Srbi večeras slave srpsku Novu godinu, a ove običaje morate da ispoštujete ako ste vernik! Jedna stvar je obavezna
Julijanska Nova godina, praznik je koji se slavi 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru svake godine.
Nova godina po julijanskom kalendaru svečano se večeras dočekuje širom Srbije - na trgovima, u restoranima, a mnogi građani će slaviti u svojim domovima, u krugu porodice. Grad Beograd organizuje svečani doček srpske Nove godine na Trgu republike, u sklopu manifestacije "Beogradska zima”.
Julijanska Nova godina, praznik je koji se slavi 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru svake godine. Tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru. Iako je u Srbiji ustaljen naziv srpska Nova godina, u različitim krajevima Evrope poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna Nova godina.
Iako nije zvanična Nova godina, ona se slavi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pravoslavnim delovima Hrvatske. Slavi je i pravoslavno stanovništvo u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji. Tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.
Možda vas zanima:
14. JANUARA SVI TREBA DA URADITE JEDNU STVAR: Narodni običaj nalaže da ćete samo na taj način imati novca cele godine
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Možda vas zanima:
14. JANUARA SVI TREBA DA URADITE JEDNU STVAR: Narodni običaj nalaže da ćete samo na taj način imati novca cele godine
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Možda vas zanima:
14. JANUARA SVI TREBA DA URADITE JEDNU STVAR: Narodni običaj nalaže da ćete samo na taj način imati novca cele godine
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Kada su Srbi počeli da slave Novu godinu
Možda vas zanima:
14. JANUARA SVI TREBA DA URADITE JEDNU STVAR: Narodni običaj nalaže da ćete samo na taj način imati novca cele godine
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Možda vas zanima:
14. JANUARA SVI TREBA DA URADITE JEDNU STVAR: Narodni običaj nalaže da ćete samo na taj način imati novca cele godine
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Tačan datum kada su Srbi počeli da slave julijansku Novu godinu je nemoguće odrediti, ali taj praznik dobija na značaju posle Prvog, a pogotovo posle Drugog svetskog rata.
Iako nije bila zvanično zabranjena, za vreme komunističke vlasti nije bilo organizovanih javnih dočeka, ni dočeka po restoranima i kafanama. Do razmimoilaženja dve Nove godine dolazi zbog reforme julijanskog i nastanka gregorijanskog kalendara, 1582. godine.
Uprkos dugotrajnom otporu pretežno pravoslavnih zemalja, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1919. godine zakonom izjednačila dva kalendara, ali Srpska pravoslavna crkva nije. Iako se danas rado dočekuje po gradskim trgovima i ugostiteljskim objektima, srpska Nova godina, za razliku od one druge, nije državni praznik i neradan dan.
Običaji koji se poštuju na ovaj praznik
Pravoslavna Nova godina naziva se još i Mali Božić, a poklapa se i sa crkvenim praznicama Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i krsnom slavom Sveti Vasilije Veliki. Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu, "vasilicu".
Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima obeležava ovaj značajan praznik.
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored "vasilica" mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić. Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.
Srpski specijalitet na 2. mestu! Na vrhu nove liste 100 najboljih jela za doručak na svetu je turski "kahvalti"
Poznata platforma Taste Atlas objavila je u junu 2025. spisak najboljih svetskih "fruštuka", a u samom vrhu, na drugom mestu, našao se jedan od dragulja srpske kuhinje.
"Brza je kao metak, užasno izgleda" Najezda ovih buba u Beogradu - otrovne su, ali evo zašto ne treba da ih ubijate
Iako naizgled strašna (može da naraste i do 10 centimetara), ova stonoga ne samo da nije opasna po čoveka, već je i vrlo korisna.
Tropski talas uzima danak, ne prestaje da zvoni telefon u kragujevačkoj Hitnoj pomoći
Tokom prethodna 24 sata evidentirano skoro 200 poziva i 50 intervencija
Mraz i grad desetkovali srpsku šljivu, na imanjima jedva do 40 odsto roda: Čim robe nema cene skaču - otupljivači sada po kilogramu nude 100 dinara i ne biraju mnogo
Sušna godina i ekstremni vremenski uslovi uzeli su danak srpskoj poljoprivredi – rod voća i povrća prepolovljen je u odnosu na prošlu godinu, dok cene na tržištu beleže rekordne vrednosti.
5 vrsta cveća za koje niste znali da su – jestive i vrlo zdrave! Pomažu kod visokog šećera, pritiska, stresa, zatvora...
Mnoge biljke koje nas okružuju imaju dokazane zdravstvene prednosti zbog kojih vredi probati da ih koristimo kao hranu.
Komentari(0)