MAJSTORSTVO IZRADE KOJE IZUMIRE Nekada se modelu ove tradicionalne srpske obuće znalo koliko je neko imućan!
Đon se, kako kaže, pravi od teleće kože, bočni deo opanka od svinjske, a gornji deo od kozje.
Po modelu opanaka znalo se i koliko je taj neko imućan. Iako je opančarski zanat ranije bio zlata vredan, danas se u Beogradu time bavi tek nekolicina majstora. Među njima je i Dejan Milosavljević, samouki majstor.
– Počeo sam da se bavim opančarskim zanatom pre 10 godina jer želim da sačuvam ovu majstoriju, koja izumire. Ona je naša kulturna baština i odraz prošlog vremena. Na žalost opančara, ne postoji više nijedna fabrika kože u Srbiji. Zato koristim uvoznu kožu, a ona po kvalitetu i nije baš najpogodnija za naš zanat – počinje priču Dejan i objašnjava da se opanci prave od tri vrste kože.
Foto: Rina
Kvalitetni opanci, kako kaže Dejan, nisu se nosili svaki dan.
– Dobri opanci su se obuvali kad se išlo na vašar ili na neki skup i predstavljali su statusni simbol. Za svaki dan su se koristili modeli koji su bili od neštavljene kože i koji nisu bili trajni. Brzo bi se izlizali i nisu bili postojani – kaže on.
Đon se, kako kaže, pravi od teleće kože, bočni deo opanka od svinjske, a gornji deo od kozje. I dok nam u svojoj radionici pokazuje razne vrste opanaka, od šumadijskog, vojvođanskog i gumenog, do kosovskog, pažnju nam privlači najstariji par opanaka u radionici, iz sedamdesetih godina prošlog veka.
– Gornji deo takozvanog crnog opanka karakterističan je po sitnom, milimetarskom vezu na gornjoj strani. Za taj deo, pre nekih 60 do 70 godina, koristila se pseća koža. Zbog tog veza, bilo je potrebno nedelju dana da se izradi ovakav par opanaka. Današnji opanci imaju drugačije petlje na gornjem delu i dovoljan je jedan dan za njihovu izradu – kaže opančar i dodaje da se nekada po šiljkanu, iliti vrhu na opancima, moglo odrediti koliko je osoba koja ih nosi imućna i iz kog kraja dolazi.
– Šiljkan, odnosno kljun, karakterističan je za muški opanak. Predstavlja simbol muškosti – kaže on.
Foto: Rina
Priprema kože za opanke, takozvano štavljenje, majstorija je koje je izumrla. Kako kaže Dejan, koža se nekada potapala u vodu, u kojoj bi stajala satima, a potom bi se ispirala u vodi sa šišarkama kako bi dobila njihovu boju. Nakon toga se ispirala još jednom u kreču.
– Priprema kože u vodi traje oko mesec dana. To se ne radi već nekih 30-40 godina. Čuo sam da jedan majstor u istočnoj Srbiji to još radi – štavi kožu. Voleo bih da imam priliku da to vidim i naučim, jer to su živi čuvari naše kulturne baštine. Kad ti ljudi odu, niko neće znati kako se priprema materijal – kaže Dejan i dodaje da se spremna koža stavlja na drveni kalup i tek onda počinje prava majstorija.
– Drveni kalup postoji u različitim veličinama – po brojevima. Kad je opanak gotov, skine se sa drvenog kalupa i stavi se na drugi kako bi poprimio oblik stopala. Idealno bi bilo da se koža opanka suši na stopalu, jer bi obuća poprimila oblik noge i bila najudobnija – kaže Dejan.
BONUS VIDEO
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
BEZ MILOSTI SE SPALJIVALO NA LOMAČI I SEKLE SE RUKE: Dušanov zakonik je uređivao čak i SE*SUALNE ODNOSE!
Ne samo da su zakonom uređivani bračni, već i seksualni odnosi, nego se kažnjavala i “blud među supružnicima”
BILA JE SRPSKA KRALJICA, A ŽIVELA JE KAO SELJANKA: Imala je sve ono što se od jedne ŽENE OČEKIVALO, a snašla je TUGA
Marija Karađorđević bila je srpska kraljica koja je živela kao seljanka.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
Komentari(0)