Porodica Zlatar gaji alpske koze već decenijama: Proizveli 107 hiljada litara kozjeg mleka, ovo je njihova tajnu uspeha i rada na farmi
Priča o porodici Zlatar je priča o porodičnom gazdinstvu koje je decenijama na Goloj. Naime, Domagaj Zlatar iz Gole u Prekodavlju, na samoj granici s Mađarskom, nekih 15-ak kilometara od Hlebina, bavi se uzgojem alpskih koza i deli svoje poljoprivredno iskustvo.
"Jedan od najstresnijih meseci u godini je iza nas, jer kozarstvo počinje početkom januara. Često se čini da dolazite iznutra, samo jedete i spavate, dok ceo dan provedete u štali, gledajući koze, teliti i pomagati im“, kaže kroz osmeh Domagoj.
On označava svaku francusku alpsku kozu koju drži lancem kako bi sprečio zabunu, zatim upisuje sve relevantne informacije u karton – ko je majka, ko je otac – i meri ih.
Ovaj zahtevan period traje od januara do marta i izuzetno je intenzivan, jer zahteva mnogo pažnje, preciznosti i temeljne organizacije.
Možda vas zanima:
Ovo je prva i jedina prava srpska burma - kad se dva prsetna spoje dobija se šajkača, a kamenje u boji zastave: Zlatar Dragan napravio remek delo, kupci dolaze iz svih delova sveta
Burme su od davnina simbol veronosti i ljubavi između budućih supružnika. Opevane u mnogim pesmama i od velike važnosti za bračne parove, burme iz jedne zlatare u Beogradu su i pravi simbol rodoljublja. Naime, zlatar Dragan Simić odlučio je da napravi jedinstvenu srpsku burmu.
Zlatarski raj: Netaknuta priroda, jezera i vidikovci jedne od najlepših planina Srbije
Planina Zlatar – skriveni biser jugozapadne Srbije, mesto gde se netaknuta priroda susreće sa spektakularnim pejzažima i čistim vazduhom koji blagotvorno deluje na zdravlje. Od kanjona Uvca do Zlatarskih jezera, ova destinacija je pravi raj za ljubitelje avanture, odmora i domaće gastronomije.
Možda vas zanima:
Ovo je prva i jedina prava srpska burma - kad se dva prsetna spoje dobija se šajkača, a kamenje u boji zastave: Zlatar Dragan napravio remek delo, kupci dolaze iz svih delova sveta
Burme su od davnina simbol veronosti i ljubavi između budućih supružnika. Opevane u mnogim pesmama i od velike važnosti za bračne parove, burme iz jedne zlatare u Beogradu su i pravi simbol rodoljublja. Naime, zlatar Dragan Simić odlučio je da napravi jedinstvenu srpsku burmu.
Zlatarski raj: Netaknuta priroda, jezera i vidikovci jedne od najlepših planina Srbije
Planina Zlatar – skriveni biser jugozapadne Srbije, mesto gde se netaknuta priroda susreće sa spektakularnim pejzažima i čistim vazduhom koji blagotvorno deluje na zdravlje. Od kanjona Uvca do Zlatarskih jezera, ova destinacija je pravi raj za ljubitelje avanture, odmora i domaće gastronomije.
Možda vas zanima:
Ovo je prva i jedina prava srpska burma - kad se dva prsetna spoje dobija se šajkača, a kamenje u boji zastave: Zlatar Dragan napravio remek delo, kupci dolaze iz svih delova sveta
Burme su od davnina simbol veronosti i ljubavi između budućih supružnika. Opevane u mnogim pesmama i od velike važnosti za bračne parove, burme iz jedne zlatare u Beogradu su i pravi simbol rodoljublja. Naime, zlatar Dragan Simić odlučio je da napravi jedinstvenu srpsku burmu.
Zlatarski raj: Netaknuta priroda, jezera i vidikovci jedne od najlepših planina Srbije
Planina Zlatar – skriveni biser jugozapadne Srbije, mesto gde se netaknuta priroda susreće sa spektakularnim pejzažima i čistim vazduhom koji blagotvorno deluje na zdravlje. Od kanjona Uvca do Zlatarskih jezera, ova destinacija je pravi raj za ljubitelje avanture, odmora i domaće gastronomije.
„A u stvari, cele godine, uz redovne poslove na farmi – mužu, košenje sena, čuvanje useva kukuruza i pšenice, nemamo van sezone. Možda je samo decembar malo mirniji, a svi ostali meseci ili smo u štali ili na traktoru“, kaže on.
Osamdeset koza se ojarilo
U poslednjih nedelju dana ojarilo mu se osamdesetak koza, u proseku po dve. Na sreću, nije bilo prevelikih gubitaka. Gubitaka uvek ima, ali, naravno, sve dok su u razumnom procentu, to nije velika stvar.
"Jarići lepo napreduju, još su sa majkama u boksovima, a početkom februara počinje isporuka mleka u Vindiju. Tada ću početi da ih odvikavam od koza, a koze će ići u muža traje prvih 15 dana februara, ujutru i uveče, svaki dan „Posle ovog perioda jarenja, koji traje od prvog do četvrtog meseca, počinju poljoprivredni radovi – setva kukuruza, lucerke, košenje“, dodaje on.
Priča o porodici Zlatar je priča o porodičnom gazdinstvu koje je decenijama na Goloj. Njegov otac Josip, profesor srednje škole u penziji u Koprivnici, takođe ima porodičnu farmu sa dugom tradicijom uspešnog poslovanja, specijalizovanu za tov bikova, a takođe i pšenicu i kukuruz koje prodaju.
"Moji roditelji se celi život bave proizvodnjom kravljeg mleka, a ja sam od malena oko životinja, posla, traktora. Zato sam upisao srednju školu za veterinarskog tehničara u Križevcima, a potom Višu školu. poljoprivrede, gde sam stekao diplomu“, kaže on.
Paralelno sa školovanjem, posvetio se i poljoprivredi. Tokom čitavog školovanja, srednje škole i fakulteta, koristio je svaki slobodan trenutak da pomogne roditeljima na imanju.
Koristio je vikende, slobodne dane, pa čak i bolovanja da bude sa svojom porodicom i aktivno učestvuje u poslovima na farmi. Ovo delo je bilo sastavni deo njegovog života i oblikovalo je njegovu posvećenost poljoprivredi.
"Dok sam studirao u Zagrebu, upoznao sam suprugu Katju, magistar agronomije. Prvi sin Ognjen je rođen u Zagrebu i tamo smo jedno vreme radili. Kasnije smo dobili mlađeg sina Bornu i sada imamo dvogodišnju ćerku Dunju. U početku smo planirali da nastavimo sa proizvodnjom mleka, pa smo čak pravili i projekte za izgradnju farme mleka, ali su ti planovi na kraju propali, objašnjava on.
Spletom okolnosti i životnih događaja, pre šest godina, supruga i on su kupili farmu nedaleko njegove roditeljske kuće. Odmah su započeli s renovacijom, rekonstrukcijom i dogradnjom objekata koji su već postojali na tom poljoprivrednom gospodarstvu."Dva meseca nakon useljenja, stigle su prve jarice, francuske albina je, koju bih mogao usporediti sa simentalcem u govedarstvu. Ona nije koza koja proizvodi najviše mleka, niti možda ima najveće priraste jaradi, ali je vrlo dobra vrsta za početnike. Nije sklona bolestima, zdrava je, radoznala i prilično otporna“, pojašnjava
Proizveli 107 hiljada litara mleka
Od prvog matičnog stada danas su došli do 160 odraslih koza. Kako kaže, sa 128 muznih koza prošle su, 2024. godine proizveli 107 hiljada litara mleka, što, uz količinu koju je jarad pomuzla, čini oko 900 litara po kozi.
Kozarstvo je zahtevno, a životinje inteligentne, temeljite i precizne.
"Otkup je osiguran, a što se tiče hrvatske cene ona je na nekih 75 centi, što je više nego kravlje mleko, ali mi taj volumen proizvodnje ne možemo postići poput jedne govedarske farme“, dodaje.
Cena varira u zavisnosti o parametrima poput belančevina i mlečnih masti, pa se može dogoditi razlika od 5 do 10 centi više ili manje. Ipak, cilj je težiti višim cenama jer su cene inputa svake godine sve veće.
"Na početku ove naše odiseje smo dobili 50 hiljada evra, što nam je bio dobar vetar u leđa. Kasnije smo aplicirali za nabavku opreme, postavili solare od 10 kW/h i povremeno kupovali određene strojeve. U to smo vreme odlučili da ćemo se priključiti Vindiji, koja je tada, kao i danas, imala dobar program za formiranje novih farmi. Pomogli su nam nabaviti prvi rasplodni materijal i omogućili finansirani kredit“, ističe
Prostor za poboljšanje
Priča Domagoj kako bi se sve se moglo unaprediti. Danas postoje tehnologije koje olakšavaju mužnju, hranjenje i čišćenje objekata. Neke su već implementirali, ali još uvek ima prostora za poboljšanja. Novi sistem automatiziranog hranjenja ili korištenje termalne energije za obroke sigurno bi smanjili fizički rad.
"Veliki deo žitarica koje proizvedemo ostaje u domaćinstvu, ili se koristi za pripremu krmnih smesa. Moji roditelji, kao što sam već spomenuo, takođe imaju proizvodnju kravljeg mleka, tov junadi, tako da zaista puno treba pripremiti tokom godine. Međutim, višak kukuruza i pšenice prodajemo“, dodaje.
On lično voli da se bavi poljoprivredom i stokom. Tu postoji određena ljubav koja ga drži u svemu tome, ali, s druge strane, svestan je da moraju plaćati račune, a sama ljubav, nažalost, nije dovoljna.
"Neke stvari jednostavno zahtevaju ulaganja, bez obzira na cenu. Muzna oprema danas je izuzetno skupa, pa bih svima koji razmišljaju o tome savjetovao da dobro procijene imaju li kapaciteta za takvu proizvodnju. Prema Libikovom zakonu minimuma, prinos ili proizvodnja zavisiće od onoga čega imate najmanje, a ne o onome čega imate najviše. Sve treba biti dobro povezano u ciklus, kako bi se maksimalno iskoristilo“, priča.
Simpatične, nežne i radoznale
Domagojeve koze su zaista simpatične životinje, nežne i pomalo plašne, ali istovremeno izuzetno znatiželjne i aktivne. Svaka od njih nosi svoju jedinstvenu osobnost, što ih čini ne samo dragim, već i vrlo zanimljivim stanovnicima farme.
"Dok sam počinjao s radovima, mislio sam kako sam napravio solidnu konstrukciju, sve u redu, da neće biti problema. Međutim, koze uvek pronađu najslabiju točku i doslovno unište ogradu za koju mislite da je neslomljiva. Nije da sam bio posebno vešt s alatima pre nego što sam se počeo baviti kozjom proizvodnjom, ali morao sam se izveštiti“, priseća se.
Kaže u šali kako se morao usavršiti u bravariji, stolariji i mnogim drugim veštinama kako si funkcionisala. Poljoprivrednik danas treba da zna jako puno veština, od svega pomalo – veterinar, knjigovođa, ekonomista... Mora se zaokružiti sve aspekte da bi posao funkcionirao. Danas ima takvu alatnicu da bi mogao postati obrtnik, ako posao s kozama propadne.
"Uvek imam rezervni plan", kaže kroz smeh. Ljubav prema poljoprivredi očituje se u svemu što radi, ali, dodaje, treba naglasiti da to nije lako, iako može inspirirati druge da se time bave. "Ne smemo izokrenuti istinu i prikazivati da je to sve tako jednostavno, jer nije, ali s druge strane, ne smemo ni demotivisati one koji žele ući u taj posao. To je naša moralna odgovornost“, zaključuje.
(Agroklub)
Evo kako da razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice: Najpoznatiji srpski baštovan Dejan otkriva trikove
Baštovan Dejan Dragićević otkriva kako upravo sada treba da ožilite i razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice
Povratak korenima: Priča iz Kušića o čoveku koji je poslušao komšije i uspeo
Nakon Beograda, ekonomista Dragan Civrić odlučio je da sreću potraži u rodnom selu Kušići kod Ivanjice. Umesto hladnjače, poslušao je savet komšija i otvorio pumpu za gorivo – odluka koja je promenila život čitavog kraja.
DANAS SU SVETI MUČENICI FLOR I LAVR: Veruje se da je izgovaranje ovih reči spas i spokoj za dušu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svete mučenike Flora i Lavra – braću po telu, duhu i po zanimanju. Obojica su bili revnosni hrišćani, a po zanatu kamenoresci. Živeli su u Iliriji.
Širi se gasovodna mreža u Čačku: U naredne tri godine biće omogućeno najmanje 300 novih priključaka na teritoriji grada
Na radost velikog broja građana Čačka na teritoriji ovog grada biće proširena gasovodna mreža. Na sednici Gradskog veća usvojen je trogodišnji Program gasifikacije grada, a njegova realizacija podrazumeva projektovanje i izgradnju distributivne gasovodne mreže za period od 2025. do 2028. godine čime se stvaraju uslovi za priključenje individualnih domaćinstava, privrede i javnih potrošača na prirodni gas kao energent na celoj teritoriji grada Čačka.
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
Komentari(0)