NARODNA VEROVANJA PROTIV UROKA: 5 načina za zaštitu od negativnog uticaja zlih ljudi!
Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja…
Narodna verovanja protiv uroka…
Tada, veruje se, pomažu molitva i reči. Pročitajte šta nas, po narodnom verovanju, štiti od uroka.
1. Urokljive oči
Verovalo se da je svesno uricanje retko i tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši, zli ljudi. Urokljivac najčešće nije ni bio svestan zla koje nanosi. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem, ali i kasnije, sticajem nesrećnih okolnosti.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
2. Pu, pu, pu
Zaštita se sastojala u sprečavanju uroka. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu, ali često nije bilo potrebno. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću.
3. Čarape različite boje
U nekim krajevima Srbije običaj je da se maloj deci obuvaju čarape različite boje ili su im roditelji jednu čarapu obuvali kako treba, a drugu naopako. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih pasti upravo na njih, pa će dete tako biti pošteđeno tog prvog, najopasnijeg udara.
4. Da te bog sačuva
Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihičkim defektnim ljudima koji, po prirodi stvari, zavide normalnima i zdravima. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog čuva ćosava čoveka i brkate žene.
5. Mašala
Kada bez razmišljanja i zle namere izazove opasnost od uroka, mogući urokljivac izgovara reči “da nije uroka” i “ne budi uroka”. U Bosni i Hercegovini i muslimani i pravoslavci protiv uroka koriste reč mašala.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)