. Nažalost, lokalni stanovnici nisu voljni da daju u zakup svoja zemljišta na duži niz godina, iako naglašavam da uvek insistiramo na potpisivanju desetogodišnjeg ugovora - pričaju oni.
Glišići su zasadili dve sorte – šmit ideal i inermis. Pitomi šipak ima inače značajno manje bodlji od divljeg. Šmit ideal je inače stara sorta koja je stvorena u Nemačkoj da bi sedamdesetih godina prošlog veka bila preneta u Bugarsku. Tih godina su mnoge zemljoradničke zadruge u Srbiji koje su se bavile preradom šipurka zasadile jer je davala odlične prinose.
NAJBOLJE DVE SORTE
Poželjno je imati dve različite sorte sadnica šipka zbog unakrsnog oprašivanja, a i to utiče na veći rod. Na jedan hektar se u proseku posadi oko 3.000 sadnica. Jedna sadnica na veliko košta 14 dinara, naravno može biti i jeftinije, u zavisnosti od rasadnika. Sadi se na jesen ili u zimskom periodu.
- Navedene sorte se razlikuju u tome kada je period sazrevanja plodova. Dok jedno berate, drugo sazreva. Očekivani rod u punom prinosu je oko 5 kg po sadnici. Prve godine nismo uopšte registrovali, a u drugoj godini je iznosio oko 130 grama po sadnici, u četvrtoj ili petoj godini, kaže teorija može da se očekuje pun prinos - naglašava Nemanja.
Šipak nije zahtevan, potrebno je oranje i tanjiranje. Ništa više od toga. Ne treba ni vode, ni prihrane. Dovoljno je ono što mu nebo pruži.
NIJE ZAHTEVNA BILJKA
- Šipak je nezahtevna vrsta po pitanju kvaliteta zemljišta. Ono što obavezno preporučujemo, a košta ukupno oko 5.000 dinara, da u bilo kojoj laboratoriji uradite fizičko – hemijsku analizu zemljišta gde planirate da sadite, i da stručnjake pitate da li je navedeno zemljište odgovarajuće za sadnju. Bez toga ne krećite u posao. Mi smo uzorke nosili u Institut za zemljište koji se nalazi u Beogradu, i za pet dana smo imali celokupnu analizu - otkrivaju Glišići.
Rad na zasadima šipka tokom godine podrazumeva da u toku vegetacionog perioda, a što je jedna od najbitnijih radnji, oslobađaju žbunovi od korova. Tako biljka brže formira žbun i rodne grane će doći do više sunca koje je neophodno za sam rast. Potrebno je i orezivanje. Do treće godine se sam rod ne očekuje na mladim zasadima, tek nakon treće godine se očekuje obilniji urod.
- Za sad imamo ugovoren otkup sa kompanijom za preradu sirovine u džem ali u budućnosti nam je u planu dorada na polu proizvod i gotov proizvod. Kupili smo mašinu za pasiranje ili pripremu sa kojom možemo da preradimo šipak i tako dobijemo sirovinu za džem - navode Glišići.
Da li jedete džem od pitomog ili divljeg šipka, nećete znati jer je ukus identičan. Razlika je u količini tog mesnatog dela koji je veći kod pitomog šipka, a koji je sam bitan za preradu. Divlji šipak je mnogo sitniji i sa manjom količinom tog mesnatog dela. Računica pokazuje da za 100 kilograma marmelade treba oko 45 kilograma sirovog šipka.
- Za sada ne planiramo otkup divljeg šipka, ali planiramo da se još proširujemo i da ubacimo mašine za pravljenje polu proizvoda. Ukoliko taj plan bude realizovan za pet godina, otkup će doći u obzir. Sada smo sve snage usmerili na džem. Receptura je nasleđena od moje bake iz Valjeva i ovo nam je prva godina pravljenja. Naš džem ima pun ukus, pravi ekstrakt. Postoji još jedan način na koji šipak kao sirovina može da se iskoristi je i sušenje za čaj. To, međutim, zahteva sušaru, što nije prevelika investicija. Ali kao i za sve, najbitnije je naći put do kupca, a u skladu sa ovim dobom najidealnije je – onlajn - pričaju mladi proizvođači.
(Plodna zemlja)
Uz ove dve cake vaša omiljena biljka će prezimiti bez po muke
Spatifilum je zahvalan za čuvanje i negu, ali nekad, i pored najbolje volje i najveće ljubavi, neće dočekati prve tople dane
Božićni post 2025. godine po nedeljama: Najpravilniji način 40-dnevnog pročišćenja duše i tela pred najradosniji praznik
Danas, 28. novembra, za vernike Srpske pravoslavne crkve počinje veliki Božićni post, koji će trajati do 6. januara, odnosno do obeležavanja Božića 7. januara.
Da li trudnice i bolesni treba da poste? Sveštenik otkriva koja pravila moramo da poštujemo tokom Božićnog posta
Božićni post počinje sutra, 28. novembra i trajaće 40 dana, do 6. januara.
Sutra počinje Božićni post, OVO je najvažnije: Džabe uzdržavanje od mrsne hrane ako vam misli budu rđave i zle
Božićni post počinje sutra, 28. novembra, a cilj posta je približavanje Bogu, kako kroz uzdržavanje od mrsne hrane i zlih misli, tako i kroz molitvu i činjenje dobrih dela.
SUTRA SU BOŽIĆNE POKLADE I SVETI APOSTOL FILIP Vreme za gozbu i veselje sa ukućanima: Ovo su običaji za poslednji dan pre Božićnog posta
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne poklade, koje najavljuju sutrašnji početak šestonedeljnog Božićnog posta.
Komentari(0)