SEDI MILKA, GDE ĐIPAŠ, STAĆU TI PRED KUĆOM Zašto je bolje živeti u malom mestu
Pre nego što spakujete kofere u potrazi za uzbudljivijim životom u velegradu, razmislite malo šta sve napuštate u rodnom kraju
Jedan od najvećih problema u svetu, pa tako i u našoj zemlji je odliv ljudi iz sela i prenaseljavanje gradova. Neki su krenuli u potragu "trbuhom za kruhom", neke su fakulteti odveli i ostali u velikim gradovima, ali dosta njih jednostavno sanja da živi u metropolama.
Međutim, to ima i drugu stranu medalje. Pridošlice iz manjih mesta često dožive brutalno otrežnjenje nakon sna o životu u velikom gradu, kada ih susretne ogromna gužva, potpuno drugačiji sistem funkcionisanja i kada shvate da nisu više "svoj na svome".
Tanjug/Rade Prelić
Iako veliki gradovi nesumnjivo imaju svojih prednosti, podsetićemo vas ipak i na prednosti manjih mesta. Ne možete da izlazite svako veče u provod, ali zato u vašem mestu imate osećaj sigurnosti, jer su vam svi poznati, dakle smanjena je verovatnoća da ćete se naći u pogrešnom društvu i rizikovati sopstvenu bezbednost.
Možda vas zanima:
Napuštena srpska sela u kojima priroda preuzima vlast – skriveni svet duhova i legendi
Nekada puna života, danas sablasno tiha – sela Srbije koja su ostala bez ljudi, ali ne i bez priča.
Život na starim temeljima: Kuće koje pričaju priče srpskih sela
Skrivena u zabačenim delovima Srbije, sela i njihove stare kuće čuvaju priče o životu koji je nekada bio jednostavniji, ali ispunjen dubljim značenjima.
Možda vas zanima:
Napuštena srpska sela u kojima priroda preuzima vlast – skriveni svet duhova i legendi
Nekada puna života, danas sablasno tiha – sela Srbije koja su ostala bez ljudi, ali ne i bez priča.
Život na starim temeljima: Kuće koje pričaju priče srpskih sela
Skrivena u zabačenim delovima Srbije, sela i njihove stare kuće čuvaju priče o životu koji je nekada bio jednostavniji, ali ispunjen dubljim značenjima.
Možda vas zanima:
Napuštena srpska sela u kojima priroda preuzima vlast – skriveni svet duhova i legendi
Nekada puna života, danas sablasno tiha – sela Srbije koja su ostala bez ljudi, ali ne i bez priča.
Život na starim temeljima: Kuće koje pričaju priče srpskih sela
Skrivena u zabačenim delovima Srbije, sela i njihove stare kuće čuvaju priče o životu koji je nekada bio jednostavniji, ali ispunjen dubljim značenjima.
Iako su zarade veće, u većim gradovima su i troškovi života veći. Većina pridošlica, koja nije imala sreće da poseduje sopstvenu nekretninu, je osuđena da iz toplog doma pređe u podstanarski život, koji nimalo nije lak. Sve što vam treba, morate da kupite. Nema više paradajza iz bašte, jaja od komšinice Sneže, i ručak kod mame.
Shutterstock
Ako živite na periferiji, zaboravite na brzo kretanje do grada, u većim gradovima je i saobraćaj neuporedivo intenzivniji i brzo ćete naučiti šta znači saobraćajni špic i koliko vam treba da dođete od tačke A do tačke B. Dakle, nema više "skokni na kafu za 10 minuta u centar", već promeni dva autobusa i potroši sat vremena u jednom pravcu do centra grada.
Shutterstock
Ono što vam najviše fali u gradu je ipak vaše okruženje, svi oni poznanici koje ste shvatali olako, poštar koji vam čuva paket iako niste kod kuće, komšija koji vam vraća mačku kad pobegne u njegovo dvorište, ili jednostavno vozač lokalnog autobusa koji će vam, kad se zamislite i pogrešite, umesto da ignoriše vaše postojanje, reći: "Sedi Milka, gde đipaš, staću ti pred kućom".
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo je prva stvar koju đavo govori kad uđe u čoveka, nikako to ne izgovarajte: Otac Predrag upozorava
Otac Predrag Popović poznat je kao neko čije se reči, razmišljanja i stavovi veoma cene i sa pažnjom razmatraju među vernicima, ali i brojnim poštovaocima njegovog lika i misli koje rado deli sa pratiocima i prijateljima na Fejsbuku i Jutjubu.
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Srpska snajka iz plemena Zulu staru trošnu kuću na selu pretovrila u dom iz snova: Kad je pokazala slike PRE i POSLE, komšije ostale bez daha, sobe su nestvarne
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
U ovom selu Srbi su kovali oružje za BORBU PROTIV TURAKA: Štitkovo danas čuva mnoge tajne srpske istorije
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
Komentari(0)