ZA SRPSKOG DOMAĆINA NE POSTOJI KRIZA Pranjanin na svojoj parceli uzgaja pšenicu i ove godine očekuje rod od četiri tone po hektaru (FOTO)
Svaka krizna situacija na najbolji način pokaže koliko se ne može bez sela i svega što se na njemu proizvodi.
Pre dve godine korona virus je mnoge vratio upravo na mesta odakle su potekli, a sada kad već danima traje rat u Ukrajini i čitav svet pravi zalihe hrane srpski seljak za to ne mari, jer bar da se prehrani od svog rada uvek će moći. Ivica Perić iz sela Pranjani na jednom hektru proizvodi pšenicu i očekuje rod od oko četiri tone.
"Na našem planinskom terenu parcele su usitnjene, ali od uzgoja pšenice i kukuruza se ne odustaje. Mahom smo to koristili za lične potrebe u domaćinstvu i nismo prodavali, kao i za prehranu stoku. Imajući u vidu čitavu ovu trenutnu krizu, vidimo i na ovaj način da život na selu iako je težak ima svoje brojne prednosti. Za razliku od stanovnika po gradovima koji u strahu i ubrzano prazne rafove sa brašnom, mi se oko toga ne sekiramo. Toga nam neće faliti", kaže Ivica.
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Foto: Rina
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Možda vas zanima:
ZA OVIM ŽITOM VLADA OGROMNA POTRAŽNJA Srpsko seme raži čuva se u Svetskom trezoru biljaka na udaljenom norveškom ostrvu
Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita.
SVE ĆE ZAVRŠITI NA BEOGRADSKIM TRPEZAMA Selo na obalama Zapadne Morave prestonica srpskog kupusa (FOTO)
Sa plodne moravske zemlje kod Čačka hrani se pola Srbije, a na desetine hektara je pod krompirom, kupusom i paprikom.
Ono što predstavlja veliki problem poljoprivrednicima jesu druga potencijalna poskupljenja, poput nafte i đubriva koji su neophodni da bi proizvodnja bila uspešna, a rod zadovoljavajući. Da bi rod bio dobar potrebno je minimum 500 kilograma veštačkog đubriva, u proizvodnju se ulažu žive pare a zarada se kasnije čeka, što može biti otežavajuća okolnost.
"Sve je skočilo, pa tako i sav repro materijal, ali očekujemo i porast cene naših proizvoda koje plasiramo. Otkupna cena pšenice bila je 20, a sada 40 dinara. Ali, ulaganja su sada mnogo veća stoga svako subvencionisanje od strane resornog ministarstva u ovom trenutku nam je od velikog značaja. Ukoliko potražnja za pšenicom skoči, postoji i mogućnost da proširimo parcele pod ovim žitaricama", kaže Perić.
Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.
Foto: Rina
SIMBOL JE USKRSA, LEGENDA KAŽE DA JE NASTAO OD BLAGOSLOVA BOGORODICE: Ovako se gaji najlepše i najmirišljavije cvetno drvo
Omiljeni aprilski i majski cvet
Grobovi zarasli u korov, meštani se sami organizovali da ih očiste: Pojedini naslednici ne obilaze večne kuće svojih predaka, pa drugi moraju da ih sređuju
Zaraslo u korov, groblje u selu Kloka od Topole konačno će dobiti noi izgleda i to zahvaljujući meštanima koji su se sami organizovali da ga očiste. Nakon prve uspešne akcije čišćenja u planu je i druga, masovnija.
Sneg pade na behar, na voće: Vremenske (ne)prilike zadale nove glavobolje poljoprivrednicima, težak sneg mogao bi da slomi grane i uništi plodove
Sneg koji je ovoga aprila iznenadio stanovnike zapadne Srbije, doneo je nove glavobolje poljoprivrednim proizvođačima, pre svega voćarima, jer su mnoge vrste čak i pre vremena cvetale i krenule da zameću svoj rod, podstaknute toplim i sunčanim vremenom.
Dnevnica 8.000 dinara: Ovi radnici u Srbiji su sve traženiji
Novogradnja u Beogradu, ali i u celoj Srbiji - cveta. Građevinski radnici su među najtraženijim, a poslodavci povećavaju dnevnice kako bi zadržali postojeće i privukli nove majstore.
Nesanitarna deponija Torovi svaki čas gori, uzrok je nepažnja pojedinica koji tragaju za sekundarnim sirovinama
Ekološka bomba kod Topole se konačno sanira
Komentari(0)