MAJSTORSTVO IZRADE KOJE IZUMIRE Nekada se modelu ove tradicionalne srpske obuće znalo koliko je neko imućan!
Đon se, kako kaže, pravi od teleće kože, bočni deo opanka od svinjske, a gornji deo od kozje.
Po modelu opanaka znalo se i koliko je taj neko imućan. Iako je opančarski zanat ranije bio zlata vredan, danas se u Beogradu time bavi tek nekolicina majstora. Među njima je i Dejan Milosavljević, samouki majstor.
– Počeo sam da se bavim opančarskim zanatom pre 10 godina jer želim da sačuvam ovu majstoriju, koja izumire. Ona je naša kulturna baština i odraz prošlog vremena. Na žalost opančara, ne postoji više nijedna fabrika kože u Srbiji. Zato koristim uvoznu kožu, a ona po kvalitetu i nije baš najpogodnija za naš zanat – počinje priču Dejan i objašnjava da se opanci prave od tri vrste kože.
Foto: Rina
Kvalitetni opanci, kako kaže Dejan, nisu se nosili svaki dan.
– Dobri opanci su se obuvali kad se išlo na vašar ili na neki skup i predstavljali su statusni simbol. Za svaki dan su se koristili modeli koji su bili od neštavljene kože i koji nisu bili trajni. Brzo bi se izlizali i nisu bili postojani – kaže on.
Đon se, kako kaže, pravi od teleće kože, bočni deo opanka od svinjske, a gornji deo od kozje. I dok nam u svojoj radionici pokazuje razne vrste opanaka, od šumadijskog, vojvođanskog i gumenog, do kosovskog, pažnju nam privlači najstariji par opanaka u radionici, iz sedamdesetih godina prošlog veka.
– Gornji deo takozvanog crnog opanka karakterističan je po sitnom, milimetarskom vezu na gornjoj strani. Za taj deo, pre nekih 60 do 70 godina, koristila se pseća koža. Zbog tog veza, bilo je potrebno nedelju dana da se izradi ovakav par opanaka. Današnji opanci imaju drugačije petlje na gornjem delu i dovoljan je jedan dan za njihovu izradu – kaže opančar i dodaje da se nekada po šiljkanu, iliti vrhu na opancima, moglo odrediti koliko je osoba koja ih nosi imućna i iz kog kraja dolazi.
– Šiljkan, odnosno kljun, karakterističan je za muški opanak. Predstavlja simbol muškosti – kaže on.
Ženski modeli su bez kljuna. Danas opanke uglavnom koriste samo kulturno-umetnička društva, ali često ne poštuju podelu na muške i ženske opanke – kaže naš sagovornik.
Foto: Rina
Priprema kože za opanke, takozvano štavljenje, majstorija je koje je izumrla. Kako kaže Dejan, koža se nekada potapala u vodu, u kojoj bi stajala satima, a potom bi se ispirala u vodi sa šišarkama kako bi dobila njihovu boju. Nakon toga se ispirala još jednom u kreču.
– Priprema kože u vodi traje oko mesec dana. To se ne radi već nekih 30-40 godina. Čuo sam da jedan majstor u istočnoj Srbiji to još radi – štavi kožu. Voleo bih da imam priliku da to vidim i naučim, jer to su živi čuvari naše kulturne baštine. Kad ti ljudi odu, niko neće znati kako se priprema materijal – kaže Dejan i dodaje da se spremna koža stavlja na drveni kalup i tek onda počinje prava majstorija.
– Drveni kalup postoji u različitim veličinama – po brojevima. Kad je opanak gotov, skine se sa drvenog kalupa i stavi se na drugi kako bi poprimio oblik stopala. Idealno bi bilo da se koža opanka suši na stopalu, jer bi obuća poprimila oblik noge i bila najudobnija – kaže Dejan.
BONUS VIDEO
Zašto je zabranjeno smejati se prilikom slikanja za dokumente
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
VLADIKA NIKOLAJ SRPSKIM MAJKAMA: "Svaka mora svoje dete da nauči 3 stvari"
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Komentari(0)