VEŠTICA KAO KONAC, U MENE ZUBI KAO KOLAC Seoski običaj koji se održao do danas, obavezno utrljajte beli luk na tabane
Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda
Ono što za Ameriku predstavlja Noć veštica, to su za Srbiju Bele poklade. Praznik potiče od paganskih korena i proslave kulta Sunca i dolaska proleća. Karakteristično je uživanje u mrsnoj hrani i piću, kao i maškare. Pored hrane i pića, tada je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“.Običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.
Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Božićne poklade – zadnji dan kada se pre Božića jede meso! Već sutradan, počinje Božićni post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela.
Božićnje poklade su crkveni i narodni praznik uoči početka božićnjeg posta. Praznuje se na dan Svetog apostola Filipa, uvek 27. novembra.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednih 40 dana, s početkom posta, uzdržavati.
Shutterstock
Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Božića.
Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da “vode glavnu reč” – zbijaju se šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da “mačkare” časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom. Na taj način naši stari su terali zle sile i veštice jer se veruje da sva ova bića imaju jači uticaj na svet živih tokom poklada.
Iz istog razloga u nekim selima i danas se praktikuje da ukućani uveče tabane trljaju belim lukom i izgovoraju bajalicu: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.
Printscreen/Instagram
Ipak, iako sve treba da bude veselo, tog dana se ne prave svadbe, veridbe, kumstva ni pobratimstva jer se veruje da takve veze neće dugo trajati. Iz istog razloga ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam jer on neće biti vraćen. Ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće.
Kod Srba je primetno postojanje više poklada tokom godine. Tako možemo da razlikujemo:
- Božične poklade
- Petrovske poklade
- Uskršnje poklade
- Gospojinske poklade
U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava tako što se na raskrsnicama pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
SRPSKI PUKOVNIK KOJI JE SAHRANJEN U ODRPANOJ UNIFORMI Misterija govora Dragutina Gavrilovića ZAVRŠIO U LOGORU, VRATIO SE I UMRO
25. maja 1882. godine U Čačku rođen je jedan od najpoznatijih srpskih majora - Dragutin Gavrilović.
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
BRAT SE SA BRATOM MIRI, PRESTAĆE SVAĐA: Osmanove reči odjekuju vekovima OVO JE PRIČA O MUSLIMANIMA KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU
"Brat je mio ma koje vere bio", kaže stara srpska izreka, koja se pripisuje i vernim pastirima naše SPC.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
Komentari(0)