PODIGNUT MU JE SPOMENIK U BEOGRADU: Vuk Bojović u pregovorima sa šimpanzom Samijem, fotografija koja i danas fascinira krije priču koja sledi (FOTO)
Beograd iz osamdesetih godina krije mnoge zanimljive priče, ali jedna od njih, preko fotografije koja svako malo postane viralna, živi svoj zaseban život.
Priča je o šimpanzi Samiju, beguncu iz Beogradskog zoološkog vrta, čiji su nestašluci i želja za slobodom postali pravi hit. Fotografija na kojoj Vuk Bojović, direktor zoološkog vrta, pregovara sa Samijem, ponovo se širi po internetu, podsećajući nas na jedno nezaboravno vreme.
Šimpanza Sami, rođen u Osijeku 1979. godine, stigao je u Beograd početkom 1988. godine. Bio je snažan i zdrav, ali mu novi dom uopšte nije prijao. Utešnjen u skučenom kavezu, Sami je postao nervozan i agresivan.
Jedne hladne februarske večeri 1988. godine, Sami je odlučio da preuzme stvari u svoje ruke – i pobegao je! Prošetao se ulicama Beograda, svratio čak do bioskopa Balkan, i završio na Studentskom trgu, gde ga je policija opkolila. Tada je pozvan Vuk Bojović, jedini čovek kome je Sami verovao. Nakon kratkih "pregovora", Bojović je uspeo da uhvati Samija za ruku i odveze ga nazad u zoološki vrt svojim automobilom.
Međutim, samo dva dana kasnije, Sami je ponovo pobegao. Ovoga puta, našli su ga u blizini fabrike Beko, gde su radnici pokušali da ga uhvate mrežom, ali bez uspeha. Sami je na kraju završio na drvetu trešnje u jednom dvorištu, dok ga nisu uspavali strelicom i vratili u kavez.
Samijev beg privukao je ogromnu pažnju. Više hiljada Beograđana okupilo se da ga podrži, a natpisi "Sami, uz tebe smo!" bili su svuda po gradu. Mediji su uživo prenosili kako Bojović ponovo pokušava da vrati Samija, ali ovaj put bezuspešno.
Shutterstock
Iako je Sami preminuo 1992. godine, njegovo ime se i dalje pamti. Na mestu gde je sahranjen, postavljena je bronzana statua, a Beograđani ga se sećaju kao šimpanze koja je iznad svega volela slobodu i otpor. Sami je bio heroj starog Beograda i deo jednog vremena koje se ne zaboravlja
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)