SRPSKI ROMEO I JULIJA Ašikov grob svedoči o tragičnoj ljubavi Đule i Pavla!
Kako je to Janko Veselinović vek kasnije zabeležio: „Bog im dao svega dosta, a taština ih gonila da pribavljaju još više, samo da jedan od drugog bolji budu… Domovi njini bili su čitavi gradovi, a zgrade oko kuća čitave varoši“
Đulin otac Filip beše „gazda“ Goločela i najbogatiji u svom selu. Pavlov otac Jovan, pak, bio je „gazda“ Mrovske i takođe najbogatiji u svom selu.
Kao što često biva, svaki je od ove dvojice želeo biti veći gazda od onog drugog. Tako nasta i pravi rat između njih – ko je bolji i bogatiji. Čiji su konji i volovi bolji, koji ima plodniju zemlju i lepšu kuću.
Kako je vreme prolazilo, rasla je i mržnja između njih. Ni slutili nisu da prave uvertiru za zaplet dostojan Šekspirovog Romea i Julije, samo je ovaj put radnja bila smeštena u u pitomoj Mačvi.
Njihovi kćerka i sin, Đula i Pavle, u obe porodice behu jedinci. Dvoje mladih sreli su se sasvim slučajno i među njima se rodila ljubav.
Dok su Filip i Jovan dokazivali ko je od njih veći gazda, prokletstvo taštine je palo na njihove najmilije. Uskoro se saznalo za ovu ljubav i dvoje mladih je stavljeno pred teško iskušenje. Velika ljubav naspram očinskog blagoslova.
Zabranivši im susrete, Filip i Jovan jasno su stavili do znanja da preko toga neće preći. Zatim su pale i odluke da žene sina i udaju kćer, ali sa drugima, njihov brak nije dolazio u obzir.
Dvoje mladih je stavljeno pred završni čin. Preostalo im je jedino da dogovore poslednji susret. Dogovoriše se da se čekaju na istom mestu gde su se i prvi put sreli, kad padne noć.
Beše to hladna zimska noć, Pavle je na mesto susreta prispeo u dogovoreni čas. Đula još ne beše stigla. Odlučivši da je sačeka, Pavle ostade na mestu dogovora. Dok je čekao svoju dragu, gladni vuci ga spaziše i napadoše.
Đula je stigla prekasno
Ugledavši pored drveta u snegu samo Pavlovu ruku, Đula je privila na grudi i ostala tako sve dok po nju ne dođe ledena smrt.
Pronašli su je roditelji sa Pavlovom rukom u naručju. Tek tada shvatiše da su izgubili svoje najveće blago radi sujete. Na raskrsnici tri atara – Goločela, Metlića i Mrovske, na mestu stradanja svoje dece, roditelji Pavla i Đule podigli su Ašikov grob. Kamen i krst, bez obeležja i datuma, sa otiskom desne ruke – Pavlove.
Pavlova ruka koja je te noći ostala u Đulinom naručju, postade ruka pomirenja ove dve ožalošćene porodice. Janko Veselinović– inače i sam rodom iz Mačve, otrgao je ovu priču od zaborava pripovetkom “Ašikov grob”.
Ostalo su učinili žitelji okolnih sela, na sopstvenu inicijativu. Kraj kamena na ovom mestu položenog pre dva stoleća, našao se jedinstveni spomenik, na inicijativu žitelja okolnih sela.
Danas ovo mesto posećuju turisti i zaljubljeni parovi. Zabranjena ljubavi Đule i Pavla ovekovečena je sa dva dela prepolovljenog srca i epitafom složenim u rimu:
“Ovde počiva priča o ljubavi. Pavle i Đula postaše deca raja. Voleli se iskreno i do kraja.”
BRAT SE SA BRATOM MIRI, PRESTAĆE SVAĐA: Osmanove reči odjekuju vekovima OVO JE PRIČA O MUSLIMANIMA KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU
"Brat je mio ma koje vere bio", kaže stara srpska izreka, koja se pripisuje i vernim pastirima naše SPC.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Komentari(0)