NAJGORE KLETVE U SRBIJI DOLAZE SA JUGA: Odrali te ko mačku, dabogda, na svi da se svanjuje, na tebe da se smrknjuje
Ovo su samo neke od 526 kletvi koje su prikupili, obradali i izdali u knjizi “Leskovačke kletve”
Svaki narod ima tužbilice i kletve, pa i srpski, ali one koje su još u svakodnevnoj upotrebi na jugu Srbije su jednake ubojitom sredstvu jer temperamentni južnjaci nemaju ograde pa se od mnogih pri izgovoru ledi krv u venama.
„Da tu umre što ti je najmilije, Da zaspiš pa da se ne probudiš, Da se ne vrneš živ, Da zažmiješ pa nikad oči da ne otvoriš, Dabogda ti se seme zamelo ko na šareni konji, Dabogda iz kuću iskočija sas noge napred, Dabogda ti dete ne porasnulo, Dabogda nikad crninu ne skinula, Da rodiš mrtvi sastavljeni blizanci, jedno živo, jedno mrtvo. Ni živo da raniš, ni mrtvo da sraniš, Zatrlo ti se seme, Zmija ti oči popila, U sanduk da te dokarav“.
Ovo je samo nekoliko od 526 kletvi koje su prikupili, obradali i izdali u knjizi “Leskovačke kletve” prof.dr Dragomir Radovanović, književnik i aforističar, Muzejski savetnik Slađana Rajković i diplomirani ekonomista Mira Đermanović, svi iz Leskovca.
Ne zna se tačno kada su ove kletve na leskovačkom govoru nastale, a mr Miroslava Zdravković, recenzet, smatra da „narodne kletve nastaju kada čovek i narod postanu svesni šta je za njih dobro, a šta loše, šta odobravaju. A šta osuđuju i odbacuju“.
Njihov stvaraoci verovali su u dobro i zlo, u boga i u đavola, pa stoga se čak u 58 prikupljenih kletvi poziva na boga, iako se praktično, onome kome se upućuju želi najveće – zlo.
Nijedna kletva ne nosi sa sobom blagost, ali ima i onih koje ne prizivaju smrt, već samo neki vid osvete.
„Dabogda nikad da nećeš, a kad oćeš da ne možeš, Dabogda prosija pa se ranija, Tresla te troletna groznica, Takoj magareću glavu da ti dade bog, Crna kukavica ti kukala na odžak, Ubila te sveta nedelja, Pipka te vatila, Oči ti se na til okrenule, Odrali te ko mačku, dabogda, Na svi da se svanjuje, na tebe da se smrknjuje“.
– Kletve se najčešće koriste u sutuacijama kada nadležni, ovlašćeni društveni, državni organi iz različitih razloga ne reaguju na negativne pojave i njihove nosioce. To su, uostalom, sve one situacije kada se čovek nađe u bznadežnom položaju, kada izgubi nadu i veru u društvene instutucije – mišljenja je Zdravkovićeva.
Mnoge od ovih kletvi čuju se danas u žučnim situacijama, najćešće pri svađi komšija, ili bolje reći komšinica, rođaka, članova familija, mnogi ih izgovaraju sebi u bradu, krsteći se pri tom, prizivajući boga da im usliši kletve, iako je hrišćanski bog u koga verujemo praštao i sva zla preuzeo na sebe.
Tradicija kletvi postoje u svim kulturama, a najstarija zapisana kletva kod Srba je kletva kneza Lazara ili Kosovska kletva, koju je Lazar Hrebeljanović, prema legendi, izrekao pre Kosovske bitke.
„Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!“
Mnogi su danas skloni tvrdnji da upravo ta kletva srpski narod prati kroz, zapravo, 638 godina.
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Otac Predrag otkrio zašto danas brakovi lako pucaju: Za sve krivi muškarci koji prave 1 grešku, a sve se vidi pre braka
Odnos između muškarca i žene oduvek je bio izvor raznovrsnih tema za diskusiju, označen kao jedan od najkompleksnijih aspekata ljudskih odnosa.
BIO JE NAJINTRIGANTNIJI STANOVNIK BEOGRADSKOG ZOO VRTA: I dalje se prepričava Samijevo spektakularno bekstvo dorćolskim krovovima
Davne 1988, početkom januara, Beograd je postao bogatiji za jednog neobičnog sugrađanina, a Zoološki vrt je dobio novog stanara, koji je po mnogo čemu bio prvi.
Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Komentari(0)