NAJGORE KLETVE U SRBIJI DOLAZE SA JUGA: Odrali te ko mačku, dabogda, na svi da se svanjuje, na tebe da se smrknjuje
Ovo su samo neke od 526 kletvi koje su prikupili, obradali i izdali u knjizi “Leskovačke kletve”
Svaki narod ima tužbilice i kletve, pa i srpski, ali one koje su još u svakodnevnoj upotrebi na jugu Srbije su jednake ubojitom sredstvu jer temperamentni južnjaci nemaju ograde pa se od mnogih pri izgovoru ledi krv u venama.
„Da tu umre što ti je najmilije, Da zaspiš pa da se ne probudiš, Da se ne vrneš živ, Da zažmiješ pa nikad oči da ne otvoriš, Dabogda ti se seme zamelo ko na šareni konji, Dabogda iz kuću iskočija sas noge napred, Dabogda ti dete ne porasnulo, Dabogda nikad crninu ne skinula, Da rodiš mrtvi sastavljeni blizanci, jedno živo, jedno mrtvo. Ni živo da raniš, ni mrtvo da sraniš, Zatrlo ti se seme, Zmija ti oči popila, U sanduk da te dokarav“.
Ovo je samo nekoliko od 526 kletvi koje su prikupili, obradali i izdali u knjizi “Leskovačke kletve” prof.dr Dragomir Radovanović, književnik i aforističar, Muzejski savetnik Slađana Rajković i diplomirani ekonomista Mira Đermanović, svi iz Leskovca.
Ne zna se tačno kada su ove kletve na leskovačkom govoru nastale, a mr Miroslava Zdravković, recenzet, smatra da „narodne kletve nastaju kada čovek i narod postanu svesni šta je za njih dobro, a šta loše, šta odobravaju. A šta osuđuju i odbacuju“.
Njihov stvaraoci verovali su u dobro i zlo, u boga i u đavola, pa stoga se čak u 58 prikupljenih kletvi poziva na boga, iako se praktično, onome kome se upućuju želi najveće – zlo.
Nijedna kletva ne nosi sa sobom blagost, ali ima i onih koje ne prizivaju smrt, već samo neki vid osvete.
„Dabogda nikad da nećeš, a kad oćeš da ne možeš, Dabogda prosija pa se ranija, Tresla te troletna groznica, Takoj magareću glavu da ti dade bog, Crna kukavica ti kukala na odžak, Ubila te sveta nedelja, Pipka te vatila, Oči ti se na til okrenule, Odrali te ko mačku, dabogda, Na svi da se svanjuje, na tebe da se smrknjuje“.
– Kletve se najčešće koriste u sutuacijama kada nadležni, ovlašćeni društveni, državni organi iz različitih razloga ne reaguju na negativne pojave i njihove nosioce. To su, uostalom, sve one situacije kada se čovek nađe u bznadežnom položaju, kada izgubi nadu i veru u društvene instutucije – mišljenja je Zdravkovićeva.
Mnoge od ovih kletvi čuju se danas u žučnim situacijama, najćešće pri svađi komšija, ili bolje reći komšinica, rođaka, članova familija, mnogi ih izgovaraju sebi u bradu, krsteći se pri tom, prizivajući boga da im usliši kletve, iako je hrišćanski bog u koga verujemo praštao i sva zla preuzeo na sebe.
Tradicija kletvi postoje u svim kulturama, a najstarija zapisana kletva kod Srba je kletva kneza Lazara ili Kosovska kletva, koju je Lazar Hrebeljanović, prema legendi, izrekao pre Kosovske bitke.
„Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!“
Mnogi su danas skloni tvrdnji da upravo ta kletva srpski narod prati kroz, zapravo, 638 godina.
ZLATNI PRESEK Čudesni niz brojeva, zovu ga i božanski a evo gde se sve nalazi
Poznat i kao božanski broj, zlatni presek je matematičko-strukturalni pojam koji se najčešće veže za umetnost, jer je u istoriji umetnosti najčešće korišćen.
Iz plemena Zulu u brak sa Bojanom iz Požarevca: "Kad su mi rekli da je Srbin, imala sam samo jedno pitanje"
Naledi Repaja, najpoznatija srpska snajka, otkrila je kako je upoznala svog supruga Bojana iz Požarevca.
ZAMIRISAĆE RUČAK I VIŠE OD TOGA Čaj od ove biljke najbrže zaustavlja uporni kašalj i oporavlja pluća posle upale
Lovor ili lorber u starom veku je smatran za sveto drvo. Bio je simbol boga Apolona koji je venac od lovorike nosio na glavi. Rimske vojskovođe svaku pobedu ovenčavale lovorim vencem. Lovorov list (lat. Laurus nobilis) ima dugu tradiciju upotrebe u različitim kulturama, uključujući i srpsku, koristimo ga kao začin ali on ima i mnoga druga korisna svojstva.
MIĆA AKROBATA IZ SIKIRICA U sedmoj deceniji stoji naopačke na banderi i drvetu, radi salto na velikim visinama (FOTO) (FOTO)
Živa legenda svog kraja, Miroslav Jevtić iz sela Sikirica nadomak Paraćina, sedmu deceniju gazi sa takvom lakoćom kao da je dečkić.
Meksikanac proveo 10 godina u Srbiji, pa priznao: Ljudi u tom gradu su dosadni, bez rakije ne počinjem dan
Meksikanac Karlos oduševljen je našom zemljom, ali mu se neke stvari nisu dopale kada je došao.
Komentari(0)