NAUČNICI SU OTKRILI NEOBIČNU PRIMENU OSTATKA KAFE: Zbog ove STVARI SRBI počeli da se KRSTE S OBE RUKE - neverovatno
Svake godine svet proizvodi zapanjujućih 10 milijardi kilograma otpada kafe na globalnom nivou. Većina završi na deponijama.
- Mogli bismo da proizvodimo beton koji je 30 odsto jači i to obradom i dodavanjem ugljenisane kafe u mešavinu - otkrili su istraživači iz Australije. NJihov „pametni recept” mogao bi da reši više problema u isto vreme.
- Odlaganje organskog otpada predstavlja izazov za životnu sredinu jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama - objasnio je inženjer Univerziteta RMIT Radživ Rolčhend.
Sa globalnim građevinskim tržištem u procvatu, postoji i sve veća potražnja za betonom, što takođe uzrokuje još jedan niz ekoloških izazova.
Možda vas zanima:
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Ovaj jednostavan trik razotkriva da li je piletina predugo stajala ili je zaista sveža: Znaćete na prvi pogled
Pre kupovine bacite brz pogled na ambalažu i meso
Možda vas zanima:
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Ovaj jednostavan trik razotkriva da li je piletina predugo stajala ili je zaista sveža: Znaćete na prvi pogled
Pre kupovine bacite brz pogled na ambalažu i meso
Možda vas zanima:
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Ovaj jednostavan trik razotkriva da li je piletina predugo stajala ili je zaista sveža: Znaćete na prvi pogled
Pre kupovine bacite brz pogled na ambalažu i meso
„Kontinuirano vađenje peska širom sveta – koje se obično uzima iz rečnih korita i obala – da bi se zadovoljile brzo rastuće zahteve građevinske industrije – ima veliki uticaj na životnu sredinu“, rekao je inženjer RMIT-a Jie Li.
- Postoje kritični i dugotrajni izazovi u realizovanju održivog snabdevanja peskom zbog ograničene prirode resursa, i uticaja eksploatacije peska na životnu sredinu. Uz pristup kružne ekonomije, mogli bismo da zadržimo organski otpad van deponije i da bolje sačuvamo naše prirodne resurse poput peska“.
Organski proizvodi poput taloga od kafe ne mogu se dodati direktno u beton jer propuštaju hemikalije koje slabe snagu građevinskog materijala. Dakle, koristeći niske nivoe energije, tim je zagrejao otpad od kafe na preko 350 °C dok ga nije lišio kiseonika.
Ovaj proces se naziva piroliza. On razgrađuje organske molekule, što rezultira poroznim ugljenikom koji može da formira jake veze sa cementnom matricom, i samim tim se ugradi u nju.
Rolčhend i kolege su takođe pokušali da pirolizuju talog kafe na 500 °C, ali dobijene čestice koju su nazvali biougljem – nisu bile tako jake.
Istraživači su upozorili da još uvek treba da procene dugoročnu trajnost ovog cementnog proizvoda. Oni sada rade na testiranju učinka hibridnog kafe-cementa u ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, upijanja vode, abrazije i mnogih drugih mogućih poremećaja i uticaja.
Tim takođe radi na stvaranju biouglja iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.
- Naše istraživanje je u ranoj fazi, ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji odlazi na deponije - rekao je inženjer RMIT-a Šenon Kilmartin-Linč.
- Inspiracija za moje istraživanje, iz perspektive starosedelaca, uključuje Brigu o zemlji, obezbeđivanje održivog životnog ciklusa za sve materijale i izbegavanje odlaska stvari na deponiju kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.
Njihovo istraživanje objavljeno je u Journal of Cleaner Production.
(Novosti)
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Komentari(0)