NAUČNICI SU OTKRILI NEOBIČNU PRIMENU OSTATKA KAFE: Zbog ove STVARI SRBI počeli da se KRSTE S OBE RUKE - neverovatno
Svake godine svet proizvodi zapanjujućih 10 milijardi kilograma otpada kafe na globalnom nivou. Većina završi na deponijama.
- Mogli bismo da proizvodimo beton koji je 30 odsto jači i to obradom i dodavanjem ugljenisane kafe u mešavinu - otkrili su istraživači iz Australije. NJihov „pametni recept” mogao bi da reši više problema u isto vreme.
- Odlaganje organskog otpada predstavlja izazov za životnu sredinu jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama - objasnio je inženjer Univerziteta RMIT Radživ Rolčhend.
Sa globalnim građevinskim tržištem u procvatu, postoji i sve veća potražnja za betonom, što takođe uzrokuje još jedan niz ekoloških izazova.
Možda vas zanima:
TAJNA PROFESIONALNIH CVEĆARA: Jednom mesečno u vodu sipajte OVAJ SASTOJAK i sobno cveće će cvetati tokom čitave godine
Najvažnije je ispoštovati jedno bitno pravilo kada cveće zalivate sa ovim specijalnim sastojkom
Caka koju koriste pekari da testo ostane sveže i do 3 dana: Samo dodajte ovaj sastojak i umesićete najbolje pecivo
Dovoljno je da dodate samo jedan sastojak i da vaše pecivo bude savršeno
Možda vas zanima:
TAJNA PROFESIONALNIH CVEĆARA: Jednom mesečno u vodu sipajte OVAJ SASTOJAK i sobno cveće će cvetati tokom čitave godine
Najvažnije je ispoštovati jedno bitno pravilo kada cveće zalivate sa ovim specijalnim sastojkom
Caka koju koriste pekari da testo ostane sveže i do 3 dana: Samo dodajte ovaj sastojak i umesićete najbolje pecivo
Dovoljno je da dodate samo jedan sastojak i da vaše pecivo bude savršeno
Možda vas zanima:
TAJNA PROFESIONALNIH CVEĆARA: Jednom mesečno u vodu sipajte OVAJ SASTOJAK i sobno cveće će cvetati tokom čitave godine
Najvažnije je ispoštovati jedno bitno pravilo kada cveće zalivate sa ovim specijalnim sastojkom
Caka koju koriste pekari da testo ostane sveže i do 3 dana: Samo dodajte ovaj sastojak i umesićete najbolje pecivo
Dovoljno je da dodate samo jedan sastojak i da vaše pecivo bude savršeno
„Kontinuirano vađenje peska širom sveta – koje se obično uzima iz rečnih korita i obala – da bi se zadovoljile brzo rastuće zahteve građevinske industrije – ima veliki uticaj na životnu sredinu“, rekao je inženjer RMIT-a Jie Li.
- Postoje kritični i dugotrajni izazovi u realizovanju održivog snabdevanja peskom zbog ograničene prirode resursa, i uticaja eksploatacije peska na životnu sredinu. Uz pristup kružne ekonomije, mogli bismo da zadržimo organski otpad van deponije i da bolje sačuvamo naše prirodne resurse poput peska“.
Organski proizvodi poput taloga od kafe ne mogu se dodati direktno u beton jer propuštaju hemikalije koje slabe snagu građevinskog materijala. Dakle, koristeći niske nivoe energije, tim je zagrejao otpad od kafe na preko 350 °C dok ga nije lišio kiseonika.
Ovaj proces se naziva piroliza. On razgrađuje organske molekule, što rezultira poroznim ugljenikom koji može da formira jake veze sa cementnom matricom, i samim tim se ugradi u nju.
Rolčhend i kolege su takođe pokušali da pirolizuju talog kafe na 500 °C, ali dobijene čestice koju su nazvali biougljem – nisu bile tako jake.
Istraživači su upozorili da još uvek treba da procene dugoročnu trajnost ovog cementnog proizvoda. Oni sada rade na testiranju učinka hibridnog kafe-cementa u ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, upijanja vode, abrazije i mnogih drugih mogućih poremećaja i uticaja.
Tim takođe radi na stvaranju biouglja iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.
- Naše istraživanje je u ranoj fazi, ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji odlazi na deponije - rekao je inženjer RMIT-a Šenon Kilmartin-Linč.
- Inspiracija za moje istraživanje, iz perspektive starosedelaca, uključuje Brigu o zemlji, obezbeđivanje održivog životnog ciklusa za sve materijale i izbegavanje odlaska stvari na deponiju kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.
Njihovo istraživanje objavljeno je u Journal of Cleaner Production.
(Novosti)
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)