Kad dan nije samo svetlo: Tajna bele i crne polovine godine
Davno pre nego što su se u selima Srbije poštovali zvanični kalendari, postojala je podela godine koja je bila duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Ljudi su govorili o "belim danima" i "crnim danima", ne misleći na boje, već na ritam života, prirode i svetlosti.
Stari narodni kalendar
Podela godine na "bele" i "crne" dane potiče iz predhrišćanskih verovanja i dugo se održala i nakon dolaska hrišćanstva. "Beli dani" označavali su period svetlosti, buđenja i aktivnosti, dok su "crni dani" označavali tamniji deo godine, zimu, mirovanje i duhovno povlačenje.
Godina se praktično delila na dve velike celine: od Đurđevdana (6. maj) do Mitrovdana (8. novembar) trajali su "beli dani" – vreme obrade zemlje, radova, veselja i putovanja. Od Mitrovdana do Đurđevdana – "crni dani", period kada se povlači u kuću, zima se podnosi u tišini i sve se svede na preživljavanje i duhovnu sabranost.
Vreme svetla i vreme senke
"Beli dani" bili su dani sunca i proleća, počinjali su velikim praznikom svetog Đorđa, koji je u narodnom verovanju otvarao prirodu. "Crni dani" su se vezivali za svetog Dimitrija – zatvaranje prirode, dolazak studeni i mračnih dana.
U selima se ova podela uzimala ozbiljno: svadbe, preslave i vašari gotovo uopšte nisu zakazivani u crnim danima. Započinjanje bilo kakvog većeg posla – gradnje, kupovine stoke, preseljenja – čekalo je belu polovinu godine.
Shutterstock
Zaboravljena mera vremena
Ova podela nije imala veze sa sujeverjem već sa praktičnim ritmom prirode. Dani su se merili radom, svetlom i mogućnošću kretanja. Kada je dan bio kratak, a putevi zavejani, svet se sužavao na ognjište.
U mnogim selima na istoku i jugu Srbije, sve do polovine 20. veka, stariji ljudi nisu brojali mesece, već su govorili: "To beše u bele dane," ili: "Ne ide se tada, crni su dani."
Jedna od narodnih poslovica koja je sačuvana iz tog vremena glasi: „Ne ide se zimi daleko – crni su dani.“ Njome se izražavala i opomena i mudrost – da sve ima svoje vreme.
Tragovi običaja danas
Iako je danas ta podela gotovo nestala iz svakodnevne upotrebe, još uvek se može čuti u narodnim poslovicama i govorima starijih. Pojedina sela i dalje ne zakazuju venčanja zimi, a ponegde se veruje da "crni dani" nisu vreme za putovanja ili velike odluke.
"Beli dan i crni dan" ostali su kao kulturni kod koji podseća na to koliko je život bio povezan sa prirodom. I koliko su ljudi, bez kalendara i sata, znali kada treba stati, a kada krenuti.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Komentari(0)