SOFIJA SOFKA NIKOLIĆ-KRALJICA PESME Malo ko zna za nju, a po tiražu bila je tik iza italijanskog tenora Enrika Karuza
Sofija (Vasiljević) Nikolić — Sofka rođena u Tabanoviću kod Šapca, 1907. godine, bila je srpska pevačica narodne muzike i po mnogima najveća zvezda ovog žanra u prvoj polovini dvadesetog veka. Bila je velika prijateljica i sa čuvenim Aleksom Šantićem.
Sofija Sofka Nikolić rođena je kao prvo od četvoro dece u porodici. Majka Persa, i sama pevačica, nakon razvoda, ostavlja Sofku da se stara o bratu i dve sestre sa nepunih jedanaest godina. Kako bi ih prehranila, Sofka počinje da peva i njen prvi zvaničan nastup beleži se u 1918. godine u Zvorniku, a kako je i sama znala da kaže “pre toga, vašara, ne zna im se broj”.
U Zvorniku se udaje se za poznatog Paju Nikolića, koji je u tom trenutku imao orkestar od dvadeset i četiri člana. Vest o glasu Sofke Nikolić širi se velikom brzinom.
Sofka se seli u Mostar gde su joj klijentela uglavnom bili bogati trgovci i boemi u čijem se društvu našao i čuveni Aleksa Šantić, koji joj je postao doživotni prijatelj, nakon što mu je otpevala njegovu pesmu “Emina” i rasplakala ga.
Nakon nekoliko godina u Mostaru, odlazi u Sarajevo i tamo rađa ćerku Mariolu. Sledeća stanica za nju je bio Beograd, odakle počinje njen put ka planetarnoj slavi.
Skadarlija je proglašava svojom nezvaničnom kraljicom, a publika joj postaju poštovane ličnosti Beograda, poput Branislava Nušića, Tina Ujevića i mnogih drugih poznatih imena tog vremena.
Velikani nisu žalili novac za Sofkin nastup. Bilo je neverovatno kolike je honorare dobijala, a mesta pred njen nastup nikada nije bilo. Redovi su se formirali pred kafanom u kojoj je toga dana pevala. Postala je slavna i bogata, a novine su često pisale o njoj.
Došlo je vreme da Sofka krene dalje, te svoje jedino dete, ćerku Mariolu ostavlja na čuvanje, a ona odlazi u Berlin, gde snima svoju prvu ploču, na kojoj se nalaze hitovi poput “Čuješ, seko”, “Zone, mori zone”, “Kolika je Jahorina planina”… Godine 1925. dobija prestižnu nagradu „Zlatna potkovica“ i gotovo da nije bilo radio-stanice u Evropi na kojoj se nisu puštale Sofkine pesme.
U samom zenitu slave putuje po svetu, a u Parizu ostaje tri meseca, gde snima svoju drugu ploču. Pevala je za kraljevsku elitu i visoke evropske zvaničnike.
Nije tajna da je po broju prodatih tiraža bila tik iza italijanskog tenora Enrika Karuza. Karta više se tražila i u čuvenom Monmartru, gde sklapa prijateljstvo sa svetskom ikonom plesa Džozefinom Bejker, koja je kasnije i posećuje u Beogradu. Turneje su se nizale, a u međuvremenu Sofka se aktivno bavi i humanitarnim radom. Ipak, na vrhuncu karijere dešava se tragedija koja joj je zauvek promenila život.
Godine 1939. Sofka Nikolić je pala u duboku tugu. Prvo se suočava sa gubitkom voljenog muža Paje Nikolića, a ubrzo zatim ostaje i bez ćerke jedinice Mariole. Do kraja života se pitala da li je, isto kao i njena majka, napravila grešku što je ostavila svoju ćerku nekome na čuvanje i nikada to sebi nije oprostila.
Te godine, ova kraljica pesme postaje kraljica tuge. Prodala je kuću u Beogradu i preselila se u Bijeljinu. Poslednji put publika je imala prilike da je sluša 1968. godine i od tada se sasvim povlači, do svoje smrti. Dočekala je duboku starost i umrla je 27. jula 1982. godine. Sahranjena je pored svoje ćerke Mariole.
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)