BOŽANSKI BROJ Mnogi umni ljudi tvrde da je broj fi dokaz da je svet stvorio BOG, pročitajte zašto!
Poznat i kao zlatni presek ili božanski broj, zlatni rez je matematičko-strukturalni pojam koji se najčešće veže za umetnost, jer je u istoriji umetnosti najčešće korišćen. Ovaj broj ima mnoge zanimljive primene, uključujući i molekularnu biologiju, gde se može primetiti u DNK. Božanski broj
Fibonačijev niz oblikuje se rekurzivnom relacijom: nakon dve početne vrednosti, svaki sledeći broj je zbir dva prethodnika.
Prvi Fibonačijevi brojevi su 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, …1. Ako podelimo svaki sledeći broj u Fibonačijevom nizu s njemu prethodnim, dobijamo broj približan 1,618
Ovaj niz je nazvan po Leonardu od Pize, poznatom kao Fibonači.
Ako podelimo svaki sledeći broj u Fibonačijevom nizu s njemu prethodnim, dobijamo broj približan 1,618, ovaj broj se pojavljuje gotovo svuda u prirodi, umetnosti i arhitekturi.
Dvostruka spirala molekule DNK. Molekula DNK sadrži genetski kod i ima dvostruku spiralu. Ako izmerimo dužinu molekule DNK, nećemo biti iznenađeni kada otkrijemo da dužina i širina DNK molekule odražavaju proporciju zlatnog preseka.
Leptirova krila i krila vilinog konjica takođe su u proporciji zlatnog preseka.
Otisci prstiju takođe slede ovu geometriju.
Zlatni rez nije samo prisutan u ljudskom telu i prirodi, već se proteže i u svemir. Proučavanjem svemira, možemo prepoznati mnoge obrasce koji odražavaju zlatni rez. Ukratko, zlatni presek je tajanstvena proporcija koji se ponavlja u različitim aspektima našeg sveta, uključujući DNK i svemir.
U pčelinjoj zajednici (košnici), uviek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada podelimo broj ženki s brojem mužjaka pčela, dobijemo broj fi (Fibonačijev broj).
Ova povezanost s Fibonačijevim nizom takođe se može primetiti u Nautilusovoj konstrukciji, gdje spirale prate Fibonačijev niz.
Broj spirala u suncokretovom cvetu je Fibonačijev broj. Ovo omogućava optimalno raspoređivanje semenki za rast.
Ljudski telo: Odnos između dužine ruke i podlaktice, dužine prsta i falange takođe se približava zlatnom rezu.
U umetnosti, zlatni rez koristi se za postizanje estetske ravnoteže i privlačnosti. Mnoge poznate slike, poput Mona Lize Leonarda da Vinčija, konstruisane su koristeći zlatni presek. Dizajneri često koriste ovu proporciju za raspored elemenata i kompoziciju.
Već smo pominjali primenu zlatnog reza u arhitekturi, ali vredi napomenuti da se koristi u dizajnu fasada, prozora, vrata, stubova i drugih arhitektonskih elemenata.
Finansije i tržište, neobično, zlatni presek se takođe pojavljuje u finansijskim analizama.
Muzika: neki tvrde da je Antonio Stradivari, poznati graditelj violina, koristio zlatni presek u konstrukciji svojih violina kako bi postigao optimalne proporcije i akustični kvalitet.
Ukratko, zlatni rez je univerzalna proporcija koja se pojavljuje svuda, od prirode do umetnosti, arhitekture i finansija. Njegova prisutnost daje posebnu harmoniju i sklad u svet oko nas.
Dа li su ovаkvа delа u prirodi rezultаt slučаjnosti ili je to delo velikog Stvoriteljа (Boga) ostаje pitаnje o kome čitаlаc može sаm doneti sud.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)