OVAJ DAN IMA OGROMNU VAŽNOST ZA NAŠ JEZIK Knez Miloš Obrenović vratio je tada jedno pismo turskog vezira s ovom porukom
Bila je to ogromna pobeda kneza Miloša Obrenovića.
Pedantni statističari i poznavaoci važnih datuma u srpskoj istoriji pomenuli su da je 1834. u Kneževini Srbiji uveden srpski kao službeni jezik u prepisci s turskim vlastima, koja je do tada vođena isključivo na turskom jeziku.
Komentarišući ovu odluku mr Aleksandar Milanović, asistent za istoriju srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, kaže da to ipak ne predstavlja neki posebno značajan događaj.
- Pitanje statusa službenog jezika je pitanje jezičke politike i ne svedoči o snazi jednog jezika, već jedne države - i stvar je diplomatije i politike. Međutim, treba reći da je srpski jezik imao takav status službenog jezika u Turskoj imperiji i pre 1834. Dok su Srbija i Bosna, bili u sastavu Otomanske imperije, kod sultana je takođe srpski bio službeni jezik u komunikaciji sa ovim prostorima.
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ POČASNI GRAĐANIN ZAGREBA Zanimljivo je to da je povelja koju su mu dodelili, pisana ćirilicom
Zanimljivo je da je povelja Vuku Karadžiću pisana na ćirilici, a jedna od zagrebačkih ulica je nosila ime po Vuku Karadžiću sve do 1992. godine.
ČUVENA KAPA CRVENE BOJE Mnogo pre pojave šajkače, kao oglavlje koje je činilo deo muške seoske nošnje, bio je fes
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ POČASNI GRAĐANIN ZAGREBA Zanimljivo je to da je povelja koju su mu dodelili, pisana ćirilicom
Zanimljivo je da je povelja Vuku Karadžiću pisana na ćirilici, a jedna od zagrebačkih ulica je nosila ime po Vuku Karadžiću sve do 1992. godine.
ČUVENA KAPA CRVENE BOJE Mnogo pre pojave šajkače, kao oglavlje koje je činilo deo muške seoske nošnje, bio je fes
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ POČASNI GRAĐANIN ZAGREBA Zanimljivo je to da je povelja koju su mu dodelili, pisana ćirilicom
Zanimljivo je da je povelja Vuku Karadžiću pisana na ćirilici, a jedna od zagrebačkih ulica je nosila ime po Vuku Karadžiću sve do 1992. godine.
ČUVENA KAPA CRVENE BOJE Mnogo pre pojave šajkače, kao oglavlje koje je činilo deo muške seoske nošnje, bio je fes
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
To znači da se službena komunikacija, ovo što se danas naziva diplomatijom, između sultana i ovdašnjih vladara - mogla obavljati i na srpskom jeziku - objašnjava mr Milanović.
Takav status srpskog jezika, po njegovom mišljenju, omogućavao je i naše islamizirano stanovništvo koje je zauzimalo visoke položaje u Istanbulu, a ne samo status u kome se Srbija tada nalazila.
- Srpski jezik u 1834. je praktično ponarodnjeni slavensko-srpski jezik. To je zapravo mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika. To je već vreme kada su počele reforme Vuka Stefanovića Karadžića - Vuk je još 1818. objavio "Srpski riječnik".
I Vukov jezik već tada ima sve više pristalica, ali je u državnoj administraciji još uvek praktično u upotrebi ponarodnjeni slavensko-srpski jezik, koji je vrlo blizak srpskom narodnom jeziku, ali sa dosta tzv. slavenizma. A to su reči iz Ruskoslovenskog jezika - pojašnjava asistent na istoriji srpskog jezika na Filološkom fakultetu.
Na današnji dan, 28. maja 1834. godine, srpski jezik je zvanično uveden kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku. Bila je to ogromna pobeda kneza Miloša Obrenovića, koji je jedan od najuspešnijih srpskih političara svih vremena.
Knez Miloš Obrenović vratio je tada jedno pismo turskog vezira s porukom:
- Evo vam šaljem pismo natrag i preporučujem da ga otvorite i na srpski prevedete, pa da mi onda ovamo pošaljete. Posle toga prepiska s turskim vlastima obavljana je na srpskom.
Uvođenje srpskog jezika značilo je ogromnu diplomatsku pobedu i novi korak napred ka oslobađanju od turskog ropstva, koje je delimično ukinuto 1878. godine na Berlinskom kongresu, kad je Srbija dobila nezavisnost, da bi potpuno oslobađanje usledili početkom 20. veka, tokom Balkanskih ratova, kad su Turci proterani sa Kosova i Metohije i iz Makedonije.
Izvor: arhiva.glas-javnosti, vikipedija
Sutra je veliki praznik, da biste oterali nesreću jedno morate da uradite: Običaj se strogo poštuje jer se veruje..
Svi običaji i verovanja na Svetog proroka Zaharija i pravednu Jelisavetu
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Podaci potvrđuju - Čačak je jedan od privredno najrazvijenijih gradova u Srbiji, lokalnim privrednicima dodatni vetar u leđa daje Moravski koridor
Izvoz skočio za 12.1 a uvoz smanjen za 3.7 odsto
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
Komentari(0)