PANIKA U BEOGRADU Opet se pojavile škorpije, čak i po kućama, a stručnjak objašnjava da li su otrovne!
Ovih dana u centru Beograda su se pojavile škorpije i uplašile brojne građane koji nisu znali kako da reaguju na njih.
Beograđane je ovih dana u samom centru uznemirila pojava škorpija. Osvanule su i fotografije na društvenim mrežama koje pokazuju da ih ima i u kućama i stanovima.
Profesor Biološkog fakulteta dr Srećko Ćurčić je objasnio da građane ne treba da hvata panika i da je to sasvim normalna pojava.
"Prisustvo škorpija u Beogradu, ali i u drugim gradovima u Srbiji je sasvim normalna pojava. Naročito su rasprostranjene u gradskim parkovima, kao i u privatnim dvorištima. Nije retko ni da se nađu u kućama, uglavnom u blizini takvih staništa. Građani uglavnom primete škorpije u proleće, kada krenu topliji dani, a kada je zemljište prilično vlažno. Takvi uslovi im pogoduju i zato su tada prisutne u najvećem broju u odnosu na preostali deo godine", objašnjava profesor Ćurčić.
Ćurčić kaže da vrste koje žive na našim prostorima nisu opasne za čoveka, ali se savetuje oprez.
"Škorpije su generalno otrovne životinje. Srećom, vrste koje žive u našoj zemlji se ne mogu smatrati naročito toksičnim i stoga nisu opasne za čoveka. Takođe, u odnosu na tropske forme, naše vrste škorpija su mnogo manjih dimenzija, pa je njihova količina otrova manja, što takođe treba imati u vidu. Naše škorpije nisu nimalo otrovnije od pčela i osa. Pri ubodu škorpija, veći problem može da nastupi usled alergijske reakcije, jer su pojedini ljudi preosetljivi na njihov toksin, pa ubod kod takvih osoba može izazvati anafilaktički šok", ističe on.
Pojavile se na Vračaru
Do sada su se uglavnom javljajli stanovnici Vračara da su ih primetili, ali Ćurčić objašnjava da ih ima u svim delovima grada, a najviše na Košutnjaku, Avali i Topčideru.
"Prirodna staništa naših vrsta škorpija su uglavnom šume, gde se tokom dana sakrivaju na mračnim i vlažnim mestima (u stelji, ispod kamenja i trulih panjeva, u pukotinama u zemljištu, ispod mahovine), a tokom noći love. Najveći broj škorpija u Beogradu i okolini je registrovan u Košutnjaku, Topčideru i na Avali, ali su primećene i u samom centru grada (na Kalemegdanu i Tašmajdanu). Sreću se povremeno i po stanovima i zgradama, pre svega onima u blizini šuma, parkova i dvorišta. Čest je i slučaj da se nalaze u podrumima, gde je povećan stepen vlage. Osim na Vračaru, do sada su evidentirane i u stanovima na opštinama Savski venac, Stari grad i Palilula, na kojima se ujedno nalazi veliki broj zelenih površina i parkova, koje im odgovaraju za razvoj. Zasigurno je da ih ima i u drugim delovima grada, u kojima se nalaze staništa koja im pogoduju", ističe Ćurčić.
Najbolje ih ne dirati
Nije preporučljivo da se škorpije diraju jer će nas ubosti otrovnom bodljom. Tako parališu organizme kojima se hrane, ali se i brane od drugih predatora. Ne savetuje običnim građanima da pokušavaju da uhvate škorpije.
"Preporuka je da ih građani izbegavaju. U slučaju da se pojave u stanovima u većem broju, potrebno je da se kontaktiraju nadležne službe za dezinfekciju i dezinsekciju prostora" savetuje dr Ćurčić.
Izvor: informer
Mnogi vozači greše: Znate li koji migavac se pali prilikom ulaska u kružni tok?
Kako se vozi u kružnom toku? Ko ima prednost u kružnom toku? Šta ako ulazni put ima jednu traku, kružni tok tri, a izlazni put dve trake? Da li onaj u unutrašnjoj traci kružnog toka ima prednost u odnosu na onoga u srednjoj ili spoljašnjoj traci kružnog toga, ima li pravo da ga „iseče“ i izađe gde poželi? I da li se, i zašto, daje migavac na kružnom toku? Većina vozača to ne radi.
Nakon pola veka čekanja konačno dočekali rekonstrukciju ulice: Spas za 80 kuća u čačanskom naselju Ljubić, dvorišta i podrumi često su im bila pod vodom (FOTO)
Nakon skoro pola veka čekanja stanovnci ulice Savkovića kosa u čačanskom naselju Ljubić konačno su dočekali rekonstrukuciju prilaznog puta do njihovih kuća. Potpuno nova infrastruktura rešiće i dugogodišnji problem plavljenja dvorišta za oko 80 domaćinstava koja se ovde nalaze. Zoran Aćimović koji živi u Savkovića kosi, objašnjava da je ova rekonstrukcija od ogromnog značaja za sve meštane, jer su se mnoga domaćinstva nalazila ispod nivoa saobraćajnice, i uvek su nakon veliki kiša plavila dvorišta i podrumi.
BRAVO U ovom gradu najveće atrakcije i kulturno-istorijsko bogatstvo na samo par klikova
Čačak - U cilju što bolje promocije i kvalitetnijeg informisanja turista, posetilaca i gostiju o turističkoj ponudi grada i okoline, na savremen i moderan način, Turistička organizacija Čačka u toku ovog i prethodnog meseca dodelila je interaktivne table-toteme hotelskim objektima u Čačku.
DA ŽIVI SRPSKO SELO Strizovići planiraju da im roboti obavljaju posao u štali, opština će pomoći!
Gornji Milanovac - Na području opštine Gornji Milanovac veliki broj domaćinstava uspešno se bavi poljoprivredom. U teškim vremenima mnogi od njih nisu odustali od stočarstva, poput Nenada Strizovića iz sela Brđani. Da stočarstvo nije nimalo lak posao i da zahteva dosta odricanja i puno rada, ističe i sam domaćin.
STREPELI OD POPLAVA U ovom gradu se uređuje korito reke i staze za šetnju
Gornji Milanovac - Reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac u prošlosti je stanovnicima zadavala velike probleme, naročito usled priliva bujičnih voda sa Rudnika kada je neretko dolazilo do njenog izlivanja. Ružne slike poplava iz ovog dela Srbije konačno će postati prošlost jer je u planu potpuno uređenje rećnog korita, izgradnja dva brane na ulazu u Gornji Milanovac koje će maksimano smanjiti svaki rizik od poplava u budućnosti.
Komentari(0)