NJIHOV SIR I KAJMAK OBILAZI SRBIJU Miloljub iz sela Gornja Gorevnica kod Čačka drži porodicu na okupu i bave se preradom mleka
"Situacija u mlečnom govedarstvu nije laka, ali mi još uvek opstajemo"
Kada su pre sedamnaest godina Đerovići odlučili da ne zavise od mlekara već se isključivo opredelili za preradu mleka, pokazalo se da je to bila ispravna odluka. Danas, ovo domaćinstvo iz Gornje Gorevnice prepoznatljivo je po proizvodnji najkvalitetnijeg čačanskog sira i kajmaka.
„Ima posla ko hoće da radi. Situacija u mlečnom govedarstvu nije laka, ali mi još uvek opstajemo. Cena mleka šeta, danas jedna, sutra druga cena, zato smo se odlučili da prerađujemo kompletnu količinu mleka i nismo se pokajali. Sve što proizvedemo to nađe put do kupaca, kaže Miloljub Đerović.
Foto: Rina
U stajama Đerovića samo su tri muzna grla, ali ih to nije obeshrabrilo u nameri da se opredele isključivo za preradu mleka i da svojim proizvodima poput sira i kajmaka dodaju vrednost.
Možda vas zanima:
Rođena sa 520 grama i mogla da stane u šaku: Mlada Aleksandra danas je hrabra devojka koja ponosno korača napred i kaže - bilo je teško, ali odustajanje nije opcija
Anastasija Petković iz Čačka rođena je pre 21 godinu u 26. nedelji trudnoće sa svega 520 grama. Kako kaže, mogla je da stane u šaku jedne ruke. Šest meseci provela je na Institutu za neonatologiju u Beogradu i zahvaljujući beskrajnoj ljubavi svojih roditelja i njihovoj veri u nju, iako mala izašla je iz te bitke kao velika pobednica, kao heroina.
Bravo deco: Učenici Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku kroz film oživeli lik i delo velikog Disa, Magdalena i Nikola sjajno doneli svoje uloge
Učenici Mašinsko-saobraćajne škole, nadahnuti životom i nasleđem zavičajnog pisca Vladislava Petkovića Disa, oživeli su njegovu autobiografiju i pesnički svet, od rodnog Zablaća pa sve do Krfa, mesta njegovog tragičnog kraja. Svo to putovanje pretočili su u film „Sa očima izvan svakog zla“. Ovo nije prvi put da profesorka srpskog jezika i književnosti Tamara Pantović sa svojim učenicima oživljava pisce i književna dela. Prošle godine to je bila Na Drini ćuprija, a ove godine Dis.
Možda vas zanima:
Rođena sa 520 grama i mogla da stane u šaku: Mlada Aleksandra danas je hrabra devojka koja ponosno korača napred i kaže - bilo je teško, ali odustajanje nije opcija
Anastasija Petković iz Čačka rođena je pre 21 godinu u 26. nedelji trudnoće sa svega 520 grama. Kako kaže, mogla je da stane u šaku jedne ruke. Šest meseci provela je na Institutu za neonatologiju u Beogradu i zahvaljujući beskrajnoj ljubavi svojih roditelja i njihovoj veri u nju, iako mala izašla je iz te bitke kao velika pobednica, kao heroina.
Bravo deco: Učenici Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku kroz film oživeli lik i delo velikog Disa, Magdalena i Nikola sjajno doneli svoje uloge
Učenici Mašinsko-saobraćajne škole, nadahnuti životom i nasleđem zavičajnog pisca Vladislava Petkovića Disa, oživeli su njegovu autobiografiju i pesnički svet, od rodnog Zablaća pa sve do Krfa, mesta njegovog tragičnog kraja. Svo to putovanje pretočili su u film „Sa očima izvan svakog zla“. Ovo nije prvi put da profesorka srpskog jezika i književnosti Tamara Pantović sa svojim učenicima oživljava pisce i književna dela. Prošle godine to je bila Na Drini ćuprija, a ove godine Dis.
Možda vas zanima:
Rođena sa 520 grama i mogla da stane u šaku: Mlada Aleksandra danas je hrabra devojka koja ponosno korača napred i kaže - bilo je teško, ali odustajanje nije opcija
Anastasija Petković iz Čačka rođena je pre 21 godinu u 26. nedelji trudnoće sa svega 520 grama. Kako kaže, mogla je da stane u šaku jedne ruke. Šest meseci provela je na Institutu za neonatologiju u Beogradu i zahvaljujući beskrajnoj ljubavi svojih roditelja i njihovoj veri u nju, iako mala izašla je iz te bitke kao velika pobednica, kao heroina.
Bravo deco: Učenici Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku kroz film oživeli lik i delo velikog Disa, Magdalena i Nikola sjajno doneli svoje uloge
Učenici Mašinsko-saobraćajne škole, nadahnuti životom i nasleđem zavičajnog pisca Vladislava Petkovića Disa, oživeli su njegovu autobiografiju i pesnički svet, od rodnog Zablaća pa sve do Krfa, mesta njegovog tragičnog kraja. Svo to putovanje pretočili su u film „Sa očima izvan svakog zla“. Ovo nije prvi put da profesorka srpskog jezika i književnosti Tamara Pantović sa svojim učenicima oživljava pisce i književna dela. Prošle godine to je bila Na Drini ćuprija, a ove godine Dis.
„Majka je desna ruka u ovoj proizvodnji. Oko 60 litara dnevno se preradi, a od deset litara mleka dobije se oko dva kilograma sira i 600 grama kajmaka. Nisu te količine velike, ali nam je na prvom mestu kvalitet, kaže Branko Đerović.
Po kvalitetu belog mrsa, Đerovići su ubrzo postali prepoznatljivi ne samo u čačanskom kraju, već i čitavom Moravičkom okrugu. Kada je reč o ceni sira i kajmaka, ona nikada nije bila tajna, i uprkos visokim troškovima koji prate ovu proizvodnju, nije se povećavala.
„Cena mladog sira je 400 dinara, stari sir je 500, a kajmak 1000. Zadovoljavajuća je cena, a kvalitet potvrđuju naši kupci. Trenutno , tri radnje su snabdevene sa našim proizvodima, ali se nadam da će ih uskoro biti i više. Uprkos drastičnom poskupljenju ambalaže u prethodna tri meseca, cenu nismo povećavali ,a kupci su prepoznali kvalitet sira i kajmaka proizvedenog u našem domaćinstvu, kaže Branko.
Najzaslužnija za kvalitet čuvenog sira i kajmaka proizvedenog u domaćinstvu Đerovića je Zorica, svaki proces proizvodnje strogo se poštuje. Prvo se priprema gruda, u narodu prepoznatljiva po svojim lekovitim i nutritivnim vrednostima.
Foto: Rina
„Higijena je na prvom mestu, beli mrs zahteva besprekorne uslove, mora sve da bude kao u apoteci. Mleko, odmah po muži se vari. Kada dobro vri, skida se pena i trostruko se pokriva. Nakon četiri sata, stavlja se u frižider i sutradan skida kajmak, kaže Zorica.
Radni dan Zorici, kao i većini žena na selu počinje u šest sati i završava se oko ponoći. Sve dok je na nogama, kako kaže, ne pada joj teško jer su benefiti ne samo njenog rada već svakog člana porodice vidljivi.
„Da je lako , nije, od šest idem u štalu, da se namire krave i obavi muža. Nakon toga, krećem oko varenja mleka i prerade, a nastavljamo oko ručka.Leti je mnogo teže jer ima posla i oko kuće, ali tako žive žene na selu. Kada je više generacija uključeno u zajedničku proizvodnju, onda se može ostvariti profitabilnost u preradi mleka, kaže Zorica.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Srbi danas slave čak 3 svetitelja: Postoji samo jedan običaj koji se poštuje vekovima
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju dan Svetih apostola Olimpa, Erasta, Kvarta, Rodiona i drugih s njima.
DANAS SU SVETI MUČENICI ONISIFOR I PORFIRIJE: Slavimo svece koji su OSUĐENI NA SMRT, ali su životinje ODBILE da ih rastrgnu
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svete mučenike Onisifora i Porfirija, svece koji su u vreme cara Dioklecijana osuđeni na smrt zbog širenja hrišćanstva.
Danas slavimo Aranđelovdan, a ovo su narodna verovanja vezana za praznik
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila, poznatijeg kao Aranđelovdan.
Svi trče u grad da rade za platu, a ustvari život na selu je privlegija: Veljko odlučio da ostane na dedovini u užičkom selu, gaje hektar maline i preko 50 grla stoke
U vremenu kada mladi masovno napuštaju sela, primeri iz užičkog kraja pokazuju da se upornošću, vizijom i ljubavlju prema rodnom kraju može stvoriti nešto što inspiriše i druge, ali donosi i dobru zaradu. Oni koji su to na vreme shvatili dokazuju da život na selu zapravo može biti i privilegija za odabrane.
O ovim malim herojima pričala je cela Srbija: Deca iz novopazarskih sela konačno su dobila ispravan kombi koji ih vozi do škole, pre toga mučili su se mesecima
Ne tako lepa vest da više od petnaest đaka iz sela Crćevo i Krće kod Novog Pzara mesecima unazad nema orgnizovan prevoz do škole zbog kvara na kombiju, obišla je Srbiju. Sada iz tih sela stižu lepe vesti, jer na priču dece i roditelja niko nije mogao da ostane nem, tako da su mališani konačno dobili adekvatan i organizovan prevoz do škole.
Komentari(0)