NAUČNICI SU OTKRILI NEOBIČNU PRIMENU OSTATKA KAFE: Zbog ove STVARI SRBI počeli da se KRSTE S OBE RUKE - neverovatno
Svake godine svet proizvodi zapanjujućih 10 milijardi kilograma otpada kafe na globalnom nivou. Većina završi na deponijama.
- Mogli bismo da proizvodimo beton koji je 30 odsto jači i to obradom i dodavanjem ugljenisane kafe u mešavinu - otkrili su istraživači iz Australije. NJihov „pametni recept” mogao bi da reši više problema u isto vreme.
- Odlaganje organskog otpada predstavlja izazov za životnu sredinu jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama - objasnio je inženjer Univerziteta RMIT Radživ Rolčhend.
Sa globalnim građevinskim tržištem u procvatu, postoji i sve veća potražnja za betonom, što takođe uzrokuje još jedan niz ekoloških izazova.
Možda vas zanima:
Kako da se rešite mrava jednom zauvek? Najefikasniji trikovi da ih oterate iz doma, sa terase, pa čak i iz dvorišta
S prvim prolećnim danima oživljava priroda, a s njom i insekti poput mrava, koje nikako ne želite u svojoj blizini
OVAJ TRIK ZA BUJNU BAŠTU STAR JE 100 GODINA: Naše PRABAKE imale su najlepše cveće, a evo i zbog čega
Već su pre 2.000 godina rimski povrtari kupali semenke krastavaca, tikve, lubenice i ostalih biljaka iz porodice tikvenjača u sirutki ili mleku.
Možda vas zanima:
Kako da se rešite mrava jednom zauvek? Najefikasniji trikovi da ih oterate iz doma, sa terase, pa čak i iz dvorišta
S prvim prolećnim danima oživljava priroda, a s njom i insekti poput mrava, koje nikako ne želite u svojoj blizini
OVAJ TRIK ZA BUJNU BAŠTU STAR JE 100 GODINA: Naše PRABAKE imale su najlepše cveće, a evo i zbog čega
Već su pre 2.000 godina rimski povrtari kupali semenke krastavaca, tikve, lubenice i ostalih biljaka iz porodice tikvenjača u sirutki ili mleku.
Možda vas zanima:
Kako da se rešite mrava jednom zauvek? Najefikasniji trikovi da ih oterate iz doma, sa terase, pa čak i iz dvorišta
S prvim prolećnim danima oživljava priroda, a s njom i insekti poput mrava, koje nikako ne želite u svojoj blizini
OVAJ TRIK ZA BUJNU BAŠTU STAR JE 100 GODINA: Naše PRABAKE imale su najlepše cveće, a evo i zbog čega
Već su pre 2.000 godina rimski povrtari kupali semenke krastavaca, tikve, lubenice i ostalih biljaka iz porodice tikvenjača u sirutki ili mleku.
„Kontinuirano vađenje peska širom sveta – koje se obično uzima iz rečnih korita i obala – da bi se zadovoljile brzo rastuće zahteve građevinske industrije – ima veliki uticaj na životnu sredinu“, rekao je inženjer RMIT-a Jie Li.
- Postoje kritični i dugotrajni izazovi u realizovanju održivog snabdevanja peskom zbog ograničene prirode resursa, i uticaja eksploatacije peska na životnu sredinu. Uz pristup kružne ekonomije, mogli bismo da zadržimo organski otpad van deponije i da bolje sačuvamo naše prirodne resurse poput peska“.
Organski proizvodi poput taloga od kafe ne mogu se dodati direktno u beton jer propuštaju hemikalije koje slabe snagu građevinskog materijala. Dakle, koristeći niske nivoe energije, tim je zagrejao otpad od kafe na preko 350 °C dok ga nije lišio kiseonika.
Ovaj proces se naziva piroliza. On razgrađuje organske molekule, što rezultira poroznim ugljenikom koji može da formira jake veze sa cementnom matricom, i samim tim se ugradi u nju.
Rolčhend i kolege su takođe pokušali da pirolizuju talog kafe na 500 °C, ali dobijene čestice koju su nazvali biougljem – nisu bile tako jake.
Istraživači su upozorili da još uvek treba da procene dugoročnu trajnost ovog cementnog proizvoda. Oni sada rade na testiranju učinka hibridnog kafe-cementa u ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, upijanja vode, abrazije i mnogih drugih mogućih poremećaja i uticaja.
Tim takođe radi na stvaranju biouglja iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.
- Naše istraživanje je u ranoj fazi, ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji odlazi na deponije - rekao je inženjer RMIT-a Šenon Kilmartin-Linč.
- Inspiracija za moje istraživanje, iz perspektive starosedelaca, uključuje Brigu o zemlji, obezbeđivanje održivog životnog ciklusa za sve materijale i izbegavanje odlaska stvari na deponiju kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.
Njihovo istraživanje objavljeno je u Journal of Cleaner Production.
(Novosti)
SRPSKA KNEGINJA TRAGIČNE SUDBINE: Dva puta proterana lepotica koju ni POGIBIJA SINA nije mogla da slomi
Iako rođena kao princeza život srpsku kneginju nije mazio. Ipak, i pored svih nedaća, kroz njega je išla visoko uzdignute glave - od početka do kraja.
TAJNA U CENTRU BEOGRADA Prokletstvo ili nesrećna sudbina stuba Brankovog mosta?
Mnogo Beograđana ovo ne zna, ali Brankov most danas živi svoj drugi život. Na njegovom mestu nekada je postojao mnogo impozantniji most Kralja Aleksandra. On je bio podignut 1934. i važio je za jedan od najlepših objekata onog vremena. Nažalost, potrajao je samo sedam godina jer je srušen već 1941. Sujeverni Beograđani rekli su da se time ispunilo prokletstvo koje i danas prati ovo mesto.
BRAK Nekada je sedma godina bila krizna, nećete verovati koja je sada
Sedma godina je uglavnom bio period kada nastupa nevera, bračna kriza a u zavisnosti od okolnosti i razvod braka. Posao, deca i svakodnevni životni problemi ispreče se između partnera i stvaraju sve dublje razlike među njima.
FIZIČARI KAŽU Optička varka, tek u Ivanju kao da ugaseni automobili idu uzbrdo, ali to nije sve (VIDEO)
Na planini Radan, u selu Ivanje na jugu Srbije, postoji zanimljiv prirodni fenomen koji privlači pažnju turista. Ovaj fenomen poznat je kao “uzbrdna nizbrdica”. Ima onih koji veruju u to da đavoli iz obližnje Đavolje varoši iskušavaju posetioce Radan planine...
Na 5 stvari treba da obratite pažnju kada birate LUBENICU: Izaberite najslađu
Da li i vi imate neke pokazatelje prema kojima birate lubenicu?
Komentari(0)