Sudite o ljudima “na prvu”?! Posle ove priče vladike Andreja više nećete!
Da suditi o ljudima ne treba onako “na prvu” svedoči jedna anegdota koja se dogodila vladiki Andreju. Neprijatni slučaj sa pasuljem i kobasicom za nauk mu je bio da je gajenje predrasuda velika mana!
– Bio sam u Cirihu i trebalo je da putujem za Bern. Voz je, nažalost, već otišao i sledeći je išao tek za sat vremena. Iskoristio sam tu priliku da u jednom restoranu jedem moj omiljeni meni – kobasice sa pasuljem.
Na blagajni sam platio, odneo moj tanjir na mesto i zaboravio kašiku. Ustanem, uzmem kašiku, i kad sam se vratio, vidim na mom mestu sedi neki čovek, koji se služi mojim tanjirom! I ja gledam, mislim se šta je ovo, da nije skrivena kamera? Gledam oko sebe i kažem, pazi sada, oni verovatno hoće
da vide reakciju… Sednem pored njega i gledam ga kako jede moju kobasicu i moj pasulj i pitam ga
“Je l’ ukusno?”.
Kaže, vrlo je ukusno. To me raduje, kažem.”
Vladika je tad rešio da malo glumi, pa je počeo čoveku da govori kako kobasica deluje baš ukusno, a nije ni skupa…
Reši vladika Andrej čoveka da pita da li može da dobije malo kobasice, čisto da proba.
Čovek ga pogleda, iseče deo kobasice, nabode na čačkalicu i da mu. I dalje ubeđen da je u pitanju nekakva skrivena kamera, vladika uzme svoju kašiku pa pita čoveka može li i malo pasulja da uzme. Može, može, naravno.
“Na kraju je sve pojeo, ustao, otišao do blagajne i vratio se za sto sa dve kafe. Popili smo kafu zajedno, on nije ništa pričao, ustao, poklonio se i otišao svojim putem. U jednom trenutku vidim da nema mog kofera pored mene.
Onda vidim da nema ni moje tašne! Vidim, prevara! Ustanem, odem do blagajne, tražim pomoć, čovek mi je ukrao kofer i tašnu!
A, ne, kaže službenica, eno ga vaš kofer tamo”, priča vladika Andrej.
I u tom trenutku se okrene i vidi – sve vreme je sedeo za pogrešnim stolom. Njegove torbe i njegov tanjir, sa nedirnutom kobasicom i nedirnutim pasuljem, sve vreme stoje na susednom stolu. Potrčao je za čovekom, ali on je već otišao svojim putem.
Ta priča je, kaže vladika Andrej, podsetnik za sve da ne treba suditi o ljudima tek tako.
Izvor: Opanak.net
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Srpska snajka iz plemena Zulu staru trošnu kuću na selu pretovrila u dom iz snova: Kad je pokazala slike PRE i POSLE, komšije ostale bez daha, sobe su nestvarne
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
U ovom selu Srbi su kovali oružje za BORBU PROTIV TURAKA: Štitkovo danas čuva mnoge tajne srpske istorije
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
OVOM DOGAĐAJU U MANASTIRU TUMANE PRISUSTVUJE VIŠE OD 30.000 LJUDI: "Toga dana Sveti Zosim učini jedno od najvećih čuda u godini"!
Prvi sačuvani zapisi o manastiru Tumane potiču iz 16. veka. Osnovan je u vreme pre Kosovskog boja kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije.
SRBI I ZAPAD, JOŠ OD SREDNJEG VEKA Kako izgleda duga istorija odnosa sa zapadnim centrima moći: Od politike, preko bračnih veza, do privrede
U percepciji prosečnog Srbina odnosi Srbije i zapada imaju uglavnom negativan predznak, ali činjenica je da su Srbi, još od srednjeg veka, imali bliske odnose sa zapadnim centrima moći.
Komentari(0)