TEŽAK POSAO OBAVLJA SA OSMEHOM NA LICU Dušica zarađuje hleb sa sedam kora i kroz blatnjave hodnike silazi u duboku jamu (FOTO/VIDEO)
Hrabra Dušica je jedina žena zaposlena u rudniku Štavalj kod Sjenice, ovaj težak posao obavlja sa osmehom na licu
Oni zarađuju hleb sa sedam kora u utrobi zemlje, njihovo lice je garavo ali obraz čist. Oni su rudari i danas je njihov dan. Na Pešterskoj visoravni smestio se rudnik uglja Štavalj u kom svoj krvavi dinar zarađuje 420 ljudi. Svaki dan u tri smene oni se spuštaju u duboku jamu, na čijem ulazu je napisana samo jedna reč - srećno. Na njihovim licima je osmeh bez obzira što teško rade satima.
Rudarski posao sinomim je za težinu i muku koju mahom mogu podneti samo muškarci, međutim u sjeničkom rudniku se našla i jedna dama. Dušica Karličić je jedna od retkih koja se bavi ovim zanimanjem, ona je jamski merač. Gumene čizme, rudarsko odelo i šlem su njena radna uniforma koju svaki dan oblači sa ponosom.
FOTO:RINA/Rudnik Štavalj
"U rudarsku jamu dovela me je radoznalost, završila sam Geodeziju na Građevinskom fakultetu i kao što vidite našla posao u struci. Zadovoljna sam jer volim ono što radim i nijednog trenutka se nisam pokajala zbog toga što radim u jami. Volim ovaj posao, kolektiv je fantastičan. Svi su me divno prihvatili. Iako teško radimo, svaki dan nam je obojen smehom i humorom. Kad se spuštate u jamu svaki korak sa sobom može doneti potencijalnu opasnost, ali vodi se računa o bezbednosti i nema bojazni. U jamu sam sišla trećeg radnog dana, a posle mesec dana kao da sam tu bila oduvek", rekla je ova hrabra žena koja već pet godina radi u rudniku.
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
FOTO:RINA/Rudnik Štavalj
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
Možda vas zanima:
Pojavio se tračak nade za boljim životom, Đurići sa Peštera nisu sami: Nakon tragedije koja ih je zadesila stižu dobre vesti, praznike dočekuju u novom domu
Nigde nije zima tako hladna kao u "srpskom Sibiru", to najbolje zna porodica Marka Djurića iz sela Krajinoviće sa Pešteri, koja je za tren oka ostala bez krova nad glavom u vatrenoj stihiji koji im je progutala čitav dom. Danas, oni vreme provode sakupljajući ostatke kuće sa zgarišta koju su godinama gradili, radeći najteže poslove.
Zašto treba da posetite Peštersko polje? Sjenički kraj godišnje ugosti oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva sveta
Možda u Sjenici tokom zime meteorolozi beleže rekordno niske temperature u Srbiji, ali njene prirodne lepote su nešto zbog čega svake godine postaje primamljivija sve većem broju turista.
Svakodnevno se susreću sa slepim miševima za koje rudari kažu da su za njih svete životinje. Svakog se trude da nahrane i održe u životu, jer oni najpre predosete opasnost i ako bi krenuli da beže onda bi krenuli i rudari. Srećom, u rudniku Štavalj nema velikih koncentracija otrovnih gasova. Neki su se ovde zaposlili zato što su se za to školovali, neki zbog toga što ih je život naterao. Međutim, dosta mladih ljudi je došlo rekavši da će ostati samo dok ne nađu nešto bolje, a sada u rudniku rade duže od deset godina.
FOTO:RINA/Rudnik Štavalj
"Čovek se navikne na ovaj posao, postane kao i svaki drugi. Steknu se prijateljstva za čitav život, to je nešto što se ne može opisati rečima i samo oni koji rade u rudniku znaju o čemu pričam. To je naša druga kuća. Zadovoljan sam platom, a zbog ovog posla sam ostao u selu nisam otišao trbuhom za kruhom u neki veći grad. Jama je hladna morate i usred leta obući tri sloja garderobe kako biste mogli normalno da radite", kaže rudar Dino.
FOTO:RINA/Rudnik Štavalj
Zahvaljajući njihovom teškom radu iz rudnika Štavalj dopremaju se ogromne količine uglja kojima se služi i greje skoro čitava Zapadna Srbija. U njemu je skoro uvek otvoren konkurs za nova zaposlenja, jer je prisutan konstantan nedostatak radne snage. Biti rudar nije lako i ne može biti svako, stoga ovi vredni ljudi zaslužuju ogromno poštovanje i divljenje.
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
MNOGI Ljudi veruju da izgled noktiju može otkriti mnogo o zdravlju, a neki i u njihovu magijsku moć...
Nokti imaju posebno mesto u različitim kulturama i verovanjima širom sveta, kod nas se često pominju u kontekstu magijskih rituala i, u astrologiji, a mnogi lekari tvrde da njihov izgled može otkriti dosta o našem zdravlju.
OD ZMAJA DO VRAPCA Evo kako su po predanju beogradske opštine dobile ime
Teritorija grada Beograda je podeljena na 17 opština, 10 gradskih i 7 prigradskih. Iako ste veliki broj puta čuli za svaku od njih, da li ste se ikada zapitali kako su one zapravo dobile svoja imena?
PČELA Savršenstvo prirode, da li ste znali da imaju svoj jezik
Pčele su insekti bez kojih se ne bi moglo, važnost pčele za oprašivanje biljaka je ogromna ali danas ćemo se pozabaviti njenim drugim izuzetnim osobinama, Pčele su neverovatno organizovane i komuniciraju unutar košnice koristeći različite metode.
Naši stari su ih smatrali rajskim voćem, evo zašto smokve treba jesti svaki dan
Iako su nam tokom godine dostupne suve smokve, ipak one sveže ništa ne može zameniti. Slatke, mesnate plodove možete zamrznuti, pa ih kasnije koristi za kolače i štrudle, ali i džemove.
LEGENDA O SMRTI DESPOTA STEFANA Na rame mu je sletela ptičica...
Vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Komentari(0)