VELIKA SRPSKA SLAVA Mratindan i Sveti Stefan Dečanski nisu isti svetac, ovaj praznik se vekovima meša sa Martinom Turskim!
Danas pravoslavni vernici i SPC slave velikog sveca, Svetog mučenika Stefana Dečanskog.
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog mučenika Stefana Dečanskog. Danas je i velikomučenik Sveti Mina.
Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan, jer se 24. novembar slavi i kao Sveti Mrata. Stefan Dečanski bio je kralj srpski, sin kralja Milutina i otac cara Dušana.
Možda vas zanima:
DANAS JE SVETI SIMEON MIROTOČIVI Uradite jednu stvar za sreću i zdravlje vaše dece
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, 26. februar slave kao dan Svetog Simeona Mirotočivog - tj. dan kada se upokojio otac Svetog Save
TRADICIONALNI RECEPT ZA POSNE MANTIJE Savršeno jelo za vašu slavu, a gosti će biti oduševljeni ukusom
Posne mantije su savršeno predjelo za vašu slavu.
Možda vas zanima:
DANAS JE SVETI SIMEON MIROTOČIVI Uradite jednu stvar za sreću i zdravlje vaše dece
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, 26. februar slave kao dan Svetog Simeona Mirotočivog - tj. dan kada se upokojio otac Svetog Save
TRADICIONALNI RECEPT ZA POSNE MANTIJE Savršeno jelo za vašu slavu, a gosti će biti oduševljeni ukusom
Posne mantije su savršeno predjelo za vašu slavu.
Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao je da će mu vratiti vid. – Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, ja ću ti ih vratiti – rekao mu je Sveti Nikola.
Sveti Stefan u Carigradu je pet godina živeo kao zatočenik. Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i bogougodnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.
Nakon pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.
Sveti Stefan se upokojio 1336. godine, kao mučenik i pravednik. Sa Svetim Savom i Svetim knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja srpskog naroda.
Ko je bio Sveti Martin Turski (Sveti Mrata)
Sveti Martin Turski je hrišćanski svetitelj i episkop grada Tura. Rođen je 316. godine u Panoniji, u Štajerskoj (jedna od 9 saveznih pokrajina Republike Austrije). Otac mu je bio rimski oficir, tako da se i Martin protiv svoje spremao za vojničku službu.
Nakon jednog neobičnog događaja kada je prosjaku dao svoj vojnički ogrtač javio mu se u snu Isus Hristos. Martin je napustio vojnu službu nakon toga, krstio se i postao hrišćanin. Ubrzo zatim se zamonašio u eparhiji svetog Ilarija Poatijskog, i tamo provodio život pun hrišćanskih podviga.
Foto: Wikipedia
Protiv njegove volje postavljen je za episkopa u gradu Turu. Radio je predano u turskoj eparhiji i vodio tešku borbu sa neznabošcima i jereticima arijancima.
Sveti Martin je umro 397. godine.
Pravoslavna crkva proslavlja Svetog Martina 12. oktobra po julijanskom kalendaru, Katolička crkva 11. novembra.
Kult Sv. Martina među Srbima
Do 16. veka i gregorijanske reforme, Pravoslavna i Rimokatolička crkva koristile su zajednički, julijanski kalendar.
Po julijanskom kalendaru, dan Sv. Martina u Rimokatoličkoj crkvi bio je 11. novembra, što upućuje da je ovaj kult bio jak i među pravoslavnim Srbima, jer su i nakon reforme, Srbi 11. julijanskog novembra nastavili da običajno proslavljaju dan po imenu „Mratindan“ ili „Mratinje“, kao i svetitelja po imenu „Sv. Mrata“. 11. novembar po julijanskom kalendardu, u 20. i 21. veku pada na 24. gregorijanski novembar.
Identični običaji i terminologija sa današnjim rimokatoličkim Hrvatima (Martindan/Mratindan, Martinje/Mratinje, zajednički svečev nadimak „Sv. Mrata“ i izreka „Sv. Mrata, sneg na vrata“), upućuju da je u dalekoj prošlosti među svim Južnim Slovenima kult Sv. Martina bio izuzetno jak i da se običajno proslavljao po rimskom kalendaru u tada jedinstvenoj Hrišćanskoj crkvi i da se sa tom praksom među Srbima nastavilo i nakon Raskola 1054. godine i prevage carigradskog kalendara.
Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno, vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitinik vukova. Mrati je narod pripisao tu zaštitčničku ulogu, ali i drugim zimskim svecima – Svetom Jovanu, Arhangelu Mihailu i Svetom Savi.
Prema verovanju, Mrata u ove dane saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.
Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu ove godine u torovima može da očekuje gladnog vuka. Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.
Takođe, postoji i izreka: „Sveti Mrata, sneg do vrata„, kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine.
Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na današnji dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i negoduje, godina će biti loša.
(Izvor: Najžena.rs)
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
KAŽU DA OVO VOĆE TREBA ZAOBIĆI KAD PADA KIŠA Neki tvrde da bi ga trebalo izbegavati tada, evo zašto
Razmislite da li jesti jagode kad pada kiša! Stručnjaci kažu da je to voće sa najviše pesticida, a posebna dilema je treba li jesti jagode kada kiša pada vezano više dana.
VAŠE BILJKE RAŠĆE KAO LUDE I BIĆE 10 PUTA OTPORNIJE: Evo kako da sami napravite najbolje prirodno đubrivo i insekticid!
Kopriva nalazi sve veću primvenu u organskoj proizvodnji. Može se koristiti kao đubrivo ili kao veoma efikasan insekticid.
NA DAN USKRSA OVO CVEĆE OBAVEZNO UNESITE U VAŠ DOM: Veruje se da ukućanima donosi SREĆU, uspeh, ljubav, a i TERA BOLESTI
Prema verovanjima naših starih, veoma je važno koje biljke unesete u kuću na dan Uskrsa
Neobična kolekcija od koje zastaje dah: Slobodan iz Užica godinama skuplja i sklapa makete automobila, da sastavi fiću bilo je potrebno čak 700 dana, ali nije odustao
Svaki kutak njegove kuće ispunjen je automobilima najpoznatijih brendova, mnoge od njih dobio je kao poklon dok je za nekim modelima išao čak u Nemačku. Slobodan Jakovljević iz Užica već godinama ima neobičan hobi i pravi je strastveni kolekcionar maketa autića. Strpljenje i upornost su osobine koje ga krase jer da bi sklopio maketu jedne fiće potrebno mu je čak 700 dana i dosta novca kako bi ona izgledala kao prava.
Komentari(0)