Tamjan, aromatična smola drveta bosvelije, vekovima se koristi u medicini i ritualima. NJegova primena danas obuhvata ublažavanje simptoma artritisa, astme i bolesti creva, ali naučna potvrda za mnoge tvrdnje i dalje nedostaje.
Tamjan, poznat i kao olibanum, potiče od drveta bosvelije, koje raste u sušnim krajevima Indije, Afrike i Bliskog istoka. NJegov prepoznatljiv miris koristi se u crkvenim obredima, aromaterapiji i tradicionalnoj medicini.
Međutim, uprkos njegovoj dugoj istoriji, mnoge zdravstvene tvrdnje o tamjanu nisu u potpunosti dokazane.
Jedna od najpoznatijih primena tamjana je u ublažavanju simptoma artritisa. Smatra se da njegove aktivne supstance, poput bosvelične kiseline, imaju snažna antiinflamatorna svojstva. Studije na ljudima i životinjama pokazale su smanjenje bola i ukočenosti kod osteoartritisa, ali su istraživanja ograničena. Kombinacija tamjana sa drugim suplementima, poput kurkumina, pokazala se kao još efikasnija, prenosi "Healthline".
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Tamjan se takođe koristi za poboljšanje simptoma astme i zdravlja creva. NJegove komponente mogu smanjiti bronhijalne upale i prekomernu proizvodnju sluzi, dok su neka istraživanja pokazala pozitivne efekte kod sindroma iritabilnog creva i ulceroznog kolitisa. Ipak, većina ovih studija uključivala je mali broj učesnika, što zahteva dodatna istraživanja.
Zdravlje usne šupljine još je jedno polje gde tamjan može imati ulogu. NJegova antibakterijska svojstva potencijalno pomažu u prevenciji infekcija desni, ali dokazi su ograničeni na laboratorijske studije i manje kliničke eksperimente.
Iako postoje tvrdnje da tamjan može pomoći u kontroli dijabetesa ili smanjenju nivoa šećera u krvi, naučni dokazi su nedovoljni. Mnogi od navedenih benefita još uvek su predmet istraživanja, zbog čega je oprez prilikom upotrebe tamjana neophodan.
Zaključno, tamjan ostaje fascinantan prirodni proizvod sa potencijalnim zdravstvenim koristima, ali nauka tek treba da potvrdi njegovu široku primenu.
(Informer)
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
Komentari(0)