BELI LUK, CVEĆE...Otkriveno koliko venčića za Ivanjdan treba isplesti da biste se sačuvali od zlih sila

Izvor: Slobodanka Ćorić

09:17

Aktuelno 0

Veruje se da poljsko cveće, pre svega ivanjska trava, ima magijska i zaštitna svojstva kuće i okućnice, da ivanjsko cveće štiti domaćinstvo i stoku od bolesti

Ivanjdan
Shutterstock

U selima Ponišavlja, Ivanjdan ili Sv. Jovan je praznik koji se i danas slavi sa posebnim zanosom. Običaji su se možda promenili tokom vremena, ali duh zajedništva i poštovanje prema lekovitom bilju i prirodi ostaju neizbrisivi.

Upravo ivanjsko cveće i beli luk su neizostavni elementi venčića koji se pletu za Ivanjdan i kače na objekte u domaćinstvu.

Ranije je sam običaj za zajednicu imao širi značaj, okupljao je mlade devojke, a danas je modifikovan i sveo se na porodični običaj, odnosno danas mlađi sa starijim pripadnicama idu da beru lekovito bilje.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ivanjdan ili, kako se u Ponišavlju naziva, Sv. Jovan biljober, jedan je od najzančajnih praznika u godišnjem ciklusu. Crkva ga proslavlja 7. jula po novom ili 24. juna po starom kalendaru, odnosno proslavlja se rođenje Sv. Jovana Krstitelja. 

Veruje se da poljsko cveće, pre svega ivanjska trava, ima magijska i zaštitna svojstva kuće i okućnice, da ivanjsko cveće štiti domaćinstvo i stoku od bolesti.

Za razliku od drugih krajeva u Srbiji, u samom Ponišavlju uoči Ivanjdana nisu se palile ivanjske vatre. Devojke su zorom odlazile u polje i brale ivanjsko cveće i ostalo lekovito bilje i od njega pravile venčiće koji bi se potom kačili iznad ulaznih vrata.

Bitno je isplesti neparan broj venčića, prema rečima Mile Panajotović poreklom iz sela Barije, i okačiti ih iznad ulaznih vrata, ali i iznad vrata torova i štala.

- Jasmina Džunić iz sela Kusa Vrana kaže da su se za Ivanjdan pleli venčići od ivanjskog cveća i ostalog lekovitog bilja koje bi devojke ranom zorom nabrale. Venčiće bi kačili na domaćinstvo, dok bi se iznad staja i torova izmetom stoke prilepljivali venčići da bi obezbedili zdravlje tokom cele godine za stoku - rekao je etnolog Aleksandar Repedžić.

Pored ivanjskog cveća i belog luka, za venčić se bere sledeće lekovito bilje: kantarion, kamilica, hajdučka trava, divlja nana, žito, cvet tikve. Nabrojano bilje je sastavni deo venčića koje se vezuje crvenim koncem radi zaštite od uroka. 
 

Pogled kroz venčić, dogodine svadba

Ceremonijalni način kada je grupa žena odlazila je poslužio kako bi one prepoznavale određeno lekovito bilje i davale mu veću simboliku, kao i magijska svojstva. Ukoliko momka pogleda kroz venčić, onda će se udati tokom godine za tog momka, ali ono najbitnije je da se na taj način prenosilo znanje u samom prepoznavanju biljaka  sa generacije na generaciju.

Taj primer možemo videti i danas u samom Ponišavalju.

Kađenje stoke

Ivanjskim cvećem koje stoji na ulazu u štalu kadi se stoka ukoliko kojim slučajem oboli. Danas se od tog običaja mnogo izgubilo, imajuću u vidu da je ostalo u samom selu svega par domaćinstava i da drže mali broj stoke.

Naime, ukoliko stoka oboli, ivanjskim cvećem kadila bi se sama životinja, ali i prostor u kome životinje borave, na taj način što bi se odlomilo malo bilja iz venčića koji visi na ulazu u štalu, smotuljak bi se zapalio i time bi se stoka okadila. 

Možemo videti da su ljudi sa ovih prostora koristili kađenje za teranje demona i bolesti.

U „Srpskom mitološkom rečniku“ stoji da se „zgušavanjem dimom progna gamad i svako zlo od mesta stanovanja“. .Ovaj običaj se nije zadržao i nije prisutan u ostalim selima.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
ivanjdan

Komentari(0)

Loading