HOĆEMO LI U ŠABAC NA VAŠAR Svi smo čuli ovaj čuveni stih, a evo šta je vašar zapravo!
Vašar je tradicionalni događaj koji se održava u mnogim mestima širom Srbije. Svi smo, makar u detinjstvu, željno iščekivali da nas neko povede na vašar ali malo ko zna poreklo reči vašar i još ponešto.
Reč vašar potiče iz mađarskog jezika (vásár) i označava pazar ili sajam. To se odnosi kako na samu delatnost trgovine koja se na vašarima obavlja, tako i na prostor gde se dešava.
U mađarskom jeziku, vašar takođe znači i posao.
Pored izraza “vašar”, za isti pojam postoji i naziv panađur, koji potiče iz grčkog jezika (πανήγυσις).
Vašari su oduvek prilika za ljude da se okupe, prodaju i kupe različite stvari.
Na vašarima se trguje stokom, kućnim potrepštinama, zanatskom robom i sitnim poklonima.
Takođe su mesto gde se ljudi zabavljaju, takmiče u sportovima, upoznaju, igraju kolo i viđaju sa prijateljima.
Mladi bračni parovi često koriste vašare kao priliku da svima pokažu svoje dete.
Mladi se sreću, upoznaju i “očijukaju”.
Stariji ljudi se raspituju o drugim porodicama i razmenjuju informacije.
Kolo je čest običaj na vašarima, iako se ova tradicija polako gubi. Nekada je izuzetno važno bilo igrati u kolu i pokazati da si spreman da igraš, jer se smatralo da ako izdržiš igrati u kolu, onda možeš izdržati i da radiš.
Vašari se održavaju tokom cele godine, a svaki mesec ima svoje datume i mesta gde se vašari organizuju, obično je to na dan nekog sveca.
Na primer, u januaru se održava vašar u Valjevskoj Mionici, u martu u Mrčajevcima i Velikom Šiljegovcu, a u aprilu u Kruševcu, Svrljigu, Velikoj Plani i Kosjeriću i naravno treba pomenuti najpoznatiji Malogospoinski šabački vašar koji se održava više od jednog veka, svake godine, 21. septembra i praznuje praznik Rođenje Presvete Bogorodice.
Vašari su deo srpske tradicije već više od dva veka, i iako se neki običaji polako menjaju, ovi događaji i dalje imaju posebno mesto u kulturi i životu ljudi širom zemlje.
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Milica je sa 20 godina abortirala i nikom ništa nije rekla: A onda joj se jednog dana javio Sveti Vasilije Ostroški, posle toga nikad više nije bila ista
Milica je doživela pravo čudo na Ostrogu, posle toga više nikad nije bila ista
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Komentari(0)