NJIHOV SIR I KAJMAK OBILAZI SRBIJU Miloljub iz sela Gornja Gorevnica kod Čačka drži porodicu na okupu i bave se preradom mleka
"Situacija u mlečnom govedarstvu nije laka, ali mi još uvek opstajemo"
Kada su pre sedamnaest godina Đerovići odlučili da ne zavise od mlekara već se isključivo opredelili za preradu mleka, pokazalo se da je to bila ispravna odluka. Danas, ovo domaćinstvo iz Gornje Gorevnice prepoznatljivo je po proizvodnji najkvalitetnijeg čačanskog sira i kajmaka.
„Ima posla ko hoće da radi. Situacija u mlečnom govedarstvu nije laka, ali mi još uvek opstajemo. Cena mleka šeta, danas jedna, sutra druga cena, zato smo se odlučili da prerađujemo kompletnu količinu mleka i nismo se pokajali. Sve što proizvedemo to nađe put do kupaca, kaže Miloljub Đerović.
Foto: Rina
U stajama Đerovića samo su tri muzna grla, ali ih to nije obeshrabrilo u nameri da se opredele isključivo za preradu mleka i da svojim proizvodima poput sira i kajmaka dodaju vrednost.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
„Majka je desna ruka u ovoj proizvodnji. Oko 60 litara dnevno se preradi, a od deset litara mleka dobije se oko dva kilograma sira i 600 grama kajmaka. Nisu te količine velike, ali nam je na prvom mestu kvalitet, kaže Branko Đerović.
Po kvalitetu belog mrsa, Đerovići su ubrzo postali prepoznatljivi ne samo u čačanskom kraju, već i čitavom Moravičkom okrugu. Kada je reč o ceni sira i kajmaka, ona nikada nije bila tajna, i uprkos visokim troškovima koji prate ovu proizvodnju, nije se povećavala.
„Cena mladog sira je 400 dinara, stari sir je 500, a kajmak 1000. Zadovoljavajuća je cena, a kvalitet potvrđuju naši kupci. Trenutno , tri radnje su snabdevene sa našim proizvodima, ali se nadam da će ih uskoro biti i više. Uprkos drastičnom poskupljenju ambalaže u prethodna tri meseca, cenu nismo povećavali ,a kupci su prepoznali kvalitet sira i kajmaka proizvedenog u našem domaćinstvu, kaže Branko.
Najzaslužnija za kvalitet čuvenog sira i kajmaka proizvedenog u domaćinstvu Đerovića je Zorica, svaki proces proizvodnje strogo se poštuje. Prvo se priprema gruda, u narodu prepoznatljiva po svojim lekovitim i nutritivnim vrednostima.
Foto: Rina
„Higijena je na prvom mestu, beli mrs zahteva besprekorne uslove, mora sve da bude kao u apoteci. Mleko, odmah po muži se vari. Kada dobro vri, skida se pena i trostruko se pokriva. Nakon četiri sata, stavlja se u frižider i sutradan skida kajmak, kaže Zorica.
Radni dan Zorici, kao i većini žena na selu počinje u šest sati i završava se oko ponoći. Sve dok je na nogama, kako kaže, ne pada joj teško jer su benefiti ne samo njenog rada već svakog člana porodice vidljivi.
„Da je lako , nije, od šest idem u štalu, da se namire krave i obavi muža. Nakon toga, krećem oko varenja mleka i prerade, a nastavljamo oko ručka.Leti je mnogo teže jer ima posla i oko kuće, ali tako žive žene na selu. Kada je više generacija uključeno u zajedničku proizvodnju, onda se može ostvariti profitabilnost u preradi mleka, kaže Zorica.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Šta se sadi i seje u drugoj polovini aprila? Pripremite se za bogatu letnju setvu
Druga polovina aprila je pravo vreme za sadnju
Ako vam je umro član porodice, da li treba da farbate jaja? Jedno nalažu običaji, a evo šta kaže crkva
Simbol Uskrsa su ofarbana jaja, jer se veruje da je jaje koje je Bogorodica donela na Hristov grob postalo crveno, pošto su nevernici smatrali da će on oživeti ukoliko jaje pocrveni
Danas je Veliki četvrtak: Strogo je zabranjeno bilo kakvo veselje, a ove običaje morate da ispoštujete
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliki četvrtak, sećanje na poslednju večeru Isusa Hrista sa učenicima.
Za Uskrs treba imati ovo cveće na stolu: Veruje se da donosi sreću i harmoniju u porodici
Za Uskrs postoji niz narodnih običaja, a jedan se odnosi i na cveće.
Komentari(0)