Na Svetog Savu ova stvar se nikako ne prašta: Ako napravite sledeću grešku veruje se da neće biti napretka u vašoj kući
Sveti Sava je bio najveći srpski prosvetitelj, zaštitnik škole, učitelja i đaka.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Savu, sveca kojeg vekovima Srbi vole i poštuju i veruju da predskazanja na njegov dan ukazuju kakva je godina pred nama. Veruje se da ovaj svetitelj može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena.
Ovog dana važi jedno važno pravilo - lenjost nije dozvoljena.
Postoji i verovanje da na Savindan ne treba nositi crveno, kao ni oštriti noževe, britve i druge alate... Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku.
Možda vas zanima:
Muslimani na dan Svetog Save obavezno jednu ovo jelo: Veruju da im čuva zdravlje tokom cele godina, ukus je neverovatan
Masenica je tradicionalno jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save.
Običaji na Svetog Savu se poštuju vekovima i nijedan Srbin ne zaboravlja: Ako dan bude sunčan, kažu da će godina biti...
Sveti Sava se u Srbiji odavno tradicionalno proslavlja kao školska slava. Ovaj običaj bio je prekinut 1945. godine, ali je devedesetih godina prošlog vreka ponovo vraćen u srpsko školstvo.
Možda vas zanima:
Muslimani na dan Svetog Save obavezno jednu ovo jelo: Veruju da im čuva zdravlje tokom cele godina, ukus je neverovatan
Masenica je tradicionalno jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save.
Običaji na Svetog Savu se poštuju vekovima i nijedan Srbin ne zaboravlja: Ako dan bude sunčan, kažu da će godina biti...
Sveti Sava se u Srbiji odavno tradicionalno proslavlja kao školska slava. Ovaj običaj bio je prekinut 1945. godine, ali je devedesetih godina prošlog vreka ponovo vraćen u srpsko školstvo.
Možda vas zanima:
Muslimani na dan Svetog Save obavezno jednu ovo jelo: Veruju da im čuva zdravlje tokom cele godina, ukus je neverovatan
Masenica je tradicionalno jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save.
Običaji na Svetog Savu se poštuju vekovima i nijedan Srbin ne zaboravlja: Ako dan bude sunčan, kažu da će godina biti...
Sveti Sava se u Srbiji odavno tradicionalno proslavlja kao školska slava. Ovaj običaj bio je prekinut 1945. godine, ali je devedesetih godina prošlog vreka ponovo vraćen u srpsko školstvo.
Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi "Početak bune na dahije".
Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.
Šta se nikako ne prašta?
Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
Iako je današnji dan crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi suprotno od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove.
Žene danas smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje, kako bi u kući sve krenulo na bolje.
Danas su dve stvari strogo zabranjenje! Ni pod tačkom razno ne smete da ih prekršite, običaj za veliki praznik...
Rođen od bogatih roditelja u Donjoj Tivi (Tebi) Misirskoj u vreme cara Dekija
Na Svetog Savu ova stvar se nikako ne prašta: Ako napravite sledeću grešku veruje se da neće biti napretka u vašoj kući
Sveti Sava je bio najveći srpski prosvetitelj, zaštitnik škole, učitelja i đaka.
Običaji na Svetog Savu se poštuju vekovima i nijedan Srbin ne zaboravlja: Ako dan bude sunčan, kažu da će godina biti...
Sveti Sava se u Srbiji odavno tradicionalno proslavlja kao školska slava. Ovaj običaj bio je prekinut 1945. godine, ali je devedesetih godina prošlog vreka ponovo vraćen u srpsko školstvo.
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Video svoje srce u tegli kad je poslednji put otkucalo: Potresna priča Gorana iz Smedereva, ovaj čovek slavi dva rođendana a evo i zbog čega
Mnogo skupocenih poklona ima na svetu, ali retko ko na dar dobije pravo srce i uz to novi život. Jedan od takvih ljudi jeste Goran Filić iz Smedereva. Dugo godina je bio srčani bolesnik i dane je provodio po bolnicama. Transplatacija je za njega bilo jedino rešenje, ali je sve to bilo jako neizvesno.
Komentari(0)