GAZI 101. LETO Deda Dragan, bistrog uma, dobrog vida, nema zdravstveni karton
Dobro sam, samo me starost umorila. Veseli čovek se bori i radi, uvek bi nešto više, a od zdravlja ništa preče nema. Eto, do skoro sam čitao, voleo sam novine. Svaki čovek je sebi lekar, jedi i pij ono što ti prija, ali uvek s merom", kaže Dragan koji osim slabijeg sluha, nema većih zdravstvenih problema
Starina Dragan Plazinić iz sela Milatovići u Dragačevu (opština Lučani), gazi 101. leto. Ne pije apsolutno nikakve lekove, nema zdravstveni karton ni izabranog lekara, umesto toga odabrao je da živi po sopstvenom receptu, časno i u miru. Vitalan i razborit kaže da univerzalni savet za dugovečnost ne postoji ali ima načelo po kojem je živeo i svakome ga preporučuje.
"Treba dobra dela činiti i dobro misliti, ne treba zlo činiti, nikad i nikome. Dobro čini i dobru se nadaj. Čoveku ako ne možeš da pomogneš, nemoj mu ni odmagati. Svako danas ima svoje probleme, treba to razumeti. A raznih pokvarenih ljudi ima, hoće da ukradu, ubiju, svedoče lažno, a to ništa ne valja, za sebe i za potomke, ne sme čovek da greši dušu. Samo treba dobra dela činiti i bogu se moliti. Ko god zlo radi, rđavu će sudbinu da dočeka i on i njegova deca", priča vremešni Dragačevac koga je život na razna iskušenja stavljao.
Rođen je 22. decembra 1922. godine u dragačevskom selu Guberevci, mladalačka ljubav ga odvela u susedno selo Milatoviće u kojem je za životnu saputnocu izabrao Milanku, miraždžiku. Na njenom kućnom pragu izrodio je s nevestom dve ćerke. Verica Nikolić (72) danas sa suprugom Ljubišom brine o ocu, a druga Mila je preminula u 21. godini na porođaju, rodivši drugu ćerku.
"Dobro sam, samo me starost umorila. Veseli čovek se bori i radi, uvek bi nešto više, a od zdravlja ništa preče nema. Eto, do skoro sam čitao, voleo sam novine. Svaki čovek je sebi lekar, jedi i pij ono što ti prija, ali uvek s merom", kaže Dragan koji osim slabijeg sluha, nema većih zdravstvenih problema.
Vid ga dobro služi, naočare nikada nije nosio. Kaže da boraniju i kupus nikada nije jeo, kao ni suhomesnate proizvode.
Pre 30 godina je ostao sam kada mu je u 62. godini preminula supruga Milanka. Posećivali su ga ćerka, unuci i praunuci. Tako je bilo sve do 2007. godine, kada je napustio kućni prag i preselio se u Čačak. Tada je brigu o njemu preuzela ćerka Verica sa kojom živi na relaciji Čačak - Viča. Ona i njen suprug brinu o njemu, a pripomažu unuci i praunuci.
"Do 85. godine je živeo potpuno sam u Milatovićima, na seoskom imanju je odgajao tri krave, muzao i prodavao mleko, tako 30 godina. Raduje se kada leti odlazimo u Viču, na imanje moga muža. Voli da šeta, da razgovara s ljudima", priča ćerka Verica koja dodaje da je njen otac i u ovim godinama prilično samostalan.
"Još uvek je veoma bistrog uma, svega se seća, a porodično stablo zna za svaku familiju u okolnim dragačevskim selima. Nekada se zabrinem što sam ja zaboravila ko je kome ujak, stric ili ko se u koju familiju udao il' oženio", priča Verica.
Deda Dragan od ćerki ima četvoro unuka i osam praunuka, među kojima su IT stručnjaci, inženjeri, profesori, gimnazijalci...
"Jedan od praunuka je pred ženidbom i uvereni smo da će deda dočekati 'bele pčele'. Dedu svi obožavaju, redovno ga posećuju i pamte dane kada su dobijali džeparac. Danas svi dolaze punih ruku, a deda se posebno raduje poslasticama koje mu donose, raduje se kao dete. On to nije rekao, ali svi znamo da je on životni vek proveo bez nerviranja. Znao je da gleda kako seno na livadi kisne, a on bez nervoze kaže 'neka, razvedriće", zaključuje ćerka Verica.
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Nemac jevrejskog porekla svoje srce ostavio je na Kajmakčalanu: Do smrti ostao u Srbiji, u njoj je sahranjen i sve svoje njoj je ostavio, a porodice se odrekao
Arčibald Rajs veliki doprinos je dao srpskom narodu i vojsci Srbije
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Komentari(0)