VERA IH JE RAZDVOJILA: Aleksa Šantić je voleo Hrvaticu, majka ga je zaklela strašnom kletvom preko koje nije mogao
Aleksa Šantić, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, bio je ne samo majstor poezije već i romantičar čiji je ljubavni život bio ispunjen nesrećama.
Njegova poezija, koja je u inspirisana ljubavlju i prirodom, ali i društvenim nepravdama, jednostavna i direktna i danas je omiljena. Rođen 1868. u Mostaru, Šantić je ostao veran svom rodnom gradu, gde je veći deo svog života posvetio književnom i društvenom radu.
Ljubavni život Alekse Šantića nije bio srećan, ostalo je poznato da je bio zaljubljen u Hrvaticu, što je u ono vreme bilo osuđeno na propast u Mostaru, obzirom da je Aleksa bio Srbin.
Kako to često biva u životu jednog umetnika - Šantić je voleo baš onu koja mu nije bila suđena, Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.
Anka je bila ćerka vlasnika fotoateljea Stjepana Tomlinovića, koja se doselila u Mostar. Aleksa je pratio svaki njen korak, sedeo u dućanu čekajući da se pojavi kako bi joj se približio. Delovala mu je kao priviđenje... Tajanstvena, sama, ili u pratnji mlađeg brata, šetala je popločanim ulicama Mostara okupirajući misli mladog Šantića.
Viđali su se svakodnevno, i svakog puta bi se slučajno videli, porazgovarali i prošetali. Kasnije mu je kroz smeh priznala da je namerno uvek izlazila u isto vreme, nadajući se da će on shvatiti satnicu i iskoristiti priliku da je vidi.
Kada je od drugih saznala da objavljuje pesme, tražila je od Alekse primerke Goluba i Nevena, koje je redovno čitala i komentarisala. Pesnik se kasnije prisećao kako joj je prvi put izjavio ljubav. Napisao je pesmu "Ako hoćeš", baš njoj. Pesma od pet strofa brzo se našla u Ankinim rukama:
Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!
Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!
Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu – Mirisavu meku svilu!
Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela – Da udišem miris cvijeća!
Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!
Na njegovo iznenađenje, vratila mu je pesmu bez ikakvog komentara. Potom se pozdravila i krenula niz ulicu, ostavljajući pesnika začuđenim. A onda se okrenula, nasmejala i ozbiljno rekla: "A što se tiče onog ako hoćeš – hoću", i otrčala niz ulicu.
Međutim, tu su snovi krenuli nizbrdo. Mala mostarska sredina nije umela da prihvati ljubav imućnog Srbina i Hrvatice čiji je otac samo želeo veliki miraz i kuću u kojoj će biti finansijski zbrinuta.
Osuđena na propast, njihova ljubav je obeležena svađama i raspravama između Alekse i njegove majke. Sve dok ga jednog dana majka nije dovela ispred ikone Svetog Nikole i zaklela: "Ako je dovede u kuću, majka će ih mrtve dočekati. Crni pokrov će biti njihovi svatovi".
Ove reči su duboko potresle Šantića, koji je, suočen sa majčinim rečima, odlučio da prekine vezu sa Ankom. Osećajući se nemoćno, pesnik je otišao kod Anke da joj se izvini, svestan da njihova ljubav nema budućnost. Anka se kasnije udala za starijeg čoveka iz Zagreba i napustila Mostar.
Šantić je ovu bolnu ljubav koju nije mogao ostvariti, sačuvao u svojim pesmama.
Aleksa Šantić preminuo je 2. februara 1924. godine od tuberkuloze. Mostar je tog dana bio u crnini, a svi njegovi stanovnici, bez obzira na religiju, tugovali su za pesnikom koji je voleo sve podjednako.
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Komentari(1)
Ja proklinjem sve majke koje sinovima brane ljubav. Imam dva sina i nikada se nisam mesala u njihove ljubavi.