Zmaj od Dunava: Mistični čuvar istočne Srbije
Prema narodnom predanju, zmaj nastaje od šarana koji, nakon što napuni određeni broj godina, izlazi iz Dunava i leti ka planinama
Zmaj od Dunava, kod Vlaha poznat kao Zmeu, mitsko je biće koje zauzima posebno mesto u verovanjima žitelja istočne Srbije i Podunavlja.
Prema narodnom predanju, zmaj nastaje od šarana koji, nakon što napuni određeni broj godina, izlazi iz Dunava i leti ka planinama i pećinama, koje postaju njegovo stanište.
Narodne pesme i predanja
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Veruje se da su zmajevi naklonjeni ljudima i često se pojavljuju kao zaštitnici polja i naselja. Međutim, njihovo prisustvo može imati i negativne posledice. Po verovanju, mlade devojke kojima zmaj dolazi, često slabe i venu, što ukazuje na snažan uticaj zmajeve energije, a deca koja se rađaju iz veze zmaja sa ženom se nazivaju zmajevitom i često imaju belege po telu!
Kada suša zahvati polja, veruje se da se zmaj uspavao, dok oluje praćene jakim grmljavinama i munjama signaliziraju zmajevu borbu sa aždajama, duhovima i drugim silama.
Zmaj od Dunava je često pominjan u narodnim pesmama i predanjima. Jedna od poznatijih pesama koja opisuje zmaja glasi:
Zmaj proleće s mora na Dunavo
I pronese pod krilom đevojku
Ljuto pišti pod krilom đevojka:
— Bog ubio zmaja od Dunava!
Ostaše mi ovce na livadi,
Kod ovaca jagluk nenavezen.
Nemam brata da mi kupi zlata,
Nemam seje da mi jagluk veze,
Nemam majke da mi jagluk šalje,
Nemam baba da mi drugi kupi...
Ova pesma ilustruje kako je zmaj mogao oteti devojku, što je bila uobičajena tema u narodnim pesmama koje govore o zmajevima.
Verovanja u vezi sa Zmajem od Dunava predstavljaju bogatu komponentu srpske mitologije i folklora. Njegova uloga kao zaštitnika polja i naselja, kao i borca protiv zlih sila, odražava duboku povezanost ljudi sa prirodom i verovanje u natprirodne zaštitnike.
(24sedam)
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)