Pola Srbije slavi, pola ide na slavu: Običaji na Đurđevdan su posebni - čim domaćin ustane, mora....
Ovo su običaji i verovanja za Đurđevdan!
Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod pravoslavnih Srba i svehrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starojulijanskom kalendaru), u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Još sredinom 19. veka zapisano je da Sveti Georgije ima veoma specifičan i snažan kult kod Srba kao "oslobodilac zarobljenih, zaštitnik siromašnih, lekar bolesnih, borac protiv careva, pobednik i velikomučenik". Po predanju, on je zaslužan i za stvaranje nemanjićke Srbije. Ovaj praznik, koji se "naslonio" na prethrišćansku mitologiju i starog srpsko božanstvo plodnosti Jarilo, vezan je za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta. Za njega se vežu brojni narodni običaji, koji se poprilično razlikuju zavisno od kraja u kome se praznik obeležava. Ono što je jedinstveno je "Đurđevdanski uranak" - pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci...
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
U mnogim krajevima običaj je i da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan ali pre zore, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".
Takođe, opletu se venčići od "đurđevskog cveća": đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama - "da bi se sačuvali od grada".
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, pa se to zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "Đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće, obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.
Pošto se ovim praznikom ispraća zima i dočekuje proleće, a do tada nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, ovaj praznik je i "dan okupljanja hajduka". Takozvani hajdučki sastanak, kada bi počeli da se okupljaju odmetnici da bi zapodenuli borbu protiv Turaka, ili jednostavno pljačkali imućne trgovce i seljake. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen".
Na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu".
Đurđevdan je najčešća slava kod Roma, a na taj dan jagnjetina je obavezni deo praznične trpeze. Osim Đurđevdana, ovom svetitelju pravoslavni hrišćani čine pomen i 16. novembra - na Đurđic, dan prenosa moštiju u crkvu u Lidiji, Georgijevom rodnom mestu. Na ikonama za taj praznik svetac nije na konju već stoji na zemlji.
Magijski rituali
Đurđevdan je danas hrišćanska svetkovina, ali i dalje je za ovog sveca u nekim krajevima snažno vezan magijski ritual. Postoji običaj da se tog dana žrtvuje jagnje koje se namenjuje Svetom Đorđu. Krvlju koja se tom prilikom prikupljala nekada su se iscrtavali krstići na čelu, obrazima, bradi i grudima ukućana, pa su se potom spirali "nenačetom" vodom sa izvora. Verovalo se da ovaj ritual ima neverovatnu zaštitnu moć i da cele godine štiti od vradžbina i uroka.
Đurđevdan je nekima "idealan" za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu, kazuje Magijski kalendar za srećne dane", najčešće se izvodi "ritualno umivanje": oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.
Danas slavimo Aranđelovdan, a ovo su narodna verovanja vezana za praznik
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila, poznatijeg kao Aranđelovdan.
Svi trče u grad da rade za platu, a ustvari život na selu je privlegija: Veljko odlučio da ostane na dedovini u užičkom selu, gaje hektar maline i preko 50 grla stoke
U vremenu kada mladi masovno napuštaju sela, primeri iz užičkog kraja pokazuju da se upornošću, vizijom i ljubavlju prema rodnom kraju može stvoriti nešto što inspiriše i druge, ali donosi i dobru zaradu. Oni koji su to na vreme shvatili dokazuju da život na selu zapravo može biti i privilegija za odabrane.
O ovim malim herojima pričala je cela Srbija: Deca iz novopazarskih sela konačno su dobila ispravan kombi koji ih vozi do škole, pre toga mučili su se mesecima
Ne tako lepa vest da više od petnaest đaka iz sela Crćevo i Krće kod Novog Pzara mesecima unazad nema orgnizovan prevoz do škole zbog kvara na kombiju, obišla je Srbiju. Sada iz tih sela stižu lepe vesti, jer na priču dece i roditelja niko nije mogao da ostane nem, tako da su mališani konačno dobili adekvatan i organizovan prevoz do škole.
Preko 20 centimetara snega na Zlatiboru, u Užicu lomio grane i stabla: Zima stisla zube u ovom delu Srbije, za sada nema zavejanih puteva
Juče popodne i tokom večeri na Zlatiboru je pao prvi ozbiljniji sneg ove sezone, ali uprkos više od 20 centimetara snežnog pokrivača u višim predelima, saobraćaj se odvijao nesmetano. Direktor komunalnog preduzeća, Srđan Pantović, potvrdio je da su ekipe na vreme reagovale i da nije bilo zastoja na putevima.
Hladnu zimu neće dočekati u strahu: Ganihodžići iz Nove Varoši imaju šestoro dece i teško žive, dobri ljudi odlučili da im pomognu
Porodica Ganihodžić, koja ima šestoro dece od kojih je najmlađe staro šest meseci, a najstarije osam godina žive u Novoj Varoši u jako teškim uslovima. Ipak, zahvaljujući dobrim ljudima uskoro bi trebalo da dobiju obnovljen i funkcionalan dom. Humanitarna organizacija “Otvorena ruka” pokrenula je akciju kako bi im obezbedila topliju i udobniju kuću pred predstojeću zimu.
Komentari(0)