Plemenjača i zlatica su najveće pošasti među srpskim krompirima: Ovako Slavko iz Ljubića čuva svoj rod, vremenske prilike otežavaju posao povrtarima
Jako nevreme koje je pogodilo Zapadnu Srbiju pričinilo je veliku štetu poljoprivrednim kulturama, a osim voća koje je prispelo na berbu, nije pošteđen ni krompir koji je u u pojedinim krajevima u punom cvetanju, istraživali smo kakav je potencijal u ovom periodu za njegov razvoj.
Rani krompir je već odavno stigao, trenutno je u različitim fazama, što zavisi od froka setve i nadmorske visine. Slavko Damljanović iz Ljubića kraj Čačka kaže da je krompir u njegovom povrtnjaku u fazi precvetavanja.
- Proleće je bilo sušno, i nije baš pogodovalo krompiru, vršio sam jedanput zaštitu protiv zlatice i plamenjače. Nisam baš zadovoljan trenutno, jer nije bilo snegova da natope zemlju, a i kiše nije s proleća bilo mnogo, pa i navodnjavam koliko mogu u manjoj količini, jer je brdo”, rekao je za RINU Slavko Damljanović, povrtar iz Ljubića.
rina
Najučestalije bolesti krompira su plamenjača i pegavost lista te povrtarske kulture, a tamo gde je vršena redovna zaštita te povrtarske kulture, tih simptoma gotovo i da nema ili ih ima manje.
rina
- Sada je osetljiva faza krompira, da bi održali ovu kulturu kvalitetnom, potrebno je da nastave sa zaštitom, sa registrovanim fungicidima za ovu namenu. Prilikom primene treba da vodimo računa da svaki put koriste različitiu aktivnu materiju zbog bolje efikasnosti. Za bliže informacije naši proizvođači se mogu obratiti nama u savetodavnoj službi, gde mogu dobiti preciznije informacije. Inače, padavine su prisutne, ali su lokalnog karaktera, pogodni su uslovi kako u voćarskim usevima, tako i u povrtarskim za razvoj bolesti i štetočina”, zaključila je Ljiljana Stojković Jovanović, savetodavac za zaštitu bilja Savetodavne i stručne službe Čačak.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)