BELI LUK, CVEĆE...Otkriveno koliko venčića za Ivanjdan treba isplesti da biste se sačuvali od zlih sila
Veruje se da poljsko cveće, pre svega ivanjska trava, ima magijska i zaštitna svojstva kuće i okućnice, da ivanjsko cveće štiti domaćinstvo i stoku od bolesti
U selima Ponišavlja, Ivanjdan ili Sv. Jovan je praznik koji se i danas slavi sa posebnim zanosom. Običaji su se možda promenili tokom vremena, ali duh zajedništva i poštovanje prema lekovitom bilju i prirodi ostaju neizbrisivi.
Upravo ivanjsko cveće i beli luk su neizostavni elementi venčića koji se pletu za Ivanjdan i kače na objekte u domaćinstvu.
Ranije je sam običaj za zajednicu imao širi značaj, okupljao je mlade devojke, a danas je modifikovan i sveo se na porodični običaj, odnosno danas mlađi sa starijim pripadnicama idu da beru lekovito bilje.
Možda vas zanima:
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Tradicionalni Ivanjdanski kolač koji morate umesiti za veliki praznik: Starinski recept naših baka koji se pamti
Danas je Ivanjdan, praznik za koji se veruje da je toliko velik da tri puta zaustavlja sunce na nebu
Možda vas zanima:
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Tradicionalni Ivanjdanski kolač koji morate umesiti za veliki praznik: Starinski recept naših baka koji se pamti
Danas je Ivanjdan, praznik za koji se veruje da je toliko velik da tri puta zaustavlja sunce na nebu
Možda vas zanima:
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Tradicionalni Ivanjdanski kolač koji morate umesiti za veliki praznik: Starinski recept naših baka koji se pamti
Danas je Ivanjdan, praznik za koji se veruje da je toliko velik da tri puta zaustavlja sunce na nebu
Ivanjdan ili, kako se u Ponišavlju naziva, Sv. Jovan biljober, jedan je od najzančajnih praznika u godišnjem ciklusu. Crkva ga proslavlja 7. jula po novom ili 24. juna po starom kalendaru, odnosno proslavlja se rođenje Sv. Jovana Krstitelja.
Veruje se da poljsko cveće, pre svega ivanjska trava, ima magijska i zaštitna svojstva kuće i okućnice, da ivanjsko cveće štiti domaćinstvo i stoku od bolesti.
Za razliku od drugih krajeva u Srbiji, u samom Ponišavlju uoči Ivanjdana nisu se palile ivanjske vatre. Devojke su zorom odlazile u polje i brale ivanjsko cveće i ostalo lekovito bilje i od njega pravile venčiće koji bi se potom kačili iznad ulaznih vrata.
Bitno je isplesti neparan broj venčića, prema rečima Mile Panajotović poreklom iz sela Barije, i okačiti ih iznad ulaznih vrata, ali i iznad vrata torova i štala.
- Jasmina Džunić iz sela Kusa Vrana kaže da su se za Ivanjdan pleli venčići od ivanjskog cveća i ostalog lekovitog bilja koje bi devojke ranom zorom nabrale. Venčiće bi kačili na domaćinstvo, dok bi se iznad staja i torova izmetom stoke prilepljivali venčići da bi obezbedili zdravlje tokom cele godine za stoku - rekao je etnolog Aleksandar Repedžić.
Pored ivanjskog cveća i belog luka, za venčić se bere sledeće lekovito bilje: kantarion, kamilica, hajdučka trava, divlja nana, žito, cvet tikve. Nabrojano bilje je sastavni deo venčića koje se vezuje crvenim koncem radi zaštite od uroka.
Pogled kroz venčić, dogodine svadba
Ceremonijalni način kada je grupa žena odlazila je poslužio kako bi one prepoznavale određeno lekovito bilje i davale mu veću simboliku, kao i magijska svojstva. Ukoliko momka pogleda kroz venčić, onda će se udati tokom godine za tog momka, ali ono najbitnije je da se na taj način prenosilo znanje u samom prepoznavanju biljaka sa generacije na generaciju.
Taj primer možemo videti i danas u samom Ponišavalju.
Kađenje stoke
Ivanjskim cvećem koje stoji na ulazu u štalu kadi se stoka ukoliko kojim slučajem oboli. Danas se od tog običaja mnogo izgubilo, imajuću u vidu da je ostalo u samom selu svega par domaćinstava i da drže mali broj stoke.
Naime, ukoliko stoka oboli, ivanjskim cvećem kadila bi se sama životinja, ali i prostor u kome životinje borave, na taj način što bi se odlomilo malo bilja iz venčića koji visi na ulazu u štalu, smotuljak bi se zapalio i time bi se stoka okadila.
Možemo videti da su ljudi sa ovih prostora koristili kađenje za teranje demona i bolesti.
U „Srpskom mitološkom rečniku“ stoji da se „zgušavanjem dimom progna gamad i svako zlo od mesta stanovanja“. .Ovaj običaj se nije zadržao i nije prisutan u ostalim selima.
Sjajne vesti za poljoprivrednike Kladova: Deset miliona dinara izdvaja se za subvencije, Nikolić već uručio 31 rešenje za ostvarivanje prava na podsticaje
Predsednik opštine Kladovo, Saša Nikolić, uručio je tridesetjedno rešenje poljoprivrednicima za ostvarivanje prava na podsticaje po Programu podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za ovu godinu, za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Za ovu meru, iz lokalnog budžeta, opredeljeno je ukupno 10 miliona dinara.
Kada je bolje zalivati cveće tokom vrućina – ujutru ili uveče? Samo ovako je ispravno, a mnogi prave veliku grešku
Saznajte kada je bolje zalivati cveće tokom vrućina ujutru ili uveče?
Kreće isplata 10.000 dinara za besplatne udžbenike, do sada predata dokumentacija za oko 500 prvaka
Sjajna i važna vest za roditelje osnovaca u Čačku
Danas je Duhovski utorak, crveno je slovo - ovo je strogo zabranjeno! Veruje se da ćete navući zlo i nesreću ako...
Kao i danas i juče i ovaj datum je crveno slovo
Udahnuo sam i uleteo u sobu punu crnog dima: Đevat spasio ženu sa posebnim potrebama iz plamena, skromna kuća vredne porodice izgorela do temelja
Sedmočlana porodica Esada Bećirovića iz sela Kalafat kod Priboja ostala je bez krova nad glavom kada je njihova skromna kuća potpuno izgorela u požaru koji je izbio 3. juna. Prema prvim informacijama, uzrok požara bile su neispravne električne instalacije.
Komentari(0)