SRPSKI MEĐU NAJTEŽIM JEZICIMA SVETA Mislili ste da je teško naučiti nemački, razmislite opet! (FOTO/VIDEO)
Nove studije izdvojile su najlakše i najteže jezike sveta
Iako ne postoji jednoglasan odgovor na pitanje koji su jezici najlakši ili najteži, jedan od često citiranih izvora je Foreign service intitute (FSI) sistem koji rangira jezike prema tome koliko dugo je govornicima engleskog govornog područja obično potrebno da nauče određeni jezik.
FSI sistem rangiranja sastoji se od pet kategorija, poređanih od najlakše do najteže na osnovu toga koliko sati učenja bi trebalo osobi da postigne profesionalnu veštinu.
Kategorija I obuhvata jezike za koje je obično potrebno oko 24-30 nedelja učenja, odnosno 600 do 750 sati nastave kako bi se dostigao nivo S-3/R-3, što je otprilike jednako nivou B2/C1.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
U ovoj grupi našli su se jezici poput danskog, holandskog, francuskog, italijanskog, norveškog, portugalskog, rumunskog, španskog i švedskog.
Nemački jezik zahteva oko 30 nedelja ili 750 sati te je svrstan u zasebnu kategoriju II.
Kategorija III obuhvata jezike za koje je potrebno 36 nedelja učenja, odnosno 900 radnih sati. Tu se radi o jezicima s lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski poput indonezijskog, malezijskog i svahili jezika.
Shutterstock
Srpski među težim jezicima
Kategorija IV odnosi se na jezike s još značajnijim lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski, što zahteva oko 44 nedelja ili 1100 sati učenja.
U ovu kategoriju pripadaju: albanski, amharski, armenski, azerbejdžanski/azerski, bengalski, bosanski, bugarski, burmanski, hrvatski, češki, estonski, finski, gruzijski, grčki, hebrejski, hindski, mađarski, islandski, kmerski, letonski, litavski, makedonski, mongolski, nepalski, pašto, persijski, poljski, ruski, srpski, sinhalski, slovački, slovenački, tagaloški, tajlandski, turski, ukrajinski, urdu, uzbečki, vijetnamski, xhosa (nigersko-kongoanski jezik), zulu.
Kategorija V, ujedno i poslednja, sadrži jezike koji su izuzetno teški za govornike engleskog jezika i iziskuju 88 nedelja, odnosno 2200 sati učenja. Najviše truda treba tako za arapski, japanski, korejski, kantonski (kineski) i mandarinski (kineski) jezik.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)