BAPSKA VEROVANJA O TRUDNICAMA I TRUDNOĆI: Ako radite OVE stvari rodićete dlakavo dete
U Srbiji su narodna verovanja veoma bitna, pa iako mnogi ni ne znaju tačno poreklo i značenje pridržavaju se istih. Ove stvari trudnica treba da poštuje, ako je za verovati našim precima. A mi vam predstavljamo samo neka verovanja o trudnicama!
Trudnica ne bi trebalo da izlazi iz kuće u periodu između Božića i Bogojavljenja, jer se veruje da je to vreme kada su veštice najaktivnije. Žena u blaženom stanju ne bi trebalo da prelazi raskrsnicu da ne bi “nagazila” zlo, jer je poznato da se svi uroci i vradžbine oslobađaju baš na raskrsnicama.
Trebalo bi da izbegava i veće skupove – o “urokljivim očima” je suvišno pričati. Trudna žena, takođe, ne sme da gleda kako se vezuju konopci na razboju jer će se u suprotnom pupčana vrpca vezati detetu oko vrata. Isto tako ne valja ni da vadi zub tokom trudnoće.
Veruje se da žena u drugom stanju ne treba da se ljulja na ljuljašci jer će dete imati nesanicu. Ne preporučuje se da se u večernjim satima ogleda u ogledalu jer postoji mogućnost da dete bude razroko. Ako trudnica ukrade nešto veruje se da će dete imati beleg na mestu gde se prvi put posle krađe bude dotakla i to baš u obliku ukradenog predmeta.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Takođe, veruje se da ne bi trebalo da jede suviše ljutu i začinjenu hranu, da joj dete ne bi bilo naprasite naravi. Noseća žena ne treba da gazi mutnu vodu ili baru inače će dete biti malo luckasto.
A ovo su jos neka od sličnih narodnih verovanja:
Nemoj sedeti u turskom sedu kad si trudna, jer će se bebi obmotati pupčana vrpca oko glave.
Nemoj šutirati mačke dok si trudna – biće ti dlakavo dete.
Nemoj maziti psa dok si trudna – biće ti dlakavo dete.
Nemoj se šišati dok si trudna, skratićeš bebi život.
Nemoj trudna da šetaš napolju po noći, jer ti beba neće nikad spavati.
Pij mnogo vode u trudnoći da bi ti dete bilo pametno.
Ne zameraj se trudnici, izaći če ti čmičak na oku.
Na koga prvo trudnica pomisli kad se beba ritne, na njega će ličiti.
Ko trudnicu najviše nervira u trudnoći, na njega će ličiti.
Ako želiš da zatrudniš samo je dovoljno da sedneš gde je trudnica sedela, ili da joj stomakom očešeš njen stomak.
Ako ti se voda prosipa preko ručki šerpe dok ih trudna pereš, dete će ti boleti uši.
Nemoj piti ništa iz flaše dok si trudna, jer će ti dete bljuckati.
Izvor: srbija danas
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)