VEŠTICA KAO KONAC, U MENE ZUBI KAO KOLAC Seoski običaj koji se održao do danas, obavezno utrljajte beli luk na tabane
Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda
Ono što za Ameriku predstavlja Noć veštica, to su za Srbiju Bele poklade. Praznik potiče od paganskih korena i proslave kulta Sunca i dolaska proleća. Karakteristično je uživanje u mrsnoj hrani i piću, kao i maškare. Pored hrane i pića, tada je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“.Običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.
Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Božićne poklade – zadnji dan kada se pre Božića jede meso! Već sutradan, počinje Božićni post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela.
Božićnje poklade su crkveni i narodni praznik uoči početka božićnjeg posta. Praznuje se na dan Svetog apostola Filipa, uvek 27. novembra.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednih 40 dana, s početkom posta, uzdržavati.
Shutterstock
Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Božića.
Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da “vode glavnu reč” – zbijaju se šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da “mačkare” časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom. Na taj način naši stari su terali zle sile i veštice jer se veruje da sva ova bića imaju jači uticaj na svet živih tokom poklada.
Iz istog razloga u nekim selima i danas se praktikuje da ukućani uveče tabane trljaju belim lukom i izgovoraju bajalicu: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.
Printscreen/Instagram
Ipak, iako sve treba da bude veselo, tog dana se ne prave svadbe, veridbe, kumstva ni pobratimstva jer se veruje da takve veze neće dugo trajati. Iz istog razloga ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam jer on neće biti vraćen. Ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće.
Kod Srba je primetno postojanje više poklada tokom godine. Tako možemo da razlikujemo:
- Božične poklade
- Petrovske poklade
- Uskršnje poklade
- Gospojinske poklade
U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava tako što se na raskrsnicama pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
KAD JE VODITELJKA "SLAGALICE" PROČITALA OVO PITANJE, NASTAO JE MUK: Pola Srbije isto NEMA POJMA da da odgovor na ovo LAKO PITANJE
Igra "Ko zna, zna", koja u kvizu "Slagalica" donosi najviše poena takmičarima je u sinoćnoj epizodi zadala i najviše muka. I to sve zbog jednog pitanja. Kada ga je voditeljka pročitala, oba takmičara su se samo namrštila i nisu ni pokušali da odgovore.
Srpska snajka iz Ugande se udala za Dušana iz Ivanjice: Na jednu stvar u našoj zemlji nikako da se navikne
Njihova priča ostaje kao podsećanje da kada se dvoje ljudi pronađu, nijedna daljina nije prevelika, pa čak ni kulturološka.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
U OVOM KRAJU SRBIJE KAD SMRT U FAMILIJI IDE PO REDU, SPREME PRASE I MUZIKU?! Oni su Crno dugme a na groblju su svirali čak i KOLO
Do sada su u Srbiji viđeni profesionalni fotografi, snimatelji ali i udovice na sahranama koje najbliži krug rodbine unajmi tog tužnog dana.
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Komentari(0)