SUŠA IM NEĆE MOĆI NIŠTA: Vaše biljke će vam biti zahvalne ako ih ovako zalivate
Navodnjavanje povrća je umetnost balansiranja – suviše vode može biti jednako štetno kao i premalo.
Tip zemljišta igra ključnu ulogu u određivanju koliko je vode potrebno. Na primer, ilovača zadržava vlagu duže nego peskovita tla. Zato je važno prvo identifikovati tip zemljišta.
Postoji niz metoda koje mogu smanjiti potrebu za čestim zalivanjem, a pritom poboljšati rezultate u vašem vrtu. Jedna od ključnih je redovna obrada zemlje.
Redovno okopavajte baštu
Obrada zemljišta, posebno učestalo okopavanje, pomaže zemlji da bolje apsorbuje vlagu iz vazduha. Najbolje je to raditi kasno popodne ili uveče, kada zemlja može iskoristiti rosu preko noći. Izbegavajte jutarnje okopavanje, jer to može dovesti do gubitka vlage tokom dana.
Redovno okopavanje je dobro za većinu sorti povrća, na primer paprike, boraniju, grašak, krompir, paradajz... Recimo nekoliko dana nakon obilne kiše, dobro je okopati i nagrnuti biljke, ovo ne samo da pomaže u očuvanju vlage, već i suzbija pojavu korova.
Ne prestajte sa obradom zemljišta ni tokom leta, kada je najtoplije. Okopana zemlja bolje apsorbuje padavine kad dođe jesen od one koja to nije.
Vreme zalivanja je od presudne važnosti za biljke
Povrće zalivajte rano ujutro ili kasno uveče, kada je odstajala. Biljke mogu delovati klonulo tokom dana i to je normalna reakcija na visoke temperature i signal da ih treba zalivati. Ako biljke izgledaju zdravo ujutro i uveče, nema potrebe za zalivanjem.
Nemojte šokirati biljake nepravilnim zalivanjem
Prečesto zalivanje može dovesti do toga da biljke razviju plitak koren, umesto da se on širi u dublje slojeve zemlje. Naime, biljke su prilagodljive i mogu da izvuku vlagu i iz dubljih slojeva zemlje. Povremeno proverite vlagu u zemlji oko korena – ako je vlažno, zalivanje nije potrebno.
Lagano, često zalivanje raspršivačem može biti kontraproduktivno, jer voda ostaje na površini i brzo ispari. Umesto toga, koristite kantu za zalivanje i ciljajte vodu direktno na koren biljke, izbegavajući lišće, posebno ujutro.
Za povrće poput patlidžana, paprike, paradajza, boranije, vodu obilno izlijte u kanale između redova, što će omogućiti biljkama da dobiju potrebnu vlagu.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Komentari(0)