Danas nikako za zdravlje jedno ne smete da prekršite: Veliki je praznik, običaj je strog, veruje se da svetac...
Kao muž časan, pravičan i milostiv beše Sevastijan omiljen veoma od vojnika svojih
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Sevastijana.
U mladosti još preda se službi vojničkoj, i kao naučen, izgledan i hrabar omili caru Dioklecijanu, koji ga postavi za načalnika svoje dvorske garde. U tajnosti ispovedaše veru hrišćansku i moljaše se Bogu živome. Kao muž česan, pravičan i milostiv beše Sevastijan omiljen veoma od vojnika svojih.
Gde god mogaše, on spasavaše hrišćane od muke i smrti, a gde to ne mogaše, on ih hrabraše, da neodstupno ginu za Hrista Boga živoga. Dva brata Marka i Markelina, koji behu u tamnici zbog Hrista i već na ivici da se odreknu Hrista i poklone idolima, Sevastijan utvrdi u veri i ohrabri za mučeništvo.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kada im govoraše da se ne boje smrti za Hrista, lice njegovo prosvetli se i svi videše lice njegovo svetlo kao lice angela Božjeg. Svoje reči potvrdi Sevastijan u čudesima: isceli od nemila Zou, ženu tamničara Nikostrata, nemu šest godina, i privede krštenju i nju i sav dom Nikostratov; isceli i dva bolesna sina Klavdija vojvode, i privede krštenju Klavdija i dom njegov; isceli od jedanaestogodišnje podagre i nogobolje Trankvilina, oca Markova i Markelinova, i privede ga krštenju, zajedno sa celim domom njegovim; isceli od iste bolesti i eparha rimskog Hromatija, i privede krštenju njega i sina njegovog Tivurtija.
Od njih prvo postrada sveta Zoa, koju uhvatiše na grobu apostola Petra gde se Bogu moljaše. Posle mučenja baciše je u reku Tibar. Tada Tivurtija uhvatiše, i sudija postavi pred njega žar govoreći mu, da izbere život ili smrt, to jest ili da baci tamjan i pokadi idolima, ili da sam stane bos na žar. Sveti Tivurtije prekrsti se i stade bosonog na žar, i osta nepovređen. Potom bi posečen mačem; Nikostrat bi ubijen motkom; Trankvilijan potopljen u vodu; Marko i Markelin mučeni i kopljima izbodeni.
Tada Sevastijan bi izveden pred cara Dioklecijana. Car ga ukori za izdajstvo, no on reče:
“Ja se svagda molim Hristu mome za zdravlje tvoje i za mir carstva Rimskog”.
Car naredi da ga golog strelama streljaju. Vojnici ga dotle streljahu, dokle sve telo mučenikovo ne bi pokriveno strelama, te se više i ne viđaše od strela. I kada svi mišljahu da je mrtav, on se javi živ i potpuno zdrav. Tada ga neznabošci motkama ubiše. Postrada slavno za Hrista Gospoda svoga i preseli se u Carstvo nebesko 287. godine u vreme Dioklecijana cara, i Gaja, episkopa rimskog.
Verovanje i običaj kažu da danas treba izgovoriti molitvu za spas duše, zravlje i blagostanje.
Ovako onas glasi:
Tropar (glas 4):Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
SUTRA JE SVETI SVEŠTENOMUČENIK IRINEJ: Veliki svetac čije reči odjekuju kroz vekove
Srpska pravoslavna crkva se 5. septembra seća života i mučeništva episkopa Lionskog, koji je svojom borbom protiv gnosticizma i nepokolebljivom verom ostavio neizbrisiv pečat u istoriji hrišćanstva.
Sutra je Sveti mučenik Agatonik: Na ovaj praznik je važno uraditi dve stvari kako bismo imali uspešnu zimu
Sveti Mučenik Agatonik je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.
Sutra je Sveti apostol Tadej: Ako želite da se SAČUVATE OD BOLESTI i nesreće, obavezno uradite OVE dve stvari
Sveti apostol Tadej po kalendaru Srpske pravoslavne crkve slavi se 3. septembra.
Evo kako da razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice: Najpoznatiji srpski baštovan Dejan otkriva trikove
Baštovan Dejan Dragićević otkriva kako upravo sada treba da ožilite i razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice
Povratak korenima: Priča iz Kušića o čoveku koji je poslušao komšije i uspeo
Nakon Beograda, ekonomista Dragan Civrić odlučio je da sreću potraži u rodnom selu Kušići kod Ivanjice. Umesto hladnjače, poslušao je savet komšija i otvorio pumpu za gorivo – odluka koja je promenila život čitavog kraja.
Komentari(0)