ZNAO JE SVOJE IME, ALI SE NIJE VRATIO KUĆI: Porodica Đorđa Vasića sahranila u odsustvu i žalila ga 15 godina, a onda se pojavio na vratima sa neverovatnom pričom
Zvao se Đorđe Vasić i dobro je znao svoje ime. To što je, za razliku od filmskog junaka Džejsona Borna, dobro znao svoj identitet nije mu bilo od pomoći kada je zarobljen 1914. godine. Sve do 1929. godine niko nije znao da je živ. Porodica ga ja oplakala, sahranila u "odsustvu" i žalila celih 15 godina, sve dok se nije vratio u Kruševac.
- Za vreme svetskog rata borio sam se na užičkom frontu i tu sam bio ranjen, a zatim upućen u bolnicu u Niš - svedočio je Đorđe Vasić vlastima po povratku u Kruševac.
- Iz bolnice, kada sam ozdravio, otišao sam u svoj puk, koji je bio kod Beograda, odakle smo se povukli do Smedereva i tu sam bio zarobljen. Zajedno sa mnom pali su u ropstvo mnogi naši vojnici, a među njima je bio major Čedomir Milosavljveić, komandant 1. bataljona 12. puka.
- Za vreme svetskog rata borio sam se na užičkom frontu i tu sam bio ranjen, a zatim upućen u bolnicu u Niš - svedočio je Đorđe Vasić vlastima po povratku u Kruševac.
Možda vas zanima:
Najstariji hrast u Srbiji koji i dalje raste – čuvar vekovnih običaja kod Kruševca
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
Možda vas zanima:
Najstariji hrast u Srbiji koji i dalje raste – čuvar vekovnih običaja kod Kruševca
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
Možda vas zanima:
Najstariji hrast u Srbiji koji i dalje raste – čuvar vekovnih običaja kod Kruševca
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
- Iz bolnice, kada sam ozdravio, otišao sam u svoj puk, koji je bio kod Beograda, odakle smo se povukli do Smedereva i tu sam bio zarobljen. Zajedno sa mnom pali su u ropstvo mnogi naši vojnici, a među njima je bio major Čedomir Milosaljević, komandant 1. bataljona 12. puka.
Wikipedia
Vasić dalje iznosi da su ih prvo sproveli u Kovin, zatim u Temišvar, odakle je preko Budimpešte završio u Berlinu. Tu je bio sve do 1917. godine kada su ga vratili u Mađarsku, na imanje izvesnog grofa Šandora Andrašia.
- Kod njega sam radio u šumi i na tome poslu proveo sam tri i po godine - ispričao je Vasić novinarima 1929. godine.
- Sa Andrašievog imanja otišao sam na imanje Estrehorija Hercega u Novi Dombaj i tu sam bio do 1925. godine. Kako nam ovaj nije plaćao, ja sam sa još nekoliko naših vojnika pobegao sa njegovog imanja i otišao kod drvarskog trgovca Kondora Torina, kod koga sam postao nadzornik drvarskog preduzeća.
Kako se njegovo imanje nalazi bliže našoj granici, dodaje Vasić, rešio je da pobegne.
Prebacio sam se kod Gornje Lendave i odmah sam se prijavio našim vlastima - pričao je zarobljenik.
Shutterstock
Iz Lendave su me odveli za Zagreb, pa za Vinkovce i Beograd, odakle su me sproveli u Kruševac.
Vasić je tvrdio da je za oslobođenje Srbije saznao tek 1924. godine. Bio je izričit da je pokušao da pobegne četiri puta i da su ga sva četiri puta uhvatili na delu. Do rodne Medveđe, sela kod Trstenika, odakle su Vasići, poznati muzičari, prosto nije mogao da stigne. Poslednjih pet godina bilo je teško da se pobegne, jer je, iznosi, bio pod nadzorom.
Tek, 1929. godine dokopao se Srbije. Ili zbog nostalgije ili što mu je dosadila Mađarska, nikada nije utvrđeno.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
OTAC JE NIKOLI TESLI SVAKI DAN ZADAVAO OVE 4 VEŽBE: Smatrao je da je to VEOMA KORISTNO ZA RAZVOJ MOZGA
Nikola Tesla (1856-1943) je bio najveći svetski pronalazač, vizionar i jedan od najvećih naučnika svih vremena! Neki od njegovih izuma još uvek nisu shvaćeni, a na svojim velikim projektima je radio do kraja života, jednako energičan i fokusiran.
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
BIO JE KARAĐORĐEVA DESNA RUKA: Ko je vojvoda čije je mišljenje vožd cenio i bio mu tumač u pregovorima sa Turcima?
Na tajni sabor viđenijih Srba koji je u jaruzi kod Orašca, skrivenoj od Turaka, knez Teodosije Marićević sazvao za Sretenje 1804. stigli su samo oni srpski prvaci koji su uspeli da umaknu osmanlijskim mačevima u Seči knezova.
NAJSREĆNIJA SRPSKA IMENA: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Biranje imena za dete jedan je od najuzbudljivijih životnih zadataka. U srpskoj i mnogim drugim kulturama, dosta se gleda na značenje imena.
Komentari(0)