DVADESET DANA PROVEO U SIBIRU Prvi i jedini Srbin koji je prepešačio najdublje na svetu, zaleđeno Bajkalsko jezero
Ivan Mladenović iz Šida prvi je i jedini Srbin koji je prepešačio Bajkalsko jezero.
Nakon punih dvadeset dana pešačenja, pređenih 650 kilometara, u proseku preko 30 kilometara dnevnog hoda po ledu, snegu i ekstremno niskim temperaturama ispunio je svoj cilj.
"Prepešačio sam Bajkalsko jezero i stigao na kraj svoje avanture, u grad Nižnjeargansk. Rendžer, kog sam sreo u nacionalnom parku, i koji je tu preko 35 godina, nakon početnog iznenađenja i oduševljenja mi je rekao da sam ja, koliko je njemu poznato, prvi čovek iz Srbije koji je uradio tako nešto. I iskreno, jako sam srećan i ponosan zbog toga", rekao je ovaj hrabri Srbin.
Ranije, dok je istraživao i pripremao se za putovanje, nailazio je na iskustva pretežno Kanađana, Amerikanaca, ljudi iz Nordijskih zemalja, koji su se osmelili na ovu avanturu.
"Ideju da uradim to što sam uradio dobio sam još 2018. godine dok sam biciklom prolazio pored Bajkala na putu do Pekinga. Tada sam se zapitao, kako bi bilo prošetati zaleđenim prostranstvom Bajkala. Nije bilo ni malo lako. Ta borba, ne samo sa prirodom i njenim ćudima, već i sa samim sobom, to pomeranje granica izdržljivosti, sve me to teralo napred, i nijednog trenutka nisam pomislio da odustanem. Dolaskom do cilja, po prvi put sam zaplakao. Ne od muke i bola, već od radosti i pomešanih osećanja. Uspeo sam", kaže Ivan.
Dešavalo se da po četiri ili pet dana nikog ne sretne, spavao je u Sibiru u specijalizovanim vrećama gde se temparatura spuštala i preko minus dvadeset stepeni. Kilometre nije brojao, samo je, kakao kaže, hodao i hodao.
"Najduža pauza koju sam pravio tokom pešačenja, trajala bi po par minuta, i onda bi počeo da osećam hladnoću i nakon toga sam terao sebe, idemo dalje Ivane. Do polovine puta i bilo je signala i interneta, a nakon toga sve slabije. Pošto sam shvatio da su ukinute društvene mreže, porodici sam se javljao SMS porukom iz rominga. A njihovi odgovori su mi davali dodatnu snagu da nastavljam dalje", rekao je Mladenović.
Vetar mu je predstavljao najveći problem. Temperatura i ne toliko, iako se spuštala i do – 22, u proseku je bila oko -10, -15, ali kada bi krenuo vetar, onda je bivalo neuporedivo hladnije, nešto sa čime se sreo po prvi put u životu.
"I pod takvim uslovima, pred kraj pešačenja, treba raspakovati sanke, raširiti šator. Samo ću reći da sam par puta, ležeći, jer od vetra se nije moglo drugačije, zabijao klinove u led i širio šator. A onda treba staviti u upotrebu benzinski gorionik, topiti led, spremati zaledjeni obrok...A nakon uvlačenja u vreću i spavanja, ujutru to treba sve spakovati. I tako, dvadeset dana za redom, priča Ivan koji je svoje utiske sa putovanja podelio na svoj fejsbuk stranici " Ivan Mladenovic -Putovati sporo-Ziveti putujuci".
"Mislim da sam, što se tiče priprema u pogledu opreme koju sam poneo, pogodio skoro oko svih stvari. Nije bilo nečeg gde bih rekao, pa kako nisam to spakovao. Ali, sa debelim rukavicama ne možete raditi sve što sam gore nabrojao, morate ih skinuti za neke opipljive stvari, tako da su šake tj. prsti najviše trpeli, ali ništa strašno, samo par rana od promrzlina. I iskreno bih volio da je to neko iz Srbije uradio pre mene, čisto zbog deljenja iskustva i saveta u vezi sitnica, koje mogu i život da znače. Ali kad je već tako, stojim na raspolaganju bilo kome, ko bi se odlučio na ovaj poduhvat ", dodaje ovaj avnaturista.
Ljudi i turisti koje je sretao na ledu, a bilo ih je na tim karakterističnim tačkama, gde dođu sa kombijima, toplo obučeni, opremljeni fotoapoaratima i telefonima, poneko sa litrama žestine da se zagreju, bili su iznenađeni što ga vide, i ne mali broj njih mu je govorio da je lud.
"I nekako, sa tom mišlju bih nastavljao dalje. Ne znam, verujem da ima malo i toga, ali ne mislim da je ovo neko veliko delo, mislim da to može svako uraditi, samo je pitanje koliko je spreman, ne toliko fizički koliko mentalno. I molim Vas, ne činite to od kuće, iz fotelje, jako je opasno!", zaključuje prvi Srbin koji je prepešačio Bajkalsko jezero.
Ivan Mladenović poznati je i srpski humanista. Tokom leta prošle godine pešačio je od Šida do Jerusalima kako bi prikupio potreban novac za lečenje dečaka koji boluje od autizma. Prešao je putanju dugačku oko 3500 kilometara, a kako je tada rekao za RINU susretao se Ivan tokom svojih putavanja sa mnogim teškoćama i nepredvidivim sitacijama, ali iz njih je uvek izašao kao pobednik. U mladosti se bavio sportom, zdravo se hrani pa ni kondicija nije problem. To što je prvi iz Srbije koji je prepešačio Bajkalsko jezero samo još jednom je potvrdilo njegovu fizičku i emotivnu snagu, a ovaj čovek definitivno je pomerio granice i učinio neverovatan podvig.
Žensko ime koje je među najpopularnijim u Srbiji, simbol neustrašivog borca i nesalomive volje
U prevodu sa grčkog jezika, ime Petra označava kamen i stenu, a isto značenje ima i muško ime Petar. Takođe se smatra da svoje varijante ima u i španskom i latinskom jeziku.
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
Ako želite nikad veći rod paprike ovog leta, pored nje posadite ovu biljku
Paprika se sadi kada dnevne temperature porastu iznad 15°C i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Paprici je potrebno kvalitetno, dobro drenirano zemljište koje će zadržati vlagu. Paprike su izbirljive u pogledu vode, pa održavajte dobar balans vlage u svakom trenutku. Ako ste za početak koristili plodno tlo, vaše paprike bi trebalo da uspevaju bez đubriva tokom cele sezone.
Ove molitvene reči treba da pročita svaka devojka koja želi da se uda: Čitajte je i imaćete prst na ruci!
Potrebno je da se mole svakoga dana
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
Komentari(0)