OMILJENI SRPSKI AUTO Legendarni "FIĆA" je prethodio električnoj "PANDI", a evo kako je sve počelo
U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu počela je proizvodnja električne "pande" za koju očekujemo da će dostići slavu popularnog "fiće".

Poznato je da je korišćena za vuču drljače, za pogon mešalice za beton, za vuču i vuču tereta težih od sebe i da je na nju bio pričvršćen čistač snega. "Fića" je sve ovo stoički podnosio.
Evo kako je sve počelo
U fabrici Zastava u Kragujevcu 18. oktobra 1955. godine proizveden je prvi od 923.487 automobila „Zastava 750“, popularni „Fića“ proizvedenih u ovoj fabrici.
Možda vas zanima:

NEMA OVO, NEMA ONO, A IDE! Duhovit snimak Fiće koji ide 140 na sat, gde ga mnogo bolji auto u stopu prati (VIDEO)
Društvenim mrežama se širi k'o pandemija snimak Fiće koji ide 140 na sat.

SCENA SA BEOGRADSKIH ULICA O KOJOJ SE PRIČA Nekada je bio simbol Jugoslavije, a danas... (FOTO)
Šta zna "Fića" šta je 200 kila?
Možda vas zanima:

NEMA OVO, NEMA ONO, A IDE! Duhovit snimak Fiće koji ide 140 na sat, gde ga mnogo bolji auto u stopu prati (VIDEO)
Društvenim mrežama se širi k'o pandemija snimak Fiće koji ide 140 na sat.

SCENA SA BEOGRADSKIH ULICA O KOJOJ SE PRIČA Nekada je bio simbol Jugoslavije, a danas... (FOTO)
Šta zna "Fića" šta je 200 kila?
Možda vas zanima:

NEMA OVO, NEMA ONO, A IDE! Duhovit snimak Fiće koji ide 140 na sat, gde ga mnogo bolji auto u stopu prati (VIDEO)
Društvenim mrežama se širi k'o pandemija snimak Fiće koji ide 140 na sat.

SCENA SA BEOGRADSKIH ULICA O KOJOJ SE PRIČA Nekada je bio simbol Jugoslavije, a danas... (FOTO)
Šta zna "Fića" šta je 200 kila?
Ovaj automobil, koji je stupio na scenu tokom perioda industrijskog procvata Jugoslavije, proizvodio se po licenci italijanskog Fijata, što mu je donelo i nadimak po kom ga svi znamo.
Bio je omiljen zbog svoje ekonomičnosti, što ga je činilo dostupnim prosečnom građaninu. Osim kod građanstva koje ga je oduševljeno prihvatilo, „Fića“ je našla primenu i u državnim službama – policiji, pošti, domovima zdravlja i drugim ustanovama.
Novoformirana država Jugoslavija je nakon Drugog svetskog rata brzo krenula u industrijalizaciju, ali su standard i kupovna moć građana bili i dalje niski.
Ipak, državno rukovodstvo je razmatralo proizvodnju putničkih automobila kao jednu od opcija razvoja. Da bi fabrika bila ekonomski održiva, bilo je potrebno proizvesti i prodati najmanje 10.000 automobila godišnje. To je u početku delovalo nemoguće, pa je opravdanost projekta bila dovedena u pitanje.
Vojni vrh je, u to vreme, za svoje potrebe zatražio od preduzeća „VTZ“ u Kragujevcu da otkupi licencu za proizvodnju vozila „Džip Vilis overland“, što su bila prva vozila sastavljana u Zastavi, još 1953. godine.
Kasnije, uprkos tenzijama sa Italijom tokom Tršćanske krize, na apel rukovodstva Zastave, država je odlučila da, ako već Trst nije naš, možda bi „Fića“ mogao da bude.
Pregovori sa Fijatom započeti su pod vođstvom inženjera Branka Nikolića. Nakon četiri meseca intenzivnih pregovora, postignut je konačan dogovor 1954. godine i započela je montaža vojnog terenskog vozila Fijat AP-55, poznatog kao Kampanjola, a zatim i putničkih vozila Fijat 1400 BJ i Fijat 1100 B.
Osamnaestog oktobra 1955. godine život u Jugoslaviji je zauvek promenjen, jer je u kragujevačkoj Zastavi proizveden automobil „Zastava 750“.
Prvi primerak je imao svega 23 konjske snage, a poslednji, proizveden 1985. godine, imao 27 konjskih snaga i danas se čuva u muzeju „Zastava“. Prodaja nije opadala ni kada su se pojavili superiorniji automobili, a „Fića“ je postao svetski popularan.
Ukupno je u svetu proizvedeno gotovo pet miliona primeraka ovog automobila, od čega najviše u fabrici u Torinu 2.695.197, u Zastavi 923.487, u Španiji 814.926, Argentini 304.016, Nemačkoj 172.000 i u Čileu oko 12.000 automobila.
„Fića“ je bio simbol vremena u kojem je gotovo svako mogao da kupi nešto što je tada predstavljalo značajan kapital, ali i simbol prosperiteta jedne zemlje koja je brinula o običnom radnom čoveku, omogućavajući mu da sebi i svojoj porodici priušti ekonomičan automobil po pristupačnoj ceni.

ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.

BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.

ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.

PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.

SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)