OTROVNE BILJKE SRBIJE Skrivena opasnost u prirodi
Dok su neke biljke simboli zdravlja i lepote, poput ruža ili lavande, druge skrivaju toksične supstance koje mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme ili čak smrt.
Srbija, bogata raznolikim biljnim vrstama, nije izuzetak, te je važno upoznati se s otrovnim biljkama koje se mogu naći u prirodi ovih krajeva. U ovom tekstu pomenućemo nekoliko otrovnih biljaka, njihove karakteristike, lokalizaciju i potencijalne opasnosti koje nose za ljude i životinje.
Ricinus
Ricinus je grm ili malo drvo koje se može uzgajati i kao ukrasna biljka zbog svojih dekorativnih listova i plodova. Međutim, treba biti oprezan jer svi delovi biljke, uključujući listove, plodove i sjemenke, sadrže ricin. Semenke ricinusa su posebno opasne jer su male i privlačnog izgleda, a njihov unos može dovesti do teških trovanja.
Simptomi trovanja ricinusom mogu uključiti mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, proliv, pa čak i neurološke simptome poput konfuzije i grčeva. U težim slučajevima, može doći do otkazivanja bubrega, šoka i smrti.
Stoga je važno biti oprezan i izbegavati rukovanje ricinusom bez zaštitnih rukavica i odeće, te posebno voditi računa da se ne dozvoli pristup semenkama ove biljke, posebno maloj deci koja bi ih mogla progutati.
Gorocvet (Adonis vernalis)
Ova višegodišnja zeljasta biljka iz familije ljutića raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Ima prelepe cvetove, ali je otrovna. Njene semenke sadrže alkaloide koji mogu izazvati dezorijentisanost, podrhtavanje mišića, delirijum, pa čak i komu i smrt u najtežim slučajevima.
Jagorčevina
Ima lepe cvetove, ali je otrovna. Sadrži alkaloid kolhicin koji može izazvati ozbiljno trovanje.
Tatula (lat. Datura stramonium)
Otrovna biljka koja pripada istom rodu kao krompir i paradajz. Raste u Srbiji i može izazvati ozbiljno trovanje zbog prisustva alkaloida poput skopolamina i atropina.
Mrazovac (lat. Mandragora officinarum)
Biljka koja je poznata kao otrovna, ali takođe ima i medicinsku upotrebu u pravilnim dozama. Raste u prirodi u nekim delovima Evrope, uključujući i Srbiju, gde se može naći u divljini.
Mrazovac sadrži alkaloide, kao što su skopolamin i hioscijamin, koji mogu izazvati različite efekte na telo, uključujući halucinacije, dezorijentaciju, ubrzan rad srca i druge simptome. Zbog ovih svojstava, biljka se smatra opasnom.
Ako se naiđe na mrazovac u prirodi, preporučuje se izbegavanje rukovanja sa biljkom, jer može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se nepravilno koristi.
Ovo su samo neke od otrovnih biljaka koje možemo naći na našim prostorima. Prilikom boravka u prirodi uvek treba s dozom opreza pristupiti čak i biljnom svetu, naročito kada smo sa decom.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)