MANASTIR BLAGOVEŠTENJE: „Dani patrijarha Pavla“ i „Krst patrijarha Pavla” uskoro se održavaju u Čačku, po deveti put
„Budimo ljudi”, „Čuvajmo se neljudi da i mi ne postanemo neljudi” i „Nije važno ko odakle potiče, nego u šta izraste”, samo su neke od reči patrijarha Pavla koje i danas osvetljavaju puteve pravoslavnom narodu.
U čast ovog velikog čoveka koji nikada neće i ne može biti zaboravljen u Čačku se po deveti put održavaju „Dani patrijarha Pavla“ i drvorezbarska kolonija „Krst Patrijarha Pavla”, a ove godine manifestacija počinje na Krstovdan 27. septembra. Pokrovitelj manifestacije „Dani Patrijarha Pavla” je grad Čačak, a organizator je Udruženje „Pavle – život po jevanđelju”.
- Pre svega, iskreno govoreći, za organizaciju ove manifestacije motivisao me je Pavlov život po jevanđelju, Pavlovo ponašanje i Pavlovo postupanje. Svakodnevno njegovo postupanje, to je njegocva reč „Postupajmo kao ljudi”, to znači da činimo dobro uvek na svakom mestu. Inače, mi smo krenuli prvo od kolonije „Krst patrijarha Pavla”, a iz te kolonije je zapravo proizašla manifestacija „Dani patrijarha Pavla”, a to je bio krst. Dakle, onaj krst koji je Pavle, odnosno Gojko Stojčević, dok je bolovao od teške bolesti tuberkuloze u izolaciji u manastiru Vujan izrezbario. To nam je dalo podstrek i ideju, te dve stvari su nas opredelile da osnujemo manifestaciju „Dani patrijarha Pavla”, rekao je za RINU profesor Drago Milošević, organizator manifestacije „Dani patrijarha Pavla".
On je naglasio da je manifestacija baš u Čačku, odnosno, manastiru Blagoveštenje, jer je patrijarh Pavle dok je bio iskušpenik boravio u manastiru Vujan, zatim u manastiru Trojice u ovčarsko-kablarskoj klisuri i zamonašeio se u manastiru Blagoveštenje.
Printscreen/SPC
- Ono što je značajno istaći u svemu tome jeste da je manastir Blagoveštenje bio njegov drugi dom. Praltično, mi često kažemo Gojko Stojković je rođen u Kućancima, a Pavle je rođen ovde u Blagoveštenju. On je tokom celog svog ovozemaljskog života dolazio u ovaj manastir, boravio po više dana, kako kad na nekom odmoru ili nekom drugom prilikom. Dakle, iz svega toga, praktično se vidi da je to bio njegov drugi dom”, pojasnio je profesor Milošević.
Drvorezbarska kolonija početkom godine objavljuje Javni poziv akademskim vajarima i amaterima za drvorezbarsku koloniju.
- Ti radovi nama pristižu do kraja avgusta, žiri odredi nabolji krst i taj najbolji krst biva nagrađen. Sve je više interesovanje za koloniju „Krst patrijarha Pavla”, dakle mi 27. septembra na dan vozdviženja časnog krsta Krstovdan, činimo Sabor, jednu svečanost ovde u porti manastira Blagoveštenje posle svete liturgije. Tu ćemo da postavimo izložbu krstova, dodelićemo nagrade što će uveličati pojanje hora, besede o Patrijarhu Pavlu I tog dana mi simbolično uzdižemo te darove u čast Patrijarha Pavla da se podsetimo na njegov bougodni i jevanđelski život”, zaključio je profesor.
Sutra se slavi ČUDO SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Običaj nalaže da bi ovo trebalo obavezno uraditi
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 19. septembra praznik sećanja na čuda Svetog arhangela Mihaila.
Sutra je veliki praznik, da biste oterali nesreću jedno morate da uradite: Običaj se strogo poštuje jer se veruje..
Svi običaji i verovanja na Svetog proroka Zaharija i pravednu Jelisavetu
Više ljudi u Srbiji strada od stršljena nego od ujeda zmije, u ranu jesen su posebno aktivni: Prave gnezda na nepristupačnim mestima i deluju "kao teroristi"
Pre nekoliko dana Srbiju je obišla vest da je žena preminula usled ujeda stršljena i to čak nije ni izolovan slučaj, jer godišnje više ljudi nastrada od ujeda ovog insekta, nego od ujeda zmije. U većini slučajeva, ubod stršljena jeste bezopasan i prolazi uz lokalne reakcije – otok, crvenilo, bol. Međutim, postoje situacije u kojima samo jedan ujed može biti koban i može doći do ozbiljnih, pa i fatalnih posledica.
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Komentari(0)