DUHOVNI CENTAR SREDNJOVEKOVNE SRBIJE Zašto se Žiča naziva "sedmovrata"
Svi smo čilo za žiču i njen značaj za našu državu u Srednjem veku, ali malo ljudi zna ovo o njoj.
Legenda kaže da je došavši na vlast, tada još veliki župan Stefan Nemanjić, odlučio da sazida zadužbinu po ugledu na Studenicu, zadužbinu svog oca Stefana Nemanje. Prvobitna namera bila je da se crkva sazida podno neosvojivog grada Maglića na planini Stolovi, ali sudbina je drugačije htela. Naime, sve što bi bilo sazidano, preko noći bi bilo srušeno.
Zato Stefan pozva brata Savu, koji je sa monasima tri dana i tri noći postio, bdeo i molio se kako bi od boga dobio znak gde crkvu graditi. I zaista, trećeg dana se iz neba spustio snop zlatne svetlosti, tanak poput žice, koji je pokazao mesto na kome je sazidan manastir. Od tog vremena su mesto i manastir poneli ime Žiča.
Za potvrdu kraljevske titule i krunisanje po pravoslavnim običajima, Stefan Nemanjić odabrao je upravo Žiču, gde mu je kraljevski venac položio 1219. godine novoproglašeni Srpski arhiepiskop Sava. Predanje kaže da je tom prilikom Stefan Prvovenčani naredio da se svi budući srpski kraljevi krunišu u ovom manastiru, što je i urađeno.
Printscreen
Predanje dalje kaže da su za potrebe svakog krunisanja otvarana nova vrata na crkvi, koja bi potom bila zazidana. Kroz vekove i rušenja, sačuvano je sedam ovih otvora, te se smatra da u ovoj crkvi krunisano sedam kraljeva. Iako ne postoje jasni istorijski izvori da li je zaista sedam kraljeva krunisano u Žiči, a neki smatraju da su u pitanju prozori koji su iz raznih razloga probijani i zaziđivani, u narodnom predanju manastir je i dalje poznato kao “Sedmovrata Žiča”.
Komentari(0)