VUK KARADŽIĆ POČASNI GRAĐANIN ZAGREBA Zanimljivo je to da je povelja koju su mu dodelili, pisana ćirilicom
Zanimljivo je da je povelja Vuku Karadžiću pisana na ćirilici, a jedna od zagrebačkih ulica je nosila ime po Vuku Karadžiću sve do 1992. godine.
16. septembra 1861. godine, Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je Vuku Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data "sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju".
Zanimljivo je da je povelja Vuku Karadžiću pisana na ćirilici, a jedna od zagrebačkih ulica je nosila ime po Vuku Karadžiću sve do 1992. godine.
Poput mnogih gradova sveta i Zagreb neguje institut dodele titule počasnog građanina. Uz imena državnika, umetnika, političara, naučnika i drugih zaslužnih građana, ima i nekih koji su pogodovali određenim istorijskim trenucima, za koje bi mnogi danas mogli polemisati zaslužuju li ovo priznanje.
Možda vas zanima:
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
Možda vas zanima:
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
Možda vas zanima:
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
Kako je Vuk bio cenjen širom Evrope, u tekstu povelje nabrajaju se prethodna Vukova dostignuća. Navodi se da je biran za člana Berlinske, Bečke i Petrogradske Akademije nauka. Kao i da je član naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu.
Vuk je takođe bio odlikovan od strane ruskog i habzburškog cara, pruskog kralja i crnogorskog kneza.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo je prva stvar koju đavo govori kad uđe u čoveka, nikako to ne izgovarajte: Otac Predrag upozorava
Otac Predrag Popović poznat je kao neko čije se reči, razmišljanja i stavovi veoma cene i sa pažnjom razmatraju među vernicima, ali i brojnim poštovaocima njegovog lika i misli koje rado deli sa pratiocima i prijateljima na Fejsbuku i Jutjubu.
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Srpska snajka iz plemena Zulu staru trošnu kuću na selu pretovrila u dom iz snova: Kad je pokazala slike PRE i POSLE, komšije ostale bez daha, sobe su nestvarne
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
U ovom selu Srbi su kovali oružje za BORBU PROTIV TURAKA: Štitkovo danas čuva mnoge tajne srpske istorije
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
Komentari(0)