PRVA SRPSKA DOKTORKA NAUKA Studirala u Ženevi pa se vratila za Srbiju
Borba Ksenije Atanasijević, naučnice koja je 1922. godine postala prva žena doktor nauka na Beogradskom univerzitetu, za priznanje u naučnim krugovima bila je duga, naporna i na momente ispunjena ličnim poniženjem i stavljanjem na javni stub srama. Malo je poznato da je u Beogradu živela još jedna učena žena sa titulom doktora nauka, koja je deceniju ranije ovo zvanje stekla u Ženevi.
Zvala se Vukosava Marjanović Tomić, a za njeno postojanje saznali smo tek pre nekoliko godina zahvaljujći jednom pismu upućenom listu “Politika”.
Talentovana hemičarka
Vukosava Marjanović rođena je januara 1887. godine u Beogradu. Bila je izdanak ugledne porodice koja je još u 18. veku iz Niša pristigla u grad na obali Save i Dunava. Porodica se prvobitno nastanjuju na Topčideru, ali se tridestih godina 19. veka sele na Palilulu jer je na mestu njihovog porodičnog doma izgrađen dvor kneza Miloša.
Kao jedno od četvoro dece, Vukosava je stekla osnovno i srednje obrazovanje u Beogradu, prvo u Palilujskoj školi, a potom i u Visokoj ženskoj školi. Ova potonja škola, u rangu današnje gimnazije, bila je najviše obrazovanje koje je jedna mlada dama mogla da dostigne. Rešenje je bio odlazak u inostranstvo, što Vukosava i čini na nagovor svoje drugarice.
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
Boravak i školovanje u inostranstvu oduvek je bilo skupo, posebno za devojku koja je punoletstvo dočekala bez roditelja. Ipak, nasleđena imovina bila je dovoljna da joj omogući odlazak u Švajcarsku. U Ženevi studira hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu, a već 1913. godine dobija zvanje doktora nauke, čime je Kseniju Atanasijević “pretekla” za devet godina.
Sve za porodicu
Po završetku studija, dr Marjanović vraća se u Beograd gde neko vreme radi u Državnoj hemijskoj laboratoriji. Sve prekida Prvi svetski rat u kome se posvećuje humanitarnom radu – radi kao bolničarka, previja rane i priprema lekove za bolesne. Po oslobođenju radi u Carinskoj laboratoriji na Savi.
Ovaj angažman ispostaviće se sudbonosan. Tu upoznaje svog supruga Dušana Tomića, inženjera tehnologije i profesora na Beogradskom univerzitetu. Živeli su tih godina u vili u elitnoj Krunskoj ulici na broju 77. Nažalost, zbog tada važećih predrasuda i čudnog odnosa države prema udatim ženama (plate udatih uposlenica bile su niske ili uslovljene prihodima njihovih supruga) napušta karijeru, iako je bila posvećena svom naučnom poslu.
Posvećena kući i porodici, dr Vukosava Marjanović Tomić pala je u naučni zaborav. Njeno ime teško da može da se nađe u novinama, časopisima, stručnim radovima. Ono što je nauka izgubila, dobila su njena dva sina koje je podržavala i u teškim vremenima koja su nastupala. Porodica Tomić je za vreme Drugog svetskog rata bila prvo žrtva okupatora, a sve ono što im nije bilo oduzeto tada, nacionalizovano je posle rata. Dodatna tragedija došla je i sa smrću Dušana Tomića, koji je posle boravka u zatvoru preminuo 1947. godine.
Tiho i skromno, kao što je i živela, preminula je od posledica moždanog udara juna 1979. godine.
Pitanje je da li bi i potpuno nestala sa stranica istorije, da nije bilo jednog teksta u “Politici” 2017. godine i pisma koje je tim povodom uputila Olga Tomić, Vukosavina snaha, a čije je navode dalje istražila Milica Dimitrijević. Konačne detalje za portret dao je tom prilikom i Petar Marjanović, rođak dr Marjanović Tomić.
Beogradu je još samo ostalo da se ovoj velikoj ženi na neki način oduži.
Izvor: 011info
Da li znate ko je ova žena? Bila je miljenica jedne jake srpske ličnosti! Obožavao ju je iz dubine duše
Petar je umro u ranom detinjstvu, pa je tako Petrija – prva devojčica, postala najstarije knjaževo dete i njegova mezimica koju je, iako po prirodi strog i nepopustljiv, beskrajno voleo
Nemate vagu pri ruci, a počeli ste da spremate obrok? Evo kako možete da izmerite sastojke uz pomoć kašike i šolje
Merenje sastojaka bez vage može da bude i jednostavnije nego što ste mislili.
STRUČNJAK OTKRIVA: Koliko često treba usisavati kuću?
Odgovor će vas iznenaditi.
Mirko ništa ne prepušta slučaju, u opticaju su i lanci i katanci: Angažovao komšije, pse i aktivirao kamere da mu čuvaju kuću tokom sezone odmora
Provala u stan ili kuću je jedna od onih tema o kojima ne volimo da razmišljamo, te često smatramo da se to neće dogoditi baš nama, ili pak da mi iz onih ili ovih raloga nismo meta.
ŠTA JE U 19. VEKU ZNAČILO "POSLATI NEKOGA NA KARABURMU"? Beogradsko naselje krije sablasnu istoriju
Karaburma, sada moderan deo Beograda, ima mračnu i jezivu prošlost. Od sredine 19. do početka 20. veka, služila je kao zvanično mesto pogubljenja za one koji su bili osuđeni na smrt od strane beogradskih sudova.
Komentari(0)