OD TAMJANA DO ROGAČA: Kako smo pravili mirise pre pojave parfema i "ugarske vodice"
Nekada su ljudi morali bili kreativni kad su mirisi u pitanju, jer nisu imali taj luksuz da priušte sebi parfeme. Do nas su mirisi dolazili uglavnom putem Orijenta i Mediterana.
U Srednjem veku potpuno nago kupanje se smatralo nečistim i nečasnim. Čuli smo za drevni ruž Čučuk Stane, od usitnjene ljute crvene papričice, a parfemi?
Poslednji beogradski, a najverovatnije i srpski parfimer je Nenad Jovanov i parfeme pravi ručno. Parfemi su se nekad u Beogradu prodavali na gram, a moda je stigla iz Pariza.
Prvi parfemi, pravljeni su u arapskom svetu i sasvim dostojanstveno mogu da “stanu na crtu” današnjim modernim parfemima.
Možda vas zanima:
SVEMOGUĆI TAMJAN: Otkrijte šta zaista može da učini za vaše telo
Tamjan, aromatična smola drveta bosvelije, vekovima se koristi u medicini i ritualima. NJegova primena danas obuhvata ublažavanje simptoma artritisa, astme i bolesti creva, ali naučna potvrda za mnoge tvrdnje i dalje nedostaje.
TAMJAN Božanstvena smola obnavlja dušu i telo, evo šta sve leči
Tamjan je smola koju često povezujemo sa verskim ritualima i molitvama, ali i mnogo više od toga. Mnogobrojna su sva lekovita svojstva tamjana i načini na koje se može koristiti.
Možda vas zanima:
SVEMOGUĆI TAMJAN: Otkrijte šta zaista može da učini za vaše telo
Tamjan, aromatična smola drveta bosvelije, vekovima se koristi u medicini i ritualima. NJegova primena danas obuhvata ublažavanje simptoma artritisa, astme i bolesti creva, ali naučna potvrda za mnoge tvrdnje i dalje nedostaje.
TAMJAN Božanstvena smola obnavlja dušu i telo, evo šta sve leči
Tamjan je smola koju često povezujemo sa verskim ritualima i molitvama, ali i mnogo više od toga. Mnogobrojna su sva lekovita svojstva tamjana i načini na koje se može koristiti.
Možda vas zanima:
SVEMOGUĆI TAMJAN: Otkrijte šta zaista može da učini za vaše telo
Tamjan, aromatična smola drveta bosvelije, vekovima se koristi u medicini i ritualima. NJegova primena danas obuhvata ublažavanje simptoma artritisa, astme i bolesti creva, ali naučna potvrda za mnoge tvrdnje i dalje nedostaje.
TAMJAN Božanstvena smola obnavlja dušu i telo, evo šta sve leči
Tamjan je smola koju često povezujemo sa verskim ritualima i molitvama, ali i mnogo više od toga. Mnogobrojna su sva lekovita svojstva tamjana i načini na koje se može koristiti.
Magičnom glamuru u bočicama nisu odolevale ni dame iz naših krajeva. Viđenijim Novosađankama u početku je najbliža bila “ugarska vodica”, prvi evropski parfem baziran na alkoholu. Vodicu je 1370. godine jedan isposnik smućkao za ostarelu mađarsku kraljicu Eržebet. Obećao je da će je time ulepšati i vratiti joj večnu mladost. Kraljica je, kaže legenda, ubrzo zavela kralja Poljske. Čudesni miris nastao je kombinacijom svežeg ruzmarina, majčine dušice i alkohola.
Docnije varijacije “vodice” pak, sadržale su lavandu, metvicu, kadulju, mažuran, kostus, narandžin cvet i limun. Novosadske dame bile su privržene mirisu lavande.
Shutterstock
Veština pravljenja parfema ide daleko u period pre nove ere. Tada su se razne mirisne tečnosti pravile u Egiptu, Rimu i Grčkoj.
Mnogo kasnije, moderni parfemi koji su nam danas poznati, počinju da se prave u Španiji, Italji, Francuskoj…
Danas je gotovo nemoguće zamisliti svakodnevnicu bez sapuna i tople kupke, a tu su i dezodoransi i brojni parfemi koji našu ličnu higijenu čine još mirišljavijom. Međutim, većina ljudi u prošlosti nije uživala taj "luksuz", pa su morali da budu kreativni. Pre dezodoransa, ljudi su eksperimentisali sa mnogim prirodnim sastojcima, od nojevih jaja do misteriozne kitove sluzi, piše Nacionalna geografija.
Kaše od tamjana
Pre otkrića roll-on dezodoransa, ljudi su nalazili razne druge načine da primene mirise direktno na svoje najaktivnije znojne žlezde. U drevnom Egiptu su recimo pravili loptice od kaše sa tamjanom koje su potom držali ispod pazuha. Tamjan nam je došao preko Orijenta, a vredeo je kao zlato.
vikipedija
Rogač
Pre nego što je postao moderna zamena za čokoladu, stari Egipćani su rogač koristili kao dezodorans. Veličanstveno drveće rogača je poreklom iz mediteranske regije, a bogati Egipćani su slamali mahune i trljali ih po telima kako bi ublažili svoj prirodan miris. Rogač nam je došao sa Mediterana.
Maslinovo ulje
Masline su bile sastavni deo života u staroj Grčkoj i Rimu, a čak su služile i kao osnova za parfeme. Proizvođači parfema bi dodavali razne sastojke, poput lišća, korenja i cveća, u maslinovo ulje koje bi potom nanosili na kožu.
Shutterstock
Mirisne kupke
Još jedan način na koji su se stari Grci nosili sa neprijatnim mirisima svog tela bilo je što češće kupanje. Neki ljudi iz viših slojeva društva koristili su mirisne kupke pre nanošenja parfema ispod pazuha (praksa koju su preuzeli od Egipćana). U to doba, nije bilo neobično kupati se jednom dnevno, za razliku od Srednjeg veka kada se potpuno nago kupanje smatralo nečistim.
Mošus
Mošus - reč koja je i danas povezana sa mirisima - prvi put je privukao pažnju parfimera u srednjem veku. Dolazi iz male vrećice koja visi ispred genitalija muškatnog jelena i miriše na mokraću kada je jelen izlučuje. Da bi se postigla željena aroma - slatka, zemljana i senzualna - žlezda mora da se skine i da se osuši. Supstanca je bila toliko popularan parfemski sastojak da su muškatni jeleni bili stavljeni na listu ugroženih životinja tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Danas parfemi sa mošusnim mirisom koriste sintetičke sastojke. Takođe nam je došao sa Orijenta.
Fenol
Krajem 19. i početkom 20. veka, kozmetički brendovi su shvatili da mogu da zarade novac govoreći ženama da smrde. Miris ljudskog tela je zapravo u prošlosti bio manje oštar nego što je to slučaj danas (prema nedavnoj studiji, upotreba antiprespiranta dosledno je mogla da učini miris znoja gorim), ali nesigurni potrošači su bili ubeđeni da je to problem. Dezodorans korišćen pre 100 godina bio je drugačiji od proizvoda s kojim je većina ljudi danas upoznata. Sadržao je kiselinu koja je mogla da ošteti kožu i odeću. Jedna domaća receptura iz 1903. godine uključivala je fenol ili karbolnu kiselinu koja gori u dodiru sa kožom.
Dvanaest tačaka za nanošenje parfema
Parfem se nanosi na 12 tačaka na ljudskom telu, na mestima gde se može pod prstima osetiti puls. To su: slepočnice, iza ušiju, na vratu, na pregibu ruku - kod laktova ali sa druge strane, na pregibu šaka - na standardnom mestu za merenje pulsa, i na nogama u visini kolena ali sa druge strane.
Ova mesta su izabrana, najverovatnije, zbog toga što su tu vene i arterije najbliže površini kože (zato se i oseća puls) tako da su ta mesta i u hladnoj atmosferi najzagejanija, što omogućava stalnu emisiju-isparavanje mirisa.
Prvi parfem napravljen je od ruže
Persijanci su Izvlačili ulje iz cvetova, listova i još nekih delova biljaka i to destilacijom što se i danas praktikuje. Prvi cvet od kog je napravljen parfem bila je ruža, a kasnije se krenulo sa dobijanjem ulja iz limuna, pomorandže, lavande…
Savremeni parfemi se razlikuju od nekadašnjih po tome što sadrže sintetičke sastojke. Parfemi od potpuno prirodnih sastojaka se jako dugo prave, proces je prilično skup jer sastojci koji potiču od biljnih ili životinjskih sirovina mogu biti teško dostupni i da mnogo koštaju.
Čak je i princeza Jelisaveta izbacila parfem sa mirisima citrusa i cvetnog mirisa.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Najkontroverzniji srpski vladar oženio monahinju: Milutin navukao bes sopstvenog naroda, a onda se umešala i crkva
Kralj Stefan Uroš II Milutin ušao je u istoriju i po braku sa monahinjom Jelisavetom Arpad, ćerkom ugarskog kralja. Ovaj skandal izazvao je osudu Crkve i ostao jedinstven u srpskoj istoriji.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
ONI VLADAJU SVETOM I SVI SE BOJE NJIHOVOG MAČA, A PRVI U REDU JE SRBIN! Viteški red zmaja okupio je vladare Srbije
Priča o jednom veoma moćnom redu...
Komentari(0)